Антоније Исаковић
Антоније Исаковић (Београд, 6. новембар 1923 — Београд, 13. јануар 2002) био је српски и југословенски књижевник и потпредседник Српске академије наука и уметности од 1980. до 1992. године.[1][2]
| Антоније Исаковић | |
|---|---|
 Антоније Исаковић | |
| Датум рођења | 6. новембар 1923. |
| Место рођења | Београд Краљевина СХС |
| Датум смрти | 13. јануар 2002. (78 год.) |
| Место смрти | Београд СР Југославија |
БиографијаУреди
Добитник је многих књижевних награда, познат је и као писац чија дела су у Југославији највише екранизована („Господар и слуга”, „Трен 1” и „Трен 2”, „Говори и разговори”). Позната приповетка „Кашика” је обавезни део градива из предмета Српски језик и књижевност у основној школи.
Његова ћерка је глумица Милица Милша, а супруга српска списатељица Лепосава Миланин.[3]
Преминуо је 13. јануара 2002. године у Београду. Сахрањен је по сопственој жељи у селу Бабе код Сопота.[4]
НаградеУреди
- 1953. Змајева награда
- 1976. Андрићева награда
- 1982. НИН-ова награда
- 1995. Награда Меша Селимовић
- 2001. Награда Светозар Ћоровић
ДелаУреди
КњигеУреди
- Велика деца, приповетке, Београд 1953.
- Папрат и ватра, приповетке, Београд 1962.
- Приповетке, 1964.
- Празни брегови, приповетке, Београд 1969.
- Сабрана дела у пет томова, Београд, 1976.
- Трен 1, роман, Београд, 1976.
- Трен 2, роман, Београд, 1982.
- Берлин капутт, Београд, 1982.
- Образ, приповетке, 1988.
- Говори и разговори, 1990.
- У знаку априла: и друге приче, Београд 1991.
- Миран злочин, роман, Београд 1992
- Други део мог века: да се не заборави, 1993.
- Господар и слуге, роман, Београд, 1995.
- Риба, 1998.
- Нестајање, 2000.
СценаријиУреди
- Алекса Дундић, 1958 (Режија: Леонид Луков)
- Једини излаз, 1958 (Режија: Александар Петровић/Вицко Распор)
- Две ноћи у једном дану, 1963 (Режија: Раденко Остојић)
- Три, 1965 (Режија: Александар Петровић)
- Трен, 1978 (Режија: Столе Јанковић)
- Берлин капут, 1981 (Режија: Миливоје Милошевић)
РеференцеУреди
- ^ Исаковић, Антоније. Антоније Исаковић. Нови Сад : Издавачки центар Матице српске, 2017. стр. 235—237. ISBN 978-86-80730-01-1.
- ^ „Antonije Isaković”. biografija.org. Приступљено 28. 1. 2022.
- ^ Каква жена Антонија Исаковића (Курир, 14. април 2015)
- ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 2021-08-21.
Спољашње везеУреди
| Викицитат има цитате везане за чланак Антоније Исаковић. |
 | Овај чланак везан за књижевност је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |