Трен
Трен је југословенски филм из 1978. године. Режирао га је Столе Јанковић, који је написао и сценарио за филм, према роману Антонија Исаковића. Главну улогу тумачи Велимир Бата Живојиновић, а говори о животу човека који, на повратку из рата, затиче спаљено огњиште и празну кућу.
| Трен | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Изворни наслов | Трен |
| Жанр | ратни |
| Режија | Столе Јанковић |
| Сценарио | Антоније Исаковић Столе Јанковић |
| Продуцент | Момчило Додочић |
| Главне улоге | Велимир Бата Живојиновић Драган Николић Петер Карстен Радко Полич Павле Вуисић |
| Музика | Александар Хабић |
| Сценограф | Владислав Лалицки Владислав Лашић |
| Сниматељ | Божидар Милетић |
| Монтажа | Иванка Вукасовић |
| Продуцентска кућа | Авала Филм |
| Година | 1978. |
| Трајање | 102 минута |
| Земља | Југославија |
| Језик | српскохрватски |
| IMDb веза | |
Улоге уреди
| Глумац | Улога |
|---|---|
| Велимир Бата Живојиновић | Арсен |
| Драган Николић | Новак |
| Павле Вуисић | Љуба „Кврга“ |
| Петер Карстен | Заробљени Немац |
| Нада Блам | Арсенова жена |
| Радко Полич | Доситеј |
| Свјетлана Кнежевић | Словенка |
| Маринко Шебез | Јован Грабљановић - Исус |
| Весна Малохоџић | Новакова девојка |
| Душан Јанићијевић | Кафеџија |
| Заим Музаферија | Арсенов отац |
| Славко Симић | |
| Драго Чумић | |
| Љуба Ковачевић | Старац 3 |
| Бошко Пулетић | |
| Вера Прегарец |
О филму уреди
Трен је једно од најбољих остварења из избора југословенских ратних филмова. Без лажних дотеривања, он говори о животу једног војника, Арсена, који одлази у рат, у Партизане, да се бори против окупатора, и често бива присиљен да се бори са самим собом и својом савешћу. Тако му бива поверен задатак да убије немачког затвореника, којег он води кроз зиму, кроз планину, и нема срца да га убије, већ га оставља и нестаје. Та, можемо рећи историјска сцена, снимана је негде изнад Босанског Грахова. Када се врати кући, затиче кућу напуштену, спаљену. Породицу убијену. За кратак временски период, његов живот и његове наде се руше... Хорори његовог ратовања, враћају се, док кроз ретроспективу видимо како он и другови спашавају децу која су, бежећи од усташа, преживљавала једући корење, кријући се у рупама и пећинама, многи су заборавили име, те су их они поново крстили. Једно од те деце, Новака, Арсен спасава од смрти и по други пут, много година после, након рата...
Занимљивости уреди
Иако је рађен по сценарију, филм описује догађаје који су се стварно десили за време Другог светског рата. Један од приказаних догађаја у филму је усташки покољ у Старом Броду и Милошевићима који се десио 1942. године.
Награде уреди
Филм је на Међународном филмском фестивалу у Москви, (XI Московский международный кинофестиваль) 1979. године добио награду ”Золотой приз” (”Grand prix” фестивала) за најбољег глумца (Велимир Бата Живојиновић), а на истом фестивалу, Столе Јанковић је био номинован за најбољу режију.
Културно добро уреди
Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911-1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Трен".[1]
Референце уреди
- ^ „Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021.