Драгољуб Денда (19. април 1955) је српски позоришни глумац.

Драгољуб Денда
Лични подаци
Датум рођења(1955-04-19)19. април 1955.(68 год.)
Веза до IMDb-а

Биографија уреди

Рођен је 19. априла 1955. године у Сeчњу (Војводина). Са три године се преселио са родитељима у Билећу, у Херцеговину[1], где је завршио основну школу и гимназију. Глумом је почео да се бави рано у оквиру различитих представа драмске секције у школи.

Две велике страсти су му биле позориште и кошарка, а узори су му били Никoлa Плeћaш и Раде Шeрбeџија.[1] По доласку у Београд испуниле су му се обе жеље, примљен је и на ФДУ и почео је да тренита кошарку у КК Раднички ФОБ. Глума је превагнула.

Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду уписао је 1974. године у класи професора Миње Дедића[2]. Класу је делио са Горданом Гаџић, Владом Керошевићем, Соњом Кнежевић, Браниславом Лечићем, Даницом Максимовић, Лидијом Плетл, Енвером Петровцијем и Даром Џокић.

Још током студија сарађивао је са Позориштем „Двориште”[3], у Капетан Мишином здању, које су у то време посвећено водили редитељи Петар Зец и Мирјана Ојданић. У позоришту Двориште играо је у представама: Сан летње ноћи (Шекспир, режија М. Ојданић и П. Зец), Калигула (Ками, режија М. Ојданић), Дон Жуан (Молијер, режија П. Зец), Два витеза из Вероне (Шекспир, режија М. Ојданић) и Гробље аутомобила (Арабал, режија М. Ојданић).

Прву филмску улогу добио је у филму „Национална класа” играјући једног од возача.

Дипломирао је 1978, а следеће године добио је стални ангажман у позоришту Бошко Буха. Првак драме од 1989. године, Денда је у матичном театру одиграо скоро 4000 представа и освојио две награде Гита Предић Нушић за најбоље глумачко остварење.[4][5]

Улоге уреди

Позориште Бошко Буха уреди

1980—1990 уреди

Представа Редитељ Улога
Долина сунцокрета, Добрица Ерић Миодраг Гајић Доле[6]
Хакимове приче, Н. Авила / Мирослав Беловић Мирослав Беловић Хаким[7]
Три чаробна пса, по Андресену Србољуб Станковић Пјетро
Видимо се на ћошку, Петар Васић Зоран Ратковић Маки Топузовић
Пинокио, Карло Колоди, Мира Сантини (адаптација) Паоло Мађели Зец Смрти; Учитељ; Полицајац човек; Луткар Ватродер[8]
Немушти језик Петар Зец Гашо[9]
Источно од Карабурме Зоран Ратковић Драгослав Гаги Коларевић
Серенада, Славомир Мрожек Петар Зец Петао
Све је добро што се добро сврши, Вилијам Шекспир Дејан Мијач Француски племић[10]
Дивљи лабудови, по Андерсену Мира Ерцег Ланселот[11]
Време је да откријете Момо, Михаел Енде Никола Јевтић Вођа Сивих[10]
Бан страх, Владимир Ђурић Александар Гавриловић Црни комесар[12]
Бајка о вуку и Србима, Млован Витезовић Милан Караџић Алибег[13]
Сумњиво Лице, Бранислав Нушић Милан Караџић Жика[14][15][16]
Виђење Исуса Христа у касарни В. П. 2507, Иво Брешан Милан Караџић Суљо Хараклија[17]
Змај, Евгениј Шварц Ненад Бојић Хенрих[18]
Мали Радојица и Краљевић Марко, Стеван Копривица Милан Караџић Скотов
Вадисрце, Борис Вијан Дијана Милошевић Ковач и продавац стараца[19]
Ау што је школа згодна, Љубивоје Ршумовић Милан Караџић Ученик Драгољуб[20]
Успавана лепотица, Љубивоје Ршумовић (адаптација) Милан Караџић Краљ Амброзије[21]
Ма шта ми рече, Љубивоје Ршумовић Мирјана Ојданић Татица[22]

1991—2000 уреди

Представа Редитељ Улога
Сан летње ноћи, Вилијам Шекспир Јагош Марковић Егеј[23][24]
Ждралово перје, Адаптација Мирослав Беловић Мирослав Беловић Трговац Гонта[25][26]
Принц Растко монах Сава, Милован Витезовић Милан Караџић Челник Војин[27]
Пут око света, Бранислав Нушић Дејан Мијач Земличка[28]
Василиса прекрасна, Миодраг Станисављевић Милан Караџић Цар[29]
Алиса у земљи чуда, Луис Керол, адаптација В. Ђурић Алиса Стојановић Додо[30]
Мачор у чизмама, Игор Бојовић Милан Караџић Генерал Ле Бре[31]
Царев заточник, Миодраг Станисављевић Милан Караџић Цар Птрптрптислав[32]
Оливер Твист, Чарлс Дикес Небојша Брадић Бамбл[33]
Три Мускетара, А. Дима / Стеван Копривица Милан Караџић Превил[34]

2001—2010 уреди

Представа Редитељ Улога
Шаргор, Игор Бојовић Милан Караџић Мирчета[35]
Лепотица и звер, Стеван Копривица (адаптација) Милан Караџић Кристофер Белмон[36]
Хобит, Џ. Р. Р. Толкин, драматизација Кокан Младеновић Кокан Младеновић Торин Храстоштит[37]
На слово на слово, Душко Радовић Алиса Стојановић Остоја[38]
Побуна лутака, Клавдија Лукашевић Марица Вулетић Патуљак Буца[39]
Снежана и седам патуљака, Љубивоје Ршумовић Милан Караџић Бунар жеља[40]
Укроћена горопад, Вилијам Шекспир Милан Караџић Гремио[41]
Отело, Вилијам Шекспир Јован Грујић Дужд[42]
Мандрагола, Николо Макијавели Сташа Копривица Месер Нича[43]
Аладинова чаробна лампа, Н. С. Греј Милан Караџић Калиф[44]
Плава птица, Морис Метерлинк Никита Миливојевић Хлеб[45]
Принцеза и жабац, Игор Бојовић Ива Милошевић Краљ сањар[46]
Барон на дрвету, Итало Калвино Стефан Саблић Отац Арминио[47]
Дечко који обећава, Небојша Пајкић Жанко Томић Јагош[48][49]

2011— уреди

Том Сојер и ђаоља посла, Милица Пилетић, по роману М. Твена Јован Грујић Маф Потер[50]
Госпођа Министарка, Бранислав Нушић Татјана Мандић - Ригонат Тетка Савка[51]
Три чекића (о српу и да не говоримо), Деана Лесковар Јован Грујић Милесин отац[52]
Флорентински шешир, Ежен Лабиш Даријан Михајловић Пардиво, књиговођа код Кларе[53]

Позориште Атеље 212 уреди

Представа Редитељ Улога
Заклети спасилац дављеника, Борислав Пекић Ненад Илић Др. Авакумовић[54]
Живот и прикљученија војника Ивана Чонкина, Владимир војнович Зоран Ратковић Полицајац Сирих[55]
Косанчићев венац 7, Слободан Селенић Зоран Ратковић Мијо Шљиво[56]
Не шетај се гола, Жорж Фејдо Зоран Ратковић Виктор[57]
Човек, звер и врлина, Луиђи Пирандело Душан Петровић Капетан Перела[58]
Турнеја, Горан Марковић Милан Караџић Ђуро[59]

Београдско драмско позориште уреди

Иштван Ерши: Саслушање, режија Бранислав Мићуновић, улога: Ћелија-Ћелија, апсанџија[60]

Отворено позориште уреди

У сарадњи са Домом културе Студентски град, Денда је учествовао у више остварења Отвореног позоришта:

  • Љубиша Јовановић: Обустава рада, режија Србољуб Божиновић
  • Дарио Фо: Нећу да платим, режија Ненад Бојић
  • А. П. Чехов: Просидба и свадба, режија Егон Савин

Театар поезије уреди

Ошишани јеж уреди

Радио и телевизија уреди

30-ак пројеката за драмски програм Радио Београда, као и учешће у емисијама О-је (Ошишани јеж).

Драгољуб Денда ће остати упамћен по улогама у ТВ серијама Вук Караџић, по сценарију Милована Витезовића и у режији Ђорђа Кадијевића (Штросмајер), Крај династије Обреновић, по сценарију Радомира Путника и у режији Саве Мрмка (Др. Сњегирев), Мјешовити брак, по сценарију Стевана Копривице и у режији Милана Караџића, Одлазак ратника, повратак маршала, по сценарију Синише Павића и у режији Саве Мрмка (Владо Велебит), по серијалу Митови и легенде Владете Јанковића...

Играо је и у филму Наслеђе у режији Милана Барловца (Гост у кафани).

Референце уреди

  1. ^ а б „Драгољуб Денда / Ансамбл / Насловна - Позориште Бошко Буха”. buha.rs. Архивирано из оригинала 21. 10. 2019. г. Приступљено 15. 4. 2020.  Невалидан унос |dead-url=dead (помоћ)
  2. ^ „Драгољуб Денда / Ансамбл / Насловна - Позориште Бошко Буха”. web.archive.org. 2019-10-21. Архивирано из оригинала 21. 10. 2019. г. Приступљено 2023-02-18. 
  3. ^ Zec, Petar (2006). Pozorište Dvorište. Beograd: Plato. ISBN 86-447-0327-7. 
  4. ^ Деполо, Милена; Јанковић, Ана (2020). Позориште Бошко Буха: 70 година. Београд: Позориште Бошко Буха. ISBN 978-86-83779-08-6. 
  5. ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 15. 4. 2020. 
  6. ^ В. Јовановић, Рашко (7. 4. 1979). „Анахронизам савремености”. Књижевне новине бр. 580. 
  7. ^ В. Јовановић, Рашко (9. јун 1979). „Стара представа на новој сцени”. Књижевне новине. 
  8. ^ „Пинокио / Архива / Представе / Насловна - Позориште Бошко Буха”. buha.rs. Приступљено 2023-02-18. 
  9. ^ Станисављевић, Миодраг (2001). Миодраг Станисављевић - Немушти језик. Београд: Позориште Бошко Буха. 
  10. ^ а б Деполо, Милена; Јанковић, Ана (2020). Позориште Бошко Буха: 70 година. Београд: Позозиште Бошко Буха. стр. 217. ISBN 978-86-83779-08-6. 
  11. ^ „Дивљи лабудови / Архива / Представе / Насловна - Позориште Бошко Буха”. buha.rs. Приступљено 2023-02-18. 
  12. ^ „Бан Страх / Архива / Представе / Насловна - Позориште Бошко Буха”. buha.rs. Приступљено 2023-02-18. 
  13. ^ „Бајка о Вуку и Србима / Архива / Представе / Насловна - Позориште Бошко Буха”. buha.rs. Приступљено 2023-02-18. 
  14. ^ Мујчиновић, Авдо (16. јануар 1988). „Политика Експрес - Критика”. Политика Експрес. 
  15. ^ Илић, Тихомир (19. 02. 1988). „Сумњиво Лице” - Несумњиво позориште”. „Јеж” 2534. 
  16. ^ Волк, Петар (23. 02. 1988). „Сумњиво Лице (премијера)”. Илустрована Политика. 
  17. ^ „Оглас | Иво Брешан - Виђење Исуса Христа”. 19. 11. 1988. 
  18. ^ „Оглас | Змај (Дракон)”. Политика, оглас 14248 Б. 27. 9. 1989. 
  19. ^ Радосављевић, Владан (5. 12. 1989). „Претежак терет (Експрес критика)”. Политика Експрес. 
  20. ^ „Ау што је школа згодна / Архива / Представе / Насловна - Позориште Бошко Буха”. buha.rs. Приступљено 2023-02-18. 
  21. ^ Путник, Радомир (13. 12. 1990). „За децу и одрасле (позоришне премијере)”. Политика. 
  22. ^ „Ма шта ми рече / Архива / Представе / Насловна - Позориште Бошко Буха”. buha.rs. Приступљено 2023-02-18. 
  23. ^ Милоћевић, С. (7. мај 1991). „Са Шекспиром се најлепше сања”. Илустрована Политика. 
  24. ^ Путник, Радомир (23. мај 1991). „Сан летње ноћи (критика)”. Политика. 
  25. ^ Путник, Радомир (17. 10. 1991). „Поетска бајка (позоришне премијере)”. Политика. 
  26. ^ Пашић, Феликс (22. 10. 1991). „Ждралови високо лете”. Вечерње Новости. 
  27. ^ „Принц Растко монах Сава / Архива / Представе / Насловна - Позориште Бошко Буха”. buha.rs. Приступљено 2023-02-18. 
  28. ^ Волк, Петар (5. 12. 1992). „Пут око света (ПРЕМИЈЕРЕ)”. Илустрована Политика. 
  29. ^ „Василиса прекрасна / Архива / Представе / Насловна - Позориште Бошко Буха”. buha.rs. Приступљено 15. 4. 2020. 
  30. ^ Милосављевић, Александар (26. 4. 1994). „Између рока и попа (позоришна премијера)”. Политика. 
  31. ^ „Мачор у чизмама / Архива / Представе / Насловна - Позориште Бошко Буха”. www.buha.rs. Приступљено 2023-02-18. 
  32. ^ „Царев заточник / Архива / Представе / Насловна - Позориште Бошко Буха”. www.buha.rs. Приступљено 2023-02-18. 
  33. ^ Меденица, Иван (20. мај 1998). „Љупкицинизам (Позоришна критика)”. Политика. 
  34. ^ Милосављевић, Александар (9. 11. 1999). „Живот као превара (позоришна критика)”. Глас. 
  35. ^ Первић, Мухарем (19. 4. 2001). „Бајка о брдовитом Балкану (Београдске премијере)”. Политика. 
  36. ^ „Лепотица и звер / Архива / Представе / Насловна - Позориште Бошко Буха”. www.buha.rs. Приступљено 2023-02-18. 
  37. ^ „Хобит / Архива / Представе / Насловна - Позориште Бошко Буха”. buha.rs. Приступљено 2023-02-26. 
  38. ^ „На слово на слово / Архива / Представе / Насловна - Позориште Бошко Буха”. buha.rs. Приступљено 2023-02-26. 
  39. ^ „Побуна лутака / Архива / Представе / Насловна - Позориште Бошко Буха”. buha.rs. Приступљено 2023-02-26. 
  40. ^ „Снежана и седам патуљака / Архива / Представе / Насловна - Позориште Бошко Буха”. buha.rs. Приступљено 2023-02-26. 
  41. ^ „Укроћена горопад / Архива / Представе / Насловна - Позориште Бошко Буха”. buha.rs. Приступљено 2023-02-26. 
  42. ^ „Отело / Архива / Представе / Насловна - Позориште Бошко Буха”. buha.rs. Приступљено 2023-02-26. 
  43. ^ „Мандрагола / Архива / Представе / Насловна - Позориште Бошко Буха”. buha.rs. Приступљено 2023-02-26. 
  44. ^ „Аладинова чаробна лампа / Сцена за децу / Представе / Насловна - Позориште Бошко Буха”. buha.rs. Приступљено 15. 4. 2020. 
  45. ^ „Плава птица / Архива / Представе / Насловна - Позориште Бошко Буха”. buha.rs. Приступљено 15. 4. 2020. 
  46. ^ „Принцеза и жабац / Архива / Представе / Насловна - Позориште Бошко Буха”. buha.rs. Приступљено 15. 4. 2020. 
  47. ^ Требјешанин, Б. (1. март 2008). „Сањар који успева”. Политика. 
  48. ^ „Dečko još obećava”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 15. 4. 2020. 
  49. ^ „Дечко који обећава / Архива / Представе / Насловна - Позориште Бошко Буха”. buha.rs. Приступљено 2023-02-18. 
  50. ^ Деполо, Милена; Јанковић, Ана (2020). Позориште Бошко Буха: 70 година. Позориште Бошко Буха. стр. 221. ISBN 978-86-83779-08-6. 
  51. ^ „Gospođa Ministarka”. Hoću u pozorište (на језику: српски). Приступљено 15. 4. 2020. 
  52. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Predstava "Tri čekića (o srpu i da ne govorimo)" u Inđiji”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 15. 4. 2020. 
  53. ^ Деполо, Милена; Јанковић, Ана (2020). Позориште Бошко Буха: 70 година. Београд: Позориште Бошко Буха. стр. 222. ISBN 978-86-83779-08-6. 
  54. ^ Čumić, Jovana (2016-11-09). „ЗАКЛЕТИ СПАСИЛАЦ ДАВЉЕНИКА | Позориште "Атеље 212" (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18. 
  55. ^ Čumić, Jovana (2016-11-09). „ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА ВОЈНИКА ИВАНА ЧОНКИНА | Позориште "Атеље 212" (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18. 
  56. ^ Čumić, Jovana (2016-11-09). „КОСАНЧИЋЕВ ВЕНАЦ 7 | Позориште "Атеље 212" (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18. 
  57. ^ Čumić, Jovana (2016-11-10). „НЕ ШЕТАЈ СЕ ГОЛА | Позориште "Атеље 212" (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18. 
  58. ^ Čumić, Jovana (2016-11-09). „ЧОВЕК, ЗВЕР И ВРЛИНА | Позориште "Атеље 212" (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18. 
  59. ^ Čumić, Jovana (2016-11-09). „ТУРНЕЈА | Позориште "Атеље 212" (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18. 
  60. ^ Илић, Тихомир (15. мај 1987). „Саслушање, цео свет је породица (цео свет је позорница)”. Јеж. 

Спољашње везе уреди