Тито и ја
Тито и ја је југословенски филм из 1992. године који је режирао Горан Марковић.[2][3]
Тито и ја | |
---|---|
Изворни наслов | Тито и ја |
Жанр | комедија |
Режија | Горан Марковић |
Сценарио | Горан Марковић |
Продуцент | Зоран Маширевић Директор филма Слободан Павићевић |
Главне улоге | Димитрије Војнов Лазар Ристовски Мики Манојловић Аница Добра Оливера Марковић Богдан Диклић Љиљана Драгутиновић Раде Марковић |
Музика | Зоран Симјановић |
Сценограф | Вељко Деспотовић |
Сниматељ | Радослав Владић |
Монтажа | Снежана Ивановић |
Продуцентска кућа | Terra Трамонтана Авала Филм РТВ Београд РТВ Нови Сад |
Година | 1992. |
Трајање | 120 минута |
Земља | СР Југославија |
Језик | српски |
Буџет | [1] |
IMDb веза |
Радња
уредиПрича о десетогодишњаку који, као и сва дјеца у Југославији 1950-их година тешко може да замисли било који дио свог живота без великог вође нације - маршала Тита. У својој школи дечак побјеђује на конкурсу за најбољи састав о Титу. Награда му је учешће на маршу „Титовим родним крајем“. Дјечак је до победе дошао тако што је написао песму у којој тврди да Тита више воли од оца и мајке! То наравно његове родитеље баца у право очајање. А дечак притом не схвата шта у његовој љубави према вођи има тако чудног и забрињавајућег. Овај излет ће за дјечака представљати тешко искушење. Ненавикнут на природу, пјешачење и самостални живот, уз то прогоњен од стране васпитача, стаљинисте, он посустаје, па се изгуби у планини и тада долази до преокрета у његовом животу...[2][3][4]
За овај филм је Горан Марковић добио 1992. награду за најбољу режију на филмском фестивалу у Сан Себастијану.[5]
Улоге
уредиГлумац | Улога |
---|---|
Димитрије Војнов | Зоран |
Лазар Ристовски | друг Раја, водич |
Мики Манојловић | Зоранов отац |
Аница Добра | Зоранова мајка |
Оливера Марковић | Зоранова бака |
Раде Марковић | Зоранов деда |
Богдан Диклић | Зоранов теча |
Љиљана Драгутиновић | Зоранова тетка |
Војислав Брајовић | Јосип Броз Тито |
Весна Тривалић | учитељица |
Драган Николић | Ганетов отац |
Бранимир Брстина | Ђурин отац |
Оља Бећковић | Ђуринa мајка |
Милутин Дапчевић | Кенгур |
Милена Вукосав | Јасна |
Јелена Мрдак | Љиља |
Небојша Дугалић | милиционер |
Илија Башић | Први агент |
Мића Томић | кустос |
Културно добро
уредиЈугословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911−1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм Тито и ја.[6]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Тито и ја”. РТС. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ а б „Тито и ја”. Мој Тв. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ а б „Тито и ја”. Филмски центар Србије. Архивирано из оригинала 03. 02. 2021. г. Приступљено 29. 1. 2021.
- ^ „Тито и ја”. Арт мозаик. Архивирано из оригинала 04. 02. 2020. г. Приступљено 4. 2. 2020.
- ^ San Sebastian 40 edition 1992 Awards
- ^ „Сто српских играних филмова (1911-1999) проглашених за културно добро од великог значаја”. Југословенска Кинотека. Приступљено 5. 2. 2021.