Оливера Марковић
Оливера Марковић (Београд, 3. мај 1925 — Београд, 2. јул 2011) је била српска и југословенска глумица. Поред позоришта и филма, бавила се и певањем - нарочито романси. Играла је у свим жанровима. Према анкети Вечерњих новости налази се на трећем месту највећих српских глумица 20. века.[1]
| Оливера Марковић | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||
| Пуно име | Оливера Марковић | ||||||||||
| Друга имена | Оливера Ђорђевић | ||||||||||
| Датум рођења | 3. мај 1925. | ||||||||||
| Место рођења | Београд Краљевина СХС | ||||||||||
| Датум смрти | 2. јул 2011. (86 год.) | ||||||||||
| Место смрти | Београд Србија | ||||||||||
| Држављанство | српско | ||||||||||
| Религија | православље | ||||||||||
| Супружник | Раде Марковић (1945—1964) Душан Булајић (?—1995) | ||||||||||
| Деца | Горан Марковић | ||||||||||
| Активни период | 1946—2005. | ||||||||||
| Образовање | Факултет драмских уметности Универзитета у Београду | ||||||||||
| Занимање | глумица | ||||||||||
| Битна улога | „Тетка” у Балкан експрес и Балкан експрес 2 | ||||||||||
| IMDb веза | |||||||||||
| |||||||||||
Глумом се активно бавила 60 година и за то време се појавила у више од 100 филмова и 40 ТВ серија. Славу је стекла већ почетком 1950-их улогама у позоришним представама Мачка на усијаном лименом крову Тенеси Вилијамса и Лов на вештице Артура Милера.[2]
Једна од Оливериних најпознатијих улога је „Тетка” у филмовима Балкан експрес, Балкан експрес 2, као и истоименој ТВ серији. Позната је и по филмовима: Козара, Сибирска леди Магбет, Тито и ја, Сабирни центар, Мртав `ладан, Мали свет и Службени положај за који је награђена Златном ареном.
У периоду од краја 1980-их до почетка 2000-их појављивала се у серијама Синише Павића, Бољи живот, Срећни људи и Породично благо. Публика је ипак највише заволела њену улогу Ангелине Савић у Отвореним вратима.
БиографијаУреди
Рођена је као Оливера Ђорђевић. Имала је само девет година када је у Нишкој Бањи основала „позоришну групу“ у којој је била главна глумица, редитељка, аутор текстова и управница.
Оливера је завршила Другу женску гимназију, а након тога уписала студије историје уметности на Филозофском факултету у Београду на ком је апсолвирала. У међувремену, 1948. уписала је и Факултет драмских уметности у Београду, на ком је дипломирала 1952. у класи професора Мате Милошевића.[3]
Била је члан Београдског драмског позоришта од 1951. године. Током каријере остварила је преко 150 улога у позоришту и снимила више од 50 филмова. Награду Народног позоришта добила је два пута, за улоге Мајка Храброст 1972. и Клара 1978. године.
Била је и позната певачица, нарочито руских романси.
Оливерин син Горан Марковић је филмски и позоришни режисер. Њен први супруг и отац Горана је глумац Раде Марковић. Други супруг јој је такође био глумац Душан Булајић. Умрла је у Београду, 2. јула 2011. године, у 87. години живота.[4][5] Сахрањена је у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.[6]
Дана 1. октобра 2011. године одржан је програм посвећен Оливери Марковић у Народном позоришту у Београду.[7]
ФилмографијаУреди
1940 ▼ 1950 ▼ 1960 ▼ 1970 ▼ 1980 ▼ 1990 ▼ 2000 ▼ Укупно Дугометражни филм 1 6 19 5 25 15 6 77 ТВ филм 0 1 17 10 16 5 0 49 ТВ серија 0 0 4 14 10 7 2 37 ТВ мини серија 0 0 1 1 0 0 0 2 ТВ кратки филм 0 0 0 1 0 0 0 1 Кратки филм 0 0 0 0 2 0 0 2 Укупно 1 7 41 31 53 27 8 168
ПозориштеУреди
Позната је по улогама у:
- "Мачка на усијаном лименом крову" Тенеси Вилијамса
- "Вучјак" Мирослава Крлеже
- "Лов на вештице" Артура Милера
- "Пигмалион" Бернарда Шоа
- "Добри човек из Сечуана"
- "Мајка храброст" Бертолда Брехта
МузикаУреди
Снимила је неколико грамофонских плоча и синглова.[8]
- Стари Циганин (1959)
- Ублажи немир мој / Сажаљења ми дај (1959)
- Тројка (1959)
- Љубавна Пјесма / Чамац На Тиси (1959)
- Драги пољуби ме (1959)
- Зашто те толико волим? (1960)
- Плач гитаре (1962)
- Песме из Филма Велика Турнеја (1962)
- Романсе (1964)
- Живот је леп (1965)
- Заборави (1967)
- Ја хоћу да волим па и да патим (1968)
- Још ову ноћ (1968)
- Невечерњаја (1969)
- Здравица (1970)
НаградеУреди
- 1964 — Златна арена у Пули за улогу у филму Службени положај
- 1983 — Златна арена у Пули за улогу у филму Балкан експрес
- 1987 — Награда Славица
- 1997 — Добричин прстен, за животно дело
- 2007 — Статуета златни ћуран у Јагодини, за животно дело
РеференцеУреди
- ^ „KST International”. Kstplaneta.com. Приступљено 21. 1. 2013.
- ^ (језик: енглески) „Оливера Марковић — Кратка биографија”. ИМДБ. Приступљено 12. април 2020.
- ^ „Оливера Марковић — Образовање”. opusteno.rs. Приступљено 12. април 2020.
- ^ „Preminula Olivera Marković”. www.b92.net. Приступљено 2. 7. 2011.
- ^ Радио телевизија Републике Српске: Преминула глумица Оливера Марковић, 02.07.2011. (језик: српски)
- ^ Блиц: Оливера Марковић сахрањена у Алеји великана (језик: српски)
- ^ „Успомена на Оливеру Марковић (Б92, 1. отобар 2011)”. B92.net. Приступљено 21. 1. 2013.
- ^ „Оливера Марковић”. discogs.com. Приступљено 23. 4. 2013.
Спољашње везеУреди
| Викиновости имају новости везане за чланак: |