Игор Ђорђевић
Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Игор Ђорђевић (Топола, 19. децембар 1978) српски је филмски, телевизијски и позоришни глумац, и професор глуме на Факултету савремених уметности.[1]
| Игор Ђорђевић | |
|---|---|
| Пуно име | Игор Ђорђевић |
| Датум рођења | 19. децембар 1978. |
| Место рођења | Топола СФРЈ |
| Супружник | Зорана Бећић |
| Активни период | 2002—данас |
| Занимање | глумац |
| Битна улога | Ђорђе Катић, Мирко Цвијетић |
| IMDb веза | |
Добитник је многобројних награда и признања и првак драме Народног позоришта у Београду.
БиографијаУреди
Детињство и школовањеУреди
Ђорђевић је рођен у Тополи, где је завршио основну школу. У петом разреду, како и сам каже, остао је опчињен глумом Зорана Радмиловића у представи Радован Трећи и истовремено заволео глумачки позив. Убрзо је одустао од тренирања фудбала и каратеа, и као средњошколац уписао глуму у Аранђеловцу.[2] Глуму је касније и дипломирао 2001. године на Академији драмских уметности у Новом Саду у класи Виде Огњеновић.[3] На класи је био са Иваном Босиљчићем, Надом Шаргин, Јеленом Гавриловић и Слобом Стефановићем.
Игор Ђорђевић открио је у једном интервјуу да се целога живота бори са дислексијом.[4] Глумац је често упозоравао на опрез у третирању овог поремећаја код деце.
КаријераУреди
2002—2010: Глумачки почециУреди
Одмах по завршетку студија, 2002. године, Игор је постао стални члан Народног позоришта.[5] Ту је остварио запажене улоге у представама Зли дуси, Рибарске свађе и Милева Ајнштајн. Филмски деби остварује улогом у филму Класа 2002, а 2004. године добија шансу у домаћем блокбастеру Јесен стиже, Дуњо моја. Његов таленат препознат је и награђен на Филмским сусретима у Нишу у виду признања за најбољи глумачки деби године. Следеће године тумачи једну од споредних улога у хит серији М(ј)ешовити брак, а четири године касније игра у филму Ђавоља варош, и репризира улогу из Јесен стиже… али у телевизијском формату.
2011—2014: ТВ стваралаштвоУреди
Године 2011, глумац се појавио у три ТВ серије. Најпре је остварио споредну улогу у Мирис кише на Балкану, коју су предводили Љиљана Благојевић и Предраг Ејдус, а затим и у серији Жене са Дедиња. Истовремено стигло је и признање његове матичне куће — Награда „Петар Банићевић” младом глумцу до 35. година који се посебно уметнички истакао и исказао висок професионализам у послу и односу према Народном позоришту у периоду од 1. новембра 2010. до 31. октобра 2011. године. Заједно са овом дошла је и награда „Раша Плаовић” за најбољег епизодног глумца, за улогу Ставрогина у представи Зли дуси. Најзначанија у његовој дотадашњој каријери била је улога грамзивог вереника Владе у романтичној серији Непобедиво срце. Глумац је привукао пажњу публике као претња љубави омиљеног телевизијског двојца Слобода Мићаловић—Иван Босиљчић.
Та улога обезбедила му је ангажман у биоскопској хит комедији Шешир професора Косте Вујића. Редитељ Здравко Шотра овде му је поверио улогу генерала Живојина Мишића. Када је филм касније преточен у вишечасовни телевизијски серијал, Игор је репризирао своју оригиналну улогу. Године 2012, добио је још и део у популарној серији Монтевидео, Бог те видео! Драгана Бјелогрлића, као и епизодну улогу у ТВ серији Бела лађа. Наредне године, Ђорђевић прихвата улогу учитеља Живадина у серији Равна гора. Имао је још и епизодну улогу у ТВ серији Звездара. Занимљив је податак да је за годину дана временског размака Ђорђевић радио са четворицом најангажованијих телевизијских редитеља у земљи — Шотром, Бјелогрлићем, Синишом Павићем и Радошем Бајићем.
2015—данас: Широка популарностУреди
Добија улогу у филму За краља и отаџбину, који је заправо рађен по мотивима серије Равна гора, а опет у режији Бајића. Ђорђевић је још играо и у љубавној драми Једне летње ноћи, рађеној по мотивима романа Милице Јаковљевић Мир-Јам.
У филму Слепи путник на броду лудака, који је приказивао живот српског књижевника Петра Кочића у београдској менталној установи на Губеревцу, главна улога припала је по први пут Ђорђевићу. Уследио је ангажман у ТВ трилеру Месо, и још једном главна улога, друга у каријери. Игор је овде у улози осредњег фудбалера који, залечујући повређено колено и одмарајући се на паузи од фудбала, бива уплетен у ситни криминал.
Године 2018, Игор Ђорђевић стиче популарност захваљујући улози у ТВ серији Корени, адаптацији истоименог романа Добрице Ћосића. Уз глумачку екипу коју предводе Жарко Лаушевић и Слобода Мићаловић, Игор игра несрећног Ђорђа Катића, похлепног, насилног сина великог Аћима Катића. Живот Ђорђа Катића трагичан је због вечитог омаловажавања које долази од стране деспотског оца, као и услед немогућности да добије наследника који би сачувао имање Катића и наставио лозу.
Због велике контроверзе која је обележила прву сезону серије Немањићи — рађање краљевине, највише због оштрих негативних критика које је тај пројекат добио, публика и одређена интернет-заједница, готово знатижељно су ишчекивали овај пројекат Радио-телевизије Србије. На изненађење свих, серија „Корени” освојила је универзално добре критике. Између осталих, похваљен је и Игор Ђорђевић који је „одлично донео лик Ђорђа Катића.”
Од фебруара 2020. игра у представи „Калигула” Народног позоришта у Београду.[6]
Приватни животУреди
Игор Ђорђевић води повучен живот. О његовом детињству у Тополи и Аранђеловцу, као и о студентским данима у Новом Саду, мало се зна.
Од 2007. године у браку је са глумицом Зораном Бећић,[7] са којом има две ћерке.[8]
НаградеУреди
- Стеријина награда за улоге Мартина, Ричија и Дејана у представи „Бизарно” Жељка Хубача, у режији Снежане Тришић и копродукцији Народног позоришта у Београду и Шабачког позоришта, на 59. Стеријином позорју (2014)
- Стеријина награда за улогу Професора у представи „Козоцид”, у режији Виде Огњеновић, Градског позоришта из Подгорице, на 63. Стеријином позорју (2019)
- Награда „Раша Плаовић”, за најбоље глумачко остварење на београдским сценама 2011/2012, (улога Ставрогина у представи „Зли дуси”)
- Наградa „Зоранов брк” на 20. Данима Зорана Радмиловића за улогу Кањоша у драми „Кањош Мацедоновић” (2011)
- Наградa „Зоранов брк” на 23. Данима Зорана Радмиловића за улоге Мартина, Ричија и Дејана у представи „Бизарно” (2014)
- Награда „Зоран Радмиловић”, за најбољег глумца 23. Фестивала „Дани Зорана Радмиловића” у Зајечару, за тумачење улога Мартина, Ричија и Дејана у представи „Бизарно”
- Награда из Фонда „Даринка Дара Чаленић” за најбољег младог глумца на 52. Стеријином позорју у Новом Саду за улогу Јанка у представи „Одумирање”
- Награда међународног жирија I Националног театарског фестивала у Подгорици за најбољу споредну мушку улогу (Бруно — „Дон Крсто”)
- Награда међународног жирија I Националног театарског фестивала у Подгорици за главну мушку улогу (Џими Портер — „Осврни се у гневу”)
- Награда Академије уметности Нови Сад
- Награда за улогу Фриђеша у представи „Тишина трезних” на позоришном фестивалу у Мађарској
- Годишња Награда Народног позоришта за улоге у представама „Три сестре” и „Муке са слободом”
- Похвала Народног позоришта за улогу Цара Едипа у представи „Цар Едип”
- Награда на Медитеранском фестивал „Пургаторије” у Тивту за најбољу мушку улогу (Бруно — „Дон Крсто”)
- Награда стручног жирија и публике на „Данима Миливоја Живановића” у Пожаревцу за улогу Цара Едипа у представи „Цар Едип”
- Награда за најбољи сегмент представе на фестивалу „Борини дани” у Врању („Осврни се у гневу”)
- Награда „Вељко Маричић” за најбољу епизодну улогу на 16. фестивалу Малих сцена у Ријеци за улогу Финог господина у представи „Сексуалне неурозе наших родитеља”
- Награда публике за глумца вечери на фестивалу „Нушићеви дани” у Смедереву (Вића, срески писар — „Сумњиво лице”)
- Награда Народног позоришта у Београду за најбоље индивидуално премијерно уметничко остварење у оквиру репертоара Куће у периоду од 22. новембра 2010. године до 10. новембра 2011. (улога Кањоша Мацедоновића у истоименој представи Виде Огњеновић)
- Награда за најбољег глумца на четвртом Међународном амбијенталном позоришном фестивалу „Тврђава театар” за улогу Кањоша Мацедоновића у истоименој представи Виде Огњеновић
- Награда „Милосав Буцa Мирковић”, за најбољег глумца 33. Позоришног фестивала „Нушићеви дани” у Смедереву, за улоге Мартина, Ричија и Дејана у представи „Бизарно”
- Награда Фестивала „Град театар” у Будви, за драмско стваралаштво
- Наградa Народног позоришта за најбоља индивидуална премијерна уметничка остварења у оквиру репертоара Народног позоришта (2017)[3]
ФилмографијаУреди
РеференцеУреди
- ^ „Игор Ђорђевић - Асистент на Академији лепих уметности и мултимедија”. Архивирано из оригинала на датум 25. 4. 2017. Приступљено 12. 6. 2017.
- ^ „Igor Đorđević, srpski glumac raskošnog talenta”. Sinemanija. Приступљено 20. 1. 2020.
- ↑ 3,0 3,1 „Игор Ђорђевић”. Званична презентација. Народно позориште у Београду. Приступљено 20. 1. 2020.
- ^ Tasovac, Mirjana (25. 10. 2016). „Igor Đorđević otvoreno o problemu koji ga je ojačao”. Glorija. Приступљено 20. 1. 2020.
- ^ Игор Ђорђевић (Народно Позориште у Београду)
- ^ Голубовић-Требјешанин, Борка (2. 2. 2020). „Морамо да прихватимо да је живот ништа јер је новац све”. Политика. Приступљено 3. 2. 2020.
- ^ „Zorana Bećić i Igor Đorđević: Supružnici i kolege koje je spojila ljubav prema glumi”. Hello!. 21. 12. 2011. Приступљено 20. 1. 2020.
- ^ Nikolić, Tanja (23. 12. 2018). „Igor Đorđević i Zorana Bećić: Ćerke emotivno reaguju kada vide tatu u “Korenima””. Gloria. Приступљено 20. 1. 2020.
Спољашње везеУреди
- Игор Ђорђевић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Игор Ђорђевић, глумац — Џаба ти таленат, ако изгубиш себе („Екапија” 23. децембар 2011.)
- Игор Ђорђевић: Све се срозало и обесмилило („Вечерње новости”, 12. октобар 2013)
- Ричарда Трећег брани време у којем живи — интервју („Политика”, 9. април 2017)
- Игор Ђорђевић: Корени су нам дубоки, окренимо се себи („Вечерње новости”, 14. децембар 2018)