Игор Ђорђевић

Српски филмски, телевизијски и позоришни глумац

Игор Ђорђевић (Топола, 19. децембар 1978) српски је филмски, телевизијски и позоришни глумац, и професор глуме на Факултету савремених уметности.[1]

Игор Ђорђевић
Пуно имеИгор Ђорђевић
Датум рођења(1978-12-19)19. децембар 1978. (42 год.)
Место рођењаТопола
  СФРЈ
СупружникЗорана Бећић
Активни период2002—данас
Занимањеглумац
Битна улогаЂорђе Катић, Мирко Цвијетић
IMDb веза

Добитник је многобројних награда и признања и првак драме Народног позоришта у Београду.

БиографијаУреди

Детињство и школовањеУреди

Ђорђевић је рођен у Тополи, где је завршио основну школу. У петом разреду, како и сам каже, остао је опчињен глумом Зорана Радмиловића у представи Радован Трећи и истовремено заволео глумачки позив. Убрзо је одустао од тренирања фудбала и каратеа, и као средњошколац уписао глуму у Аранђеловцу.[2] Глуму је касније и дипломирао 2001. године на Академији драмских уметности у Новом Саду у класи Виде Огњеновић.[3] На класи је био са Иваном Босиљчићем, Надом Шаргин, Јеленом Гавриловић[тражи се извор] и Слобом Стефановићем.

Игор Ђорђевић открио је у једном интервјуу да се целога живота бори са дислексијом.[4] Глумац је често упозоравао на опрез у третирању овог поремећаја код деце.

КаријераУреди

2002—2010: Глумачки почециУреди

Одмах по завршетку студија, 2002. године, Игор је постао стални члан Народног позоришта.[5] Ту је остварио запажене улоге у представама Зли дуси, Рибарске свађе и Милева Ајнштајн. Филмски деби остварује улогом у филму Класа 2002, а 2004. године добија шансу у домаћем блокбастеру Јесен стиже, Дуњо моја. Његов таленат препознат је и награђен на Филмским сусретима у Нишу у виду признања за најбољи глумачки деби године. Следеће године тумачи једну од споредних улога у хит серији М(ј)ешовити брак, а четири године касније игра у филму Ђавоља варош, и репризира улогу из Јесен стиже… али у телевизијском формату.

2011—2014: ТВ стваралаштвоУреди

Године 2011, глумац се појавио у три ТВ серије. Најпре је остварио споредну улогу у Мирис кише на Балкану, коју су предводили Љиљана Благојевић и Предраг Ејдус, а затим и у серији Жене са Дедиња. Истовремено стигло је и признање његове матичне куће — Награда „Петар Банићевић” младом глумцу до 35. година који се посебно уметнички истакао и исказао висок професионализам у послу и односу према Народном позоришту у периоду од 1. новембра 2010. до 31. октобра 2011. године. Заједно са овом дошла је и награда „Раша Плаовић” за најбољег епизодног глумца, за улогу Ставрогина у представи Зли дуси. Најзначанија у његовој дотадашњој каријери била је улога грамзивог вереника Владе у романтичној серији Непобедиво срце. Глумац је привукао пажњу публике као претња љубави омиљеног телевизијског двојца Слобода Мићаловић—Иван Босиљчић.

Та улога обезбедила му је ангажман у биоскопској хит комедији Шешир професора Косте Вујића. Редитељ Здравко Шотра овде му је поверио улогу генерала Живојина Мишића. Када је филм касније преточен у вишечасовни телевизијски серијал, Игор је репризирао своју оригиналну улогу. Године 2012, добио је још и део у популарној серији Монтевидео, Бог те видео! Драгана Бјелогрлића, као и епизодну улогу у ТВ серији Бела лађа. Наредне године, Ђорђевић прихвата улогу учитеља Живадина у серији Равна гора. Имао је још и епизодну улогу у ТВ серији Звездара. Занимљив је податак да је за годину дана временског размака Ђорђевић радио са четворицом најангажованијих телевизијских редитеља у земљи — Шотром, Бјелогрлићем, Синишом Павићем и Радошем Бајићем.

2015—данас: Широка популарностУреди

Добија улогу у филму За краља и отаџбину, који је заправо рађен по мотивима серије Равна гора, а опет у режији Бајића. Ђорђевић је још играо и у љубавној драми Једне летње ноћи, рађеној по мотивима романа Милице Јаковљевић Мир-Јам.

У филму Слепи путник на броду лудака, који је приказивао живот српског књижевника Петра Кочића у београдској менталној установи на Губеревцу, главна улога припала је по први пут Ђорђевићу. Уследио је ангажман у ТВ трилеру Месо, и још једном главна улога, друга у каријери. Игор је овде у улози осредњег фудбалера који, залечујући повређено колено и одмарајући се на паузи од фудбала, бива уплетен у ситни криминал.

Године 2018, Игор Ђорђевић стиче популарност захваљујући улози у ТВ серији Корени, адаптацији истоименог романа Добрице Ћосића. Уз глумачку екипу коју предводе Жарко Лаушевић и Слобода Мићаловић, Игор игра несрећног Ђорђа Катића, похлепног, насилног сина великог Аћима Катића. Живот Ђорђа Катића трагичан је због вечитог омаловажавања које долази од стране деспотског оца, као и услед немогућности да добије наследника који би сачувао имање Катића и наставио лозу.

Због велике контроверзе која је обележила прву сезону серије Немањићи — рађање краљевине, највише због оштрих негативних критика које је тај пројекат добио, публика и одређена интернет-заједница, готово знатижељно су ишчекивали овај пројекат Радио-телевизије Србије. На изненађење свих, серија „Корени” освојила је универзално добре критике. Између осталих, похваљен је и Игор Ђорђевић који је „одлично донео лик Ђорђа Катића.”

Од фебруара 2020. игра у представи „Калигула” Народног позоришта у Београду.[6]

Приватни животУреди

Игор Ђорђевић води повучен живот. О његовом детињству у Тополи и Аранђеловцу, као и о студентским данима у Новом Саду, мало се зна.

Од 2007. године у браку је са глумицом Зораном Бећић,[7] са којом има две ћерке.[8]

НаградеУреди

  • Стеријина награда за улоге Мартина, Ричија и Дејана у представи „Бизарно” Жељка Хубача, у режији Снежане Тришић и копродукцији Народног позоришта у Београду и Шабачког позоришта, на 59. Стеријином позорју (2014)
  • Стеријина награда за улогу Професора у представи „Козоцид”, у режији Виде Огњеновић, Градског позоришта из Подгорице, на 63. Стеријином позорју (2019)
  • Награда „Раша Плаовић”, за најбоље глумачко остварење на београдским сценама 2011/2012, (улога Ставрогина у представи „Зли дуси”)
  • Наградa „Зоранов брк” на 20. Данима Зорана Радмиловића за улогу Кањоша у драми „Кањош Мацедоновић” (2011)
  • Наградa „Зоранов брк” на 23. Данима Зорана Радмиловића за улоге Мартина, Ричија и Дејана у представи „Бизарно” (2014)
  • Награда „Зоран Радмиловић”, за најбољег глумца 23. Фестивала „Дани Зорана Радмиловића” у Зајечару, за тумачење улога Мартина, Ричија и Дејана у представи „Бизарно”
  • Награда из Фонда „Даринка Дара Чаленић” за најбољег младог глумца на 52. Стеријином позорју у Новом Саду за улогу Јанка у представи „Одумирање”
  • Награда међународног жирија I Националног театарског фестивала у Подгорици за најбољу споредну мушку улогу (Бруно — „Дон Крсто”)
  • Награда међународног жирија I Националног театарског фестивала у Подгорици за главну мушку улогу (Џими Портер — „Осврни се у гневу”)
  • Награда Академије уметности Нови Сад
  • Награда за улогу Фриђеша у представи „Тишина трезних” на позоришном фестивалу у Мађарској
  • Годишња Награда Народног позоришта за улоге у представама „Три сестре” и „Муке са слободом”
  • Похвала Народног позоришта за улогу Цара Едипа у представи „Цар Едип”
  • Награда на Медитеранском фестивал „Пургаторије” у Тивту за најбољу мушку улогу (Бруно — „Дон Крсто”)
  • Награда стручног жирија и публике на „Данима Миливоја Живановића” у Пожаревцу за улогу Цара Едипа у представи „Цар Едип”
  • Награда за најбољи сегмент представе на фестивалу „Борини дани” у Врању („Осврни се у гневу”)
  • Награда „Вељко Маричић” за најбољу епизодну улогу на 16. фестивалу Малих сцена у Ријеци за улогу Финог господина у представи „Сексуалне неурозе наших родитеља”
  • Награда публике за глумца вечери на фестивалу „Нушићеви дани” у Смедереву (Вића, срески писар — „Сумњиво лице”)
  • Награда Народног позоришта у Београду за најбоље индивидуално премијерно уметничко остварење у оквиру репертоара Куће у периоду од 22. новембра 2010. године до 10. новембра 2011. (улога Кањоша Мацедоновића у истоименој представи Виде Огњеновић)
  • Награда за најбољег глумца на четвртом Међународном амбијенталном позоришном фестивалу „Тврђава театар” за улогу Кањоша Мацедоновића у истоименој представи Виде Огњеновић
  • Награда „Милосав Буцa Мирковић”, за најбољег глумца 33. Позоришног фестивала „Нушићеви дани” у Смедереву, за улоге Мартина, Ричија и Дејана у представи „Бизарно”
  • Награда Фестивала „Град театар” у Будви, за драмско стваралаштво
  • Наградa Народног позоришта за најбоља индивидуална премијерна уметничка остварења у оквиру репертоара Народног позоришта (2017)[3]
  • Награда „Раша Плаовић”, за улогу у представи „Калигула” у сезони 2019/2020.[9]

ФилмографијаУреди

Год. Назив Улога
2000.-те
2002. Класа 2002 (ТВ филм)
2004. Јесен стиже, Дуњо моја кум Петрашин
2005. М(ј)ешовити брак (ТВ серија)
2006. Кројачева тајна војник
2006. Не скрећи са стазе (ТВ филм) Супермен
2007. Едина (кратки филм)
2007. Хамлет Хамлет
2009. Ђавоља варош Виктор
2009. Јесен стиже, Дуњо моја (ТВ серија) кум Петрашин
2010.-те
2010. Златно теле (ТВ филм) Корејко
2011. Мирис кише на Балкану (ТВ серија) Клиф Мортон
2011. Сестре (ТВ филм) комшија
2011. Жене са Дедиња (ТВ серија) Јован
2011. Непобедиво срце (ТВ серија) Влада
2012. Шешир професора Косте Вујића Живојин Мишић
2012. Монтевидео, Бог те видео! (ТВ серија) Мустафа Голубић
2012. Бела лађа (ТВ серија) Жмикић
2013. Шешир професора Косте Вујића (ТВ серија) Живојин Мишић
2013. Равна гора (ТВ серија) учитељ Живадин
2013—2015. Звездара (ТВ серија) мафијаш „Вожд”
2014. Диван дан за Бананарибе (кратки филм) Сима Леновић
2014. Српска штампа (ТВ серија) Петар I Карађорђевић
2015. За краља и отаџбину учитељ Живадин
2015. Једне летње ноћи (ТВ серија) Жарко Гавриловић
2015. Панта Драшкић цена части (ТВ филм) тужилац
2015. Писмо за Деда Мраза (ТВ филм) тата
2016. Слепи путник на броду лудака (ТВ филм) Петар Кочић
2016. Сумњива лица (ТВ серија) Агатон
2017. Месо (ТВ серија) Мирко Цвијетић
2017. Пула то је рај Игор
2018. Месо Мирко Цвијетић
2018. Корени (ТВ серија) Ђорђе Катић
2019. Шифра Деспот Инспектор Буквић
2019. Принц Растко Српски Вукан Немањић
2019. Делиријум тременс (серија) Душан
2019. Сенке над Балканом Верига
2019. Јунаци нашег доба Чичко
2019. Државни службеник Хамед
2019. Преживети Београд Гаги
2020. Дара из Јасеновца Анте Врбан
2020. Кости (серија) Златан Гракалица


РеференцеУреди

  1. ^ „Игор Ђорђевић - Асистент на Академији лепих уметности и мултимедија”. Архивирано из оригинала на датум 25. 4. 2017. Приступљено 12. 6. 2017. 
  2. ^ „Igor Đorđević, srpski glumac raskošnog talenta”. Sinemanija. Приступљено 20. 1. 2020. 
  3. ↑ 3,0 3,1 „Игор Ђорђевић”. Званична презентација. Народно позориште у Београду. Приступљено 20. 1. 2020. 
  4. ^ Tasovac, Mirjana (25. 10. 2016). „Igor Đorđević otvoreno o problemu koji ga je ojačao”. Glorija. Приступљено 20. 1. 2020. 
  5. ^ Игор Ђорђевић (Народно Позориште у Београду)
  6. ^ Голубовић-Требјешанин, Борка (2. 2. 2020). „Морамо да прихватимо да је живот ништа јер је новац све”. Политика. Приступљено 3. 2. 2020. 
  7. ^ „Zorana Bećić i Igor Đorđević: Supružnici i kolege koje je spojila ljubav prema glumi”. Hello!. 21. 12. 2011. Приступљено 20. 1. 2020. 
  8. ^ Nikolić, Tanja (23. 12. 2018). „Igor Đorđević i Zorana Bećić: Ćerke emotivno reaguju kada vide tatu u “Korenima””. Gloria. Приступљено 20. 1. 2020. 
  9. ^ „Игору Ђорђевићу награда "Раша Плаовић"”. Танјуг. Радио-телевизија Србије. 19. 11. 2020. Приступљено 23. 11. 2020. 

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Игор_Ђорђевић&oldid=23527065”