Жарко Лаушевић
Жарко Лаушевић (рођен 19. јануара 1960. у Цетињу, НР Црна Гора, ФНР Југославија) српски и југословенски је филмски и телевизијски глумац.
| Жарко Лаушевић | |
|---|---|
 Лаушевић на омоту своје књиге Година прође, дан никад | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 19. јануар 1960. |
| Место рођења | Цетиње, НР Црна Гора, ФНР Југославија, |
| Рад | |
| Битна улога | Миљан — Игмански марш Павле — Шмекер Петар Хорват — Официр с ружом Брацо Гавран — Браћа по матери Милош Обилић — Бој на Косову Алекса Радман — Боље од бекства Алија/Илија — Нож Мома — Смрдљива бајка Аћим Катић — Корени Велибор Матић — Калкански кругови |
| Веза до IMDb-а | |
БиографијаУреди
Жарко је дипломирао глуму на Факултету драмских уметности у Београду. Био је члан Југословенског драмског позоришта, где је остварио улоге у великом броју представа. На филму је дебитовао 1982. године, улогом у филму Прогон. Исте године остварио је значајне улоге у филмовима Савамала и Директан пренос. Врло брзо је добио једну од главних улога у ТВ серији Сиви дом (1984), која му је донела велику популарност. Након тога, играо је улоге у више од двадесет филмова и телевизијских серија, међу којима су: Шмекер (1985), Свечана обавеза (ТВ) (1986), Догодило се на данашњи дан (1987), Официр с ружом (1987), Браћа по матери (1988), Бој на Косову (1989), Оригинал фалсификата (1991), Боље од бекства (1993), Кажи зашто ме остави (1993), Нож (1999).
Суђења за убиствоУреди
Дана 31. јула 1993. године, Жарко и његов пет година старији брат Бранимир, звани Мили, нападнути су од групе хулигана у близини подгоричког локала „Епл”. Том приликом је Жарко из свог пиштоља ЦЗ-99 усмртио нападаче Драгора Пејовића и Радована Вучинића, а тешко ранио Андрију Кажића, док је овај прилазио да се придружи нападачима. Осуђен је на 13 година затвора због двоструког убиства.[1][2] Та је пресуда, након жалби, потврђена 1994. године. Казну је издржавао у Спужу и Пожаревцу. Након укидања пресуде од стране Савезног суда, по поновном претресу фебруара 1998. године, којим је председавала судија Светлана Вујановић, изречена му је казна од 4 године затвора због двоструког убиства у прекорачењу нужне одбране. Будући да је у том тренутку већ издржао 4,5 године, пуштен је на слободу.
Убрзо након тога је напустио земљу и настанио се у Њујорку, у САД.
Врховни суд Црне Горе је, по жалби тужиоца 30. марта 2001. године, ту одлуку о казни преиначио и изрекао казну од 13 година затвора.[1]
Дана 3. јула 2009. године, саопштено је да је Лаушевић ухапшен у Сједињеним Америчким Државама због боравка у САД без визе и да се разматра његова екстрадиција Србији по међународној потерници која је расписана 2002. године на захтев Трећег општинског суда у Београду.[3] Дана 14. септембра 2009. године, суд у Њујорку донео је одлуку о укидању притвора Лаушевићу.[4]
Године 2011, објавио је књигу Година прође дан никад. Септембра 2013. из штампе је изашла Друга књига.[5]
Дана 29. децембра 2011, помиловао га је председник Републике Србије Борис Тадић.[6] Српски пасош уручио му је 1. фебруара 2012. министар унутрашњих послова Ивица Дачић у Њујорку.[7]
О његовом животу направљен је филм „Лауш” по идеји, сценарију и у режији Бранке Бешевић Гајић, чија је премијера одржана у фебруару 2014. године у Сава центру.[8]
После више година посетио је Србију и Црну Гору у мају 2014. године.[9]
Маја 2022. објавио је књигу Падре, идиоте![10]
ФилмографијаУреди
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1970. е | |||
| 1978. | М. В. | Војин Вукелић | |
| 1980. е | |||
| 1982. | Савамала | Винко Сарић | |
| 1982. | 13. јул | Јанко | |
| 1982. | Руски Уметнички експеримент | Тјомкин | |
| 1982. | Прогон | Мирко | |
| 1982. | Директан пренос | Фантом | |
| 1982. | Венеријанска раја | Лазар | |
| 1983. | Хасанагиница | Хасанага | |
| 1983. | Мртви се не враћају (мини-серија) | ||
| 1983. | Дани Авној-а | ||
| 1983. | Игмански марш | Миљан | |
| 1983. | Оштрица бријача | ||
| 1984. | Не тако давно | Срле | |
| 1984. | Лазар | Лазар млађи | |
| 1985. | Једна половина дана | ||
| 1985. | Јагоде у грлу | Лале | |
| 1986. | Добровољци | спортиста | |
| 1986. | Лепота порока | младић с цигаретом | |
| 1986. | Свечана обавеза | Зоран Хаџикостић | |
| 1986. | Шмекер | Павле/Павел Ивковић | |
| 1986. | Сиви дом | Шиља | |
| 1987. | Под рушевинама | ||
| 1987. | Догодило се на данашњи дан | Бајра | |
| 1987. | Римски дан | Секст Проперције | |
| 1987. | Официр с ружом | Петар Хорват | |
| 1987. | Октоберфест | Скоби | |
| 1988. | Лето (ТВ) | Милан | |
| 1988. | Вук Караџић | кнез Михаило Обреновић | |
| 1988. | The Fortunate Pilgrim | ||
| 1988. | Пут на југ | Морит | |
| 1988. | Браћа по матери | Брацо Гавран | |
| 1989. | Бој на Косову | Милош Обилић | |
| 1989. | Атоски вртови - преображење | Сликар Сава | |
| 1990. е | |||
| 1990. | Стела | Мато Херцег | |
| 1990. | Ваљевска болница | Милоје Дацић, син | |
| 1990. | Колубарска битка | Алекса Дачић | |
| 1990. | Бал | Екарт | |
| 1991. | Оригинал фалсификата | Стојан | |
| 1991. | Монтенегро | ||
| 1992. | Црни бомбардер | Шмајсер | |
| 1992. | Заборављени | Аца | |
| 1992. | Преци и потомци | наратор | |
| 1993. | Кажи зашто ме остави | Пеђа | |
| 1993. | Боље од бекства | Алекса Радман | |
| 1994. | Рођен као ратник | Гибон | |
| 1999. | Нож | Алија Османовић/Илија Југовић | |
| 1999. | Рањена земља | Неле | |
| 2010. е | |||
| 2012. | Тајна нечисте крви | иконописац Сава | |
| 2015. | Смрдљива бајка | Мома | |
| 2017. | Сенке над Балканом | принц Ђорђе Карађорђевић | |
| 2018. | Корени (ТВ серија) | Аћим Катић | |
| 2019. | Пет | Жаца | |
| 2020. е | |||
| 2019–2020. | NOC - Non-Official Cover | Никола Митровић | |
| 2019–2020. | Државни службеник | Илија | |
| 2020. | Име народа | Јован Јовановић Змај | |
| 2021. | Александар од Југославије (ТВ серија) | краљ Никола Петровић | |
| 2021. | Калкански кругови | Велибор Матић | |
| 2021. | Време зла | Вукашин Катић | |
| 2022. | Лето кад сам научила да летим | Никола | |
| 2022. | Хероји (филм из 2022) | наратор | |
| 2023. | Хероји Халијарда | Коста Јовић | |
| 2023. | Ваздушни мост | Коста Јовић | |
| 2024. | Време смрти (ТВ серија) | Живојин Мишић | |
| 2024. | Воља синовљева | Никола | |
| 2024. | Руски конзул | ||
| -//-. | Кошаре | ||
| Алеф | |||
Награде и признањаУреди
- Златна арена у Пули за најбољу мушку улогу у филму Официр са Ружом, 1987. године
- Награда листа Полет у Пули Жарку Лаушевићу и Ксенији Пајић за најпоетичнији емотивни однос, 1987. године
- Награда Цар Константин у Нишу за улоге у филмовима Официр са Ружом, Догодило се на данашњи дан и Октоберфест, 1987. године
- Награда „Град театар” за улогу у представи Кањош Мацедоновић, 1989. године
- Награда Зоран Радмиловић за улогу у представи Кањош Мацедоновић, 1989. године
- Стеријина награда за ликове Растка Немањића и Светог Саве у представи Свети Сава, 1990. године
- Награда издавачке куће Дечје Новине за улогу у филму Танго Аргентино, 1992. године
- Гран При на Филмским сусретима у Нишу за улогу у филму Боље од Бекства, 1993. године
- Награда листа Новост 8 за улогу у филму Кажи зашто ме остави, 1993. године
- Награда у Херцег Новом
- Награда Гран при Наиса, Филмску сусрети − Ниш, 2016. године
- Награда Златна антена за главну мушку улогу, Федис, 2019. године [11]
РеференцеУреди
- ^ а б Н., В. (19. 2. 2004). „Нагађања око потернице”. Вечерње новости. Приступљено 20. 1. 2019.
- ^ „ЛАУШЕВА УБИСТВА: Речи конобарице и Жарков изглед у полицији”. Нпортал. 20. 1. 2023. Приступљено 23. 1. 2023.
- ^ „Жарко Лаушевић ухапшен у Америци”. РТС. 3. 7. 2009. Приступљено 20. 1. 2019.
- ^ Трикић, Тања; Цвијић, Вук (15. 9. 2009). „Лаушевић на слободи”. Блиц. Приступљено 20. 1. 2019.
- ^ „„Друга књига” Жарка Лаушевића”. Б92. 13. 9. 2013. Приступљено 20. 1. 2019.
- ^ „Тадић помиловао Жарка Лаушевића”. Блиц. 29. 12. 2011. Приступљено 20. 1. 2019.
- ^ Танјуг (1. 2. 2012). „Лаушевић: Нисам очекивао да ћу пасош добити лично од министра полиције”. Блиц. Приступљено 20. 1. 2019.
- ^ Танјуг (16. 9. 2013). „Премијера филма о Жарку Лаушевићу у фебруару”. Вечерње новости. Приступљено 20. 1. 2019.
- ^ „Жарко Лаушевић стигао у Србију”. Вечерње новости. 20. 5. 2014. Приступљено 20. 1. 2019.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Књига „Падре, идиоте!“ Жарка Лаушевића представљена у Студентском културном центру”. www.rts.rs. Приступљено 2022-05-27.
- ^ https://www.prva.rs/show-biz/vesti/319239/na-festivalu-fedis-nagrada-za-lausevica-sefica-zirija-neda-arneric-komentarise-moracu-jos-malo-da-ostarim-da-bih-dobijala-uloge
Спољашње везеУреди
- Жарко Лаушевић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Жарко Лаушевић на сајту AllMovie (језик: енглески)
