Горан Богдан
Горан Богдан (Широки Бријег, 2. октобар 1980) је босанскохерцеговачки и хрватски позоришни, филмски и телевизијски глумац. Основну и средњу школу похађао је у родном граду, након тога уписао Економски факултет у Загребу, а са њим упоредо студирао и Саобраћајни факултет, на коме је завршио три године студија. Академију драмских уметности у Загребу уписао је 2005. године и дипломирао 2012. године.
Своје најпознатије улоге играо је у филмовима Број 55 (2014), Соња и бик (2012), Неке друге приче (2010), док је публици из Србије најпознатији по улози Мустафе Голубића у серији Сенке над Балканом (2017).
Горан Богдан | |||||
---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||
Датум рођења | 2. октобар 1980. | ||||
Место рођења | Широки Бријег, СФРЈ | ||||
Држављанство | Хрватска | ||||
Религија | Римокатолик | ||||
Занимање | филмски и позоришни глумац | ||||
Рад | |||||
Активни период | 2005—данас | ||||
Битне улоге | Број 55 (2014), Соња и бик (2012), Неке друге приче (2010), Сенке над Балканом (2017) | ||||
Веза до IMDb-а | |||||
|
Биографија
уредиРођен је 2. октобра 1980. године у Широком Бријегу. Његов отац Шимун професор је на Машинском факултету у Мостару, док је мајка Мила професорка математике у Средњој струковној школи у Широком Бријегу. Горан има три брата и две сестре.
У Загреб је отишао са намером да студира на Економском факултету, али је врло брзо развио љубав и према глуми. Своју глумачку каријеру почео је у културном центру Пешченица и придружио се аматерској драмској секцији Гаудеамус, а касније и многим другим.
Глумом је почео да се аматерски бави још са 15 година, а као шеснаестогодишњак свирао је гитару у рок бенду Луни Меугим, који је и даље актуелан.[1]
Глумачка каријера
уредиГоран је 2010. године постао стални члан Загребачког казалишта младих остваривши у том позоришту велики број улога у представа које су извођење широм света : Хамлет, Коко и Паризу, Пут око света у 80 дана, Гуливерова путовања, Писмо Хеинеру Милеру, Ружно паче и у многим другим[1]. Поред улога у Загребачком казалишту младих глумио је и у другим позориштима, у представама У земљи чуда, Пир малограђана, Пијани процес, Осврни се и другим.
Иза себе има велики број телевизијских и филмских улога, а највећу пажњу привукао је улогама у филовима Соња и бик (2012), Неке друге приче (2010) и постао тако рекордер по броју улога на Филмском фестивал у Пули. Поред тога, један је од главних глумаца серије Сенке над Балканом, где тумачи лик Мустафе Голубића.[2]
Након каријере у Хрватској, почео је да игра улоге и у страним филмовима. У француско-британској криминалистичко серији Последњи Пантер (2015) играо је улогу Србина Милана Челика, а након тога и у трећој сезони америчке серије Фарго. Такође, добио је улоге у филмовима All Inclusive (2017) и Нисмо причали о крају (2018).
На Сарајевском филмском фестивалу био је члан жирија, 2017. године. Са својим кумом основао је фестивал Западна Херцеговина који промовише нове филмове и музику.[1]
Награде
уредиФилмографија
уредиГод. | Назив | Улога |
---|---|---|
2000-е | ||
2005. | Забрањена љубав | адвокат Чуљак |
2007. | За наивне дјечаке | Дарио Симић |
2007. | Обични људи | Небојша |
2007. | Ноћна вожња | злочинац |
2007. | Операција Кајман | господин Иво Спанковић |
2007. | Cimmer fraj | Марко |
2008. | Луда кућа | Јожо |
2008. | Понос Раткајевих | стражар |
2008. | Заувијек сусједи | Андреј |
2008. | Иза стакла | радник |
2008. | Одмори се, заслужио си | Никола |
2008. | Проклети | доктор |
2009. | Хладна фронта | |
2009. | Мамутица | Дарко |
2009. | Dirty Little Bubbles | супруг / папучар |
2009. | У земљи чудеса | Јосан |
2009. | Битанге и принцезе | Озрен |
2010-е | ||
2008. | Иза стакла | радник |
2010. | Шампион | млади војник |
2010. | Неке друге приче | Марин |
2010. | The Show Must Go On | војник |
2010. | Харакири дјеца | |
2011. | View from a Well | Марин |
2011. | Pink Express | Гого |
2011. | Ноћ за двоје | Горан |
2011. | Ромком | |
2012. | Ирис | |
2012. | Соња и бик | Анте кево |
2012. | Иво | Давор |
2012. | Голцијус и пеликанско друштво | Готлиб |
2012. | Точкица на носу | војник |
2013. | Свештеникова дјеца | Јуре |
2013. | Соба 3 | |
2013. | Мој син само мало спорије хода | Тин |
2013. | Мајстори | Илија |
2013. | Стипе у гостима | Борис |
2013. | На терапији | Јожо |
2014. | Заједно | Борис |
2014. | Број 55 | Томо |
2014. | Дечаци из улице Маркса и Енгелса | Станко, старији дечак |
2014. | Таква су правила | доктор |
2014. | Шаке | Борко |
2015. | Бићемо прваци света | Никола Плећаш |
2015. | Имена вишње | Марко |
2015. | Свињари | |
2015. | Наша свакодневна прича | Дамир |
2015. | Последњи пантери | Милан Челик |
2016. | Прваци света | Никола Плећаш |
2016. | Вере и завере | Сергије Рудић |
2016. | Све најбоље | Мислав |
2013. | Мој син само мало спорије хода | Тин |
2016. | Горан | Славко |
2016. | Трансманија | |
2016. | У чему је квака? | Квака |
2016. | Фабијан | Горан |
2017. | Фарго | Јури Гурка |
2017. | Мртве рибе | Дарко |
2017. | Агапе | Миран |
2017. | Чувар дворца | Земан |
2017. | All Inclusive | Антонио |
2017—2019. | Сенке над Балканом | Мустафа Голубић |
2017. | Giantland | брадати човек |
2017. | I Act, I Am | Лука |
2018. | Нисмо причали о крају | Жељко |
2020-е | ||
2020. | Отац | Никола |
2020—2022. | Мочвара | Никола Крсмановић |
2021. | Време зла | Богдан Драговић |
2021. | Оаза | Влада |
2024. | Буди Бог с нама | |
2024. | За данас толико | |
2024. | 78 дана | Стефан |
Референце
уреди- ^ а б в „Biografija Gorana Bogdana”. .biografija.com. Приступљено 16. 11. 2017.
- ^ „Goran Bogdan od "Farga" do zvezde srpske serije: Oni imaju pare, ali mi snimamo u jurišnom modu”. Блиц. Приступљено 9. 7. 2017.