Олга Одановић
Српска филмска,позоришна и телевизијска врхунска глумица
Олга Одановић Петровић (Цеље, 29. август 1958) српска је глумица.
| Олга Одановић | |
|---|---|
 У емисији „Сужањ” | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Олга Одановић Петровић |
| Датум рођења | 29. август 1958. |
| Место рођења | Цеље, ФНРЈ |
| Занимање | Филмска и позоришна глумица |
| Породица | |
| Супружник | Драган Петровић |
| Деца | Јаков Ленка |
| Рад | |
| Активни период | од 1985. |
| Битна улога | Село гори, а баба се чешља — Златана Војна академија (ТВ серија) — Милијарда Клисура Камионџије д. о. о. — Биба Радио Милева —Милева Мајсторовић Патуљци са насловних страна — Радојла Лифт — Јецина мајка Кад порастем бићу кенгур — госпођа Рада |
| Веза до IMDb-а | |
Биографија
уредиРођена је у Цељу, у Словенији, одакле јој је мајка. Због очевог посла, који је био рударски инжињер породица се 1961. године преселила у Алексинац. И она и брат Ненад још као деца заинтересовали су се за глуму, иако се нико у њиховој породици није бавио глумом нити уметношћу. Дипломирала је глуму 1985. године на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Миленка Маричића.
У сталном ангажману позоришта „Бошко Буха” је провела 18 година, а од 2006. године је првакиња драме Народног позоришта у Београду.
Улога која јој је донела велику популарности је улога Златане, у серију Село гори, а баба се чешља (ТВ серија).
Удата је за глумца Драгана Петровића Пелета, са којим има двоје деце, Јакова и Ленку.[1][2]
Награде
уреди- Нушићева награда за животно дело глумцу комичару (2011);
- Велика Жанка, за животно дело глумици чија је личност обележила позоришни и филмски живот Србије својом стваралачком зрелошћу и богатством глумачког израза (2017);
- Стеријина награда за улогу Бабе Полексије у представи „Царев заточник”;
- Награда „Милош Жутић” за улогу Милице Герасимовић у „Говорници”;
- Награда Раша Плаовић, коју за најбоље глумачко остварење на свим београдским позоришним сценама у сезони 2016/2017, за улоге Матрјоне у представи „Царство мрака” и Мајке Југовића у представи „Царство небеско”.(2017);
- Награда Љубинка Бобић, бијенална глумачка награда Удружења драмских уметника Србије — за улогу Мајка Јање у представи „Бела кафа”;
- Зоранов брк, за улогу Даре у представи „Госпођа министарка”;
- Зоранов брк, за улогу Феме у представи „Покондирена тиква”;
- Награда за најбољу младу глумицу на фестивалу у Јагодини, за улогу Хелене у представи „Сан летње ноћи”;
- Награда за најбољу женску улогу на фестивалу у Ријеци (Грубе — „Скуп”);
- Годишња награда „Гита Предић Нушић” за улогу Хелене у представи „Сан летње ноћи”;
- Награда на дечјем фестивалу у Котору за улогу Бабе Полексије у представи „Царев заточник”.
- Награда Ардалион за најбољу епизодну улогу за улогу мајке Јање у представи „Бела кафа” на 21. Југословенском позоришном фестивалу у Ужицу
- Награда Народног позоришта за најбоља индивидуална премијерна уметничка остварења у оквиру репертоара Народног позоришта (2017)
- Плакета поводом значајних активности у раду Народног позоришта (2017);
- Награда за глумачко остварење за улоге Матрјоне у „Царству мрака” и улогу Мајке Југовића у „Царству небеском” на трећем театарском фестивалу „Позоришно пролеће” у Шапцу (2018)
- Награда за најбољу женску епизодну улогу на 53. Филмским сусретима у Нишу, за улогу у филму Патуљци са насловних страна
- Плакета Витез српске глуме (2021)[3]
- Мија Алексић — бити глумац (2022)[4]
- Златна антена за свеукупан допринос домаћој ТВ продукцији (додељује Федис, 2022)[5]
- „Витез од Чарапаније” (2023)[6]
Филмографија
уреди| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1980-е | |||
| 1985. | Сва чуда света | ||
| 1985. | Оркестар једне младости | ||
| 1988. | Сунцокрети | Апотекарка | |
| 1988. | Заборављени | ||
| 1989. | Бољи живот | Мима колегиница Драгише Попадића | |
| 1990-е | |||
| 1990. | Агенција Киком | ||
| 1990—1991. | Бољи живот 2 | Мима колегиница Драгише Попадића | |
| 1993. | Електра | ||
| 1995. | Снови од шперплоче | Зорица | |
| 1997. | Љубав, женидба и удадба | Анка | |
| 2000-е | |||
| 2003. | М(ј)ешовити брак | Професорка | |
| 2004. | Кад порастем бићу кенгур | Госпођа Рада | |
| 2004. | Лифт | Јецина мајка | |
| 2006. | Оптимисти | ||
| 2006. | Гуча! | Параскева | |
| 2007. | Клопка | Директорка | |
| 2007. | Позориште у кући | Белана | |
| 2007—2017. | Село гори, а баба се чешља (ТВ серија) | Златана | |
| 2009. | Село гори... и тако | Златана | |
| 2010-е | |||
| 2011. | Нова Година у Петловцу | Златана | |
| 2011. | Мешано месо | Мама | |
| 2012–2020. | Војна академија | Милијарда Клисура | |
| 2012. | Лед | Баба Савета | |
| 2012. | Црна Зорица | ||
| 2012. | Кад сване дан | Избеглица | |
| 2013–2014. | Равна Гора | Живана Таралић | |
| 2015. | За краља и отаџбину | Живана Таралић | |
| 2016. | Браћа по бабине линије | Златана | |
| 2016. | Немој да звоцаш | Босиљка | |
| 2018. | Патуљци са насловних страна | Радојла | |
| 2018. | Злогоње | бака | |
| 2018–2019. | Шифра Деспот | стрина Агбабица | |
| 2019. | Пет | Станина пријатељица | |
| 2019. | Војна академија 5 | Милијарда Клисура | |
| 2019– | Црвени месец | Наталија Бауман | |
| 2020. | Пролеће на последњем језеру | Клара Мишетић | |
| 2020. | Тајкун | Лидијина и Николина мајка | |
| 2020. | Мочвара (ТВ серија) | Мира Панић | |
| 2020-е | |||
| 2021. | Камионџије д. о. о. | Биба | |
| 2021. | Каљаве гуме | гђа. Петровић | |
| 2021. | Келти | баба | |
| 2021. | Породица (мини-серија) | Јованка | |
| 2021—2023. | Радио Милева | Милева Мајсторовић | |
| 2022. | Лето када сам научила да летим | Марија | |
| 2022. | Метаморфозе | ||
| 2023. | Сахрана, бижутерија и по који капут | тетка Винка | |
| 2023. | Свилен конац | ||
Театрографија (избор)
уреди- Госпођа Капулет (“Бошко Буха”)
- Хелена - „Сан летње ноћи“(“Бошко Буха”)
- Лименко – “Чаробњак из Оза” (“Бошко Буха”)
- Џона Веб - „Чикашке перверзије“ (ЈДП)
- Баба Полексија - „Царев заточник“ (“Бошко Буха”)
- Грубе - „Скуп“ (ЈДП)
- Арсиноја – “Мизантроп” (ЈДП)
- Оливија - „Богојављенска ноћ“ (“Бошко Буха”)
- Анђелија – “Шаргор” (“Бошко Буха”)
- Ангуст – “Дом Бернарде Албе” (Атеље 212)
- Милица Герасимовић – “Говорница” (ЈДП)
- Г-ђа Протићка, чланица управе обданишта бр. 9 - „Др“ (Народно позориште у Београду)
- Фема, богата удовица - „Покондирена тиква“ (Народно позориште у Београду)
- Госпођица Јулијана Тесман - “Хеда Габлер” - (Народно позориште у Београду)
- Аманда Вингфилд - “Стаклена менажерија” - (Народно позориште у Београду)
- Христина - "Огвожђена" - (Народно позориште у Београду)
- Спириница - „Народни посланик“ - (Народно позориште у Београду)
- Грофица - “Фигарова женидба и развод” - (Народно позориште у Београду)[7]
Референце
уреди- ^ ЋЕТКОВИЋ, Светлана. „Глумица Олга Одановић: У глуми морате имати и среће, ја је имам!”. in4s.net. Приступљено 15. 1. 2022.
- ^ „Глумица Олга Одановић биографија”. sinemanija.com. Приступљено 15. 1. 2022.
- ^ Cukić, M. „Plaketa Vitez srpske glume Olgi Odanović: Nagradu posvetila Glogovcu, Mandi i Madžgalju”. 24sedam.rs. Приступљено 15. 1. 2022.
- ^ С., В. В: (6. 9. 2022). „ПРИЗНАЊЕ ЗА ОЛГУ ОДАНОВИЋ: Првакиња Драме Народног позоришта добитница награде "Мија Алексић - бити глумац"”. Вечерње новости. Приступљено 11. 9. 2022.
- ^ „Награда „Златна антена” глумици Олги Одановић”. Политика. 5. 10. 2022. Приступљено 9. 10. 2022.
- ^ Бабовић, С. (2. 4. 2023). „БИЛА ЈЕ ЗЛАТАНА У КУЛТУРНОЈ СЕРИЈИ "СЕЛО ГОРИ": Позната глумица Олга Одановић проглашена за "Витеза од Чарапаније"”. Вечерње новости. Приступљено 3. 4. 2023.
- ^ „Олга Одановић Петровић”. narodnopozoriste.rs. Приступљено 15. 1. 2022.
Спољашње везе
уреди- Олга Одановић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Олга Одановић: Манда ми је био ослонац и пријатељ („Вечерње новости”, 1. јануар 2017)
- Човек се потроши путујући кроз време („Политика”, 4. април 2017)
- Позориште је моја безбедна лука („Политика”, 23. април 2017)
- Глума је моје најбезбедније место („Политика”, 13. септембар 2022)
- НЕКАДА СМО СЕ ВИШЕ ВОЛЕЛИ И ПОШТОВАЛИ: Олга Одановић, најангажованија српска глумица и првакиња Народног позоришта, о времену младости... („Вечерње новости”, 2. јануар 2023)
