Логор Стара Градишка
Логор Стара Градишка, концентрациони логор и логор смрти у Независној Држави Хрватској (НДХ) током Другог светског рата. Посебно је изграђен за жене и децу[1] јеврејског, ромског и српског етницитета. Међу жртвама су били и антифашистички и комунистички Бошњаци и Хрвати. Установиле су га усташе 1941. у затвору Старој Градишки близу истоименог села[2] као пети подлогор Јасеновца. Налазио се источно од главног логора.
| Логор Стара Градишка | |
|---|---|
| концентрациони логор и логор смрти | |
 | |
  | |
| Координате | 45° 09′ С; 17° 15′ И / 45.15° С; 17.25° И |
| Познат по | геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима |
| Место | Стара Градишка, НДХ |
| Под контролом |  Независна Држава Хрватска |
| Командант | Мирослав Филиповић-Мајсторовић (1942—1943) |
| Постојао | 1941-1945 |
| Број жртава | више од 12.790 |
Први затвореници доведени су 19. маја 1941. године. Почетком 1942. из логора Данице у овај логор доведено је у приближно 600 жена, па је у оквиру логора Старе Градишке основан засебан логор за жене. У фебруару 1942. побијено је 1.300 јеврејских жена и деце, што је било прво масовно погубљење у логору.[тражи се извор] Масовно довођење у овај логор почело је после Битке на Козари, кад су због прилива нових логораша основана два помоћна логора — Јабланац и Млака. Ту су довођени ухапшеници са Козаре и Просаре. У логору није било воде, храна је била оскудна, а од тифуса и дизентерије се масовно умирало. Због тога је усташки командант логора Анте Врбан наредио да се сва болесна деца издвоје, а потом их је угушио отровним гасом. На њихова места довео је нову децу; средином 1943. из разних логора у Стару Градишку доведено је 12.623 деце,[тражи се извор] углавном српске националности и старости до 10 година. Део ове деце који је био здрав упућен је у друге логоре, а већина је због тешких услова живота помрла.
Логор је 1945. ослободила Југословенска народна армија (ЈНА).
Према списку жртава спомен-подручјa Јасеновац који обухвата истраживање из 2007. године, утврђена су имена 12.790 жртава и подаци о њима.[3]
Први транспорт
уредиПочетком јануара 1942. транспортовано је у Стару Градишку 500 жена и деце, а смештени су у три собе. Већ наредне вечери усташе су их у аутобусу „Црној марици” почели одводити, посебно жене а посебно децу, у шуму између Старе Градишке и Окучана и тамо их убијали.[4]
Други и трећи транспорт
уредиДруги транспорт од 100 жена и деце стигао је у Стару Градишку око 10. фебруара 1942. и трећи од 200 жена и деце из околине Сарајева и Бање Луке. Жене и деца из другог и трећег транспорта побијени су на исти начин крајем марта те године.[4]
Жртве
уреди- Нада Димић (1923—1942), учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
- Нада Штарк (—1945), учесница Народноослободилачке борбе.
- Драгиша Васић (1885—1945), члан четничког Централног националног комитета и један од главних идеолога покрета.
- Павле Ђуришић (1907—1945), четнички потпуковник и војвода, командант црногорских четника.
- Захарије Остојић (1907—1945), четнички потпуковник и војвода, командант Истакнутог дела Врховне Команде ЈВуО.
- Мирко Лалатовић (1904—1945), четнички мајор, шеф Другог одсека Оперативног одељења Врховне Команде ЈВуО.
- Лука Балетић (1902—1945), четнички потпуковник.
- Петар Баћовић (1898—1945), четнички мајор и војвода, командант оперативних јединица у источној Босни и Херцеговини.
Напомене
уредиИзвори
уреди- ^ The Destruction of the European Jews by Raul Hilberg, Yale University Press, 2003; ISBN 0-300-09557-0/ISBN 978-0-300-09557-9. стр. 760.
- ^ Rivelli 1998, стр. 102.
- ^ Jelka Smreka. „STARA GRADIŠKA Ustaški koncentracijski logor”. Spomen područja Jasenovac. Архивирано из оригинала 17. 7. 2011. г. Приступљено 25. 8. 2010.
- ^ а б Страњаковић 1991, стр. 222
Литература
уреди- Мирковић, Јован (2014). Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској – фотомонографија / Crimes against Serbs in the Independent State of Croatia – photomonograph. Свет књиге, Београд. ISBN 978-86-7396-465-2. Архивирано из оригинала 10. 06. 2015. г. Приступљено 08. 06. 2015.
- Tomasevich, Jozo (2002). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3615-2.
- Ломовић, Бошко (2013). Књига о Дијани Будисављевић. Београд: Свет књиге. ISBN 978-86-7396-445-4. Архивирано из оригинала 01. 04. 2016. г. Приступљено 08. 06. 2015.
- Lomović, Boško (2014). Heroine from Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević. Belgrade: Svet knjige. ISBN 978-86-7396-488-1. Архивирано из оригинала 01. 04. 2016. г. Приступљено 08. 06. 2015.
- Lomović, Boško (2014). Die Heldin aus Innsbruck – Diana Obexer Budisavljević. Belgrade: Svet knjige. 978-86-7396-487-4. Архивирано из оригинала 01. 04. 2016. г. Приступљено 08. 06. 2015.
Спољашње везе
уреди
.svg){kind=small} | Овај чланак везан за Независну Државу Хрватску је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |