Википедија

Марија Вицковић

српска глумица

Марија Вицковић (Подгорица, 18. децембар 1980) crnogorska је филмска, телевизијска и позоришна глумица.

Марија Вицковић
Марија Вицковић.jpg
Пуно имеМарија Вицковић
Датум рођења(1980-12-18)18. децембар 1980. (41 год.)
Место рођењаТитоград, СФР Југославија
Активни период2002-
ОбразовањеФакултет драмских уметности
УниверзитетУниверзитет уметности у Београду
Занимањеглумица
Битна улогаПоглед са Ајфеловог торња — Маријана
М(ј)ешовити брак — Теодора
Мирис кише на Балкану — Клара
Јунаци нашег доба — Олга Симоновић
Ургентни центар — др Симонида Коњовић
Радио Милева — Наталија Мајсторовић
Веб-сајтmarijavickovic.com
Веза до IMDb-а

БиографијаУреди

Марија Вицковић је рођена у Подгорици 18. децембра 1980. године. Глуму је дипломирала на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Предрага Бајчетића.[1] Са њом су студирали Слобода Мићаловић, Ана Франић, Катарина Радивојевић, Милош Анђелковић, Леана Вучковић, Зорана Бећић, Миодраг Фишековић, Ненад Маричић, Бранислав Томашевић и Милош Влалукин.[2] Током треће године студија постала је члан Народног позоришта у Београду. Године 2008. је уписала постдипломске студије Actor studio Lee Strasberg у Њујорку.[3]

ПризнањаУреди

  • Позоришна награда Вршачка позоришна јесен за улогу Ифигеније у истоименој представи.[1]
  • Награда Златна мимоза за улогу у филму Поглед са Ајфеловог торња, на филмском фестивалу у Херцег Новом.[1]
  • Јавна Похвала, по одлуци Управног одбора, за резултате у раду од изузетног и посебног значаја за успешну активност Народног позоришта у Београду за сезону 2010/2011.[1]

УлогеУреди

Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности.
Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представеУреди

Представа Улога Текст Драматургија
/адаптација/		 Режија Позориште Премијера
Брод плови за Београд
(брзином од 212 чворова)[а]		 Миомир Петровић
Горица Поповић		 Горица Поповић Атеље 212 27. фебруар 1997.[5]
Комендијаши Јелка
(шнајдерски калфа)		 Предраг Бајчетић Жељко Хубач Предраг Бајчетић Народно позориште у Београду 25. новембар 2001.[6]
Innominato[7] Селма[1] Стеван Копривица Милан Караџић Центар за културу Тиват 29. март 2002.[8]
Два витеза из Вероне Луцета[б] Вилијам Шекспир Ивана Димић
Милена Деполо		 Горан Шушљик Позориште Бошко Буха 12. мај 2002.[10]
Галеб Нина Михаиловна Зречнаја Антон Павлович Чехов Жељка Удовичић Паоло Мађели Црногорско народно позориште 4. октобар 2002.[11]
Рибарске свађе Деметар Карло Голдони Молина Удовички Фотез Горан Рушкуц Народно позориште у Београду 4. јун 2003.[12]
Невјеста од вјетра Гема Боић[13] Слободан Шнајдер Милош Кречковић Борис Миљковић 5. децембар 2003.[14]
Tre sorelle Роза[в] Стеван Копривица Ивана Димић Милан Караџић Звездара театар 6. новембар 2004.[17]
Ифигенијина смрт
на Аулиди		 Ифигенија Еурипид Молина Удовички Фотез Стеван Бодрожа Народно позориште у Београду 10. март 2005.[18]
Судија Брита Вилхелм Моберг Татјана Мандић Ригонат 17. фебруар 2006.[19][20]
Представа Хамлета
у селу Мрдуша Доња		 Анђа, његова кћер
у улози Офелије		 Иво Брешан Зоран Раичевић Желимир Орешковић 30. јануар 2007.[21][22]
Теута Теута Мираш Мартиновић Слободан Милатовић Фестивал интернационалног
алтернативног театра		 8. септембар 2007.[23]
Опасне везе Госпођа де Турвел Шодерло де Лакло
Кристофер Хемптон
Хајнер Милер		 Стеван Бодрожа Народно позориште у Београду 14. октобар 2007.[24][25]
Швабица Ана Лаза Лазаревић Ана Ђорђевић Југословенско драмско позориште 15. март 2009.[26][27]
Метаморфозе Ифигенија Овидије Александар Поповски 9. јун 2010.[28][29]
Неспоразум Марта Албер Ками Жељко Хубач Вељко Мићуновић Народно позориште у Београду 10. децембар 2011.[30]
Господска крв Марко Каваја Петар Божовић УК „Вук Стефановић Караџић“ 4. фебруар 2012.[31]
Гостионичарка Мирандолина[г] Мирандолина Карло Голдони Магдалена Лупи Алвир Југ Радивојевић Ријечке летње ноћи 16. јун 2012.[36]
Индиго Душко Премовић Бранислав Лечић Град театар
Дом омладине Београда		 1. август 2012.[37][38]
Огвожђена Сања Горана Баланчевић Славко Милановић Ђурђа Тешић Народно позориште у Београду 16. март 2013.[39][40]
Успаванка за
Вука ничијег		 Клара Ксенија Поповић Бојана Мијовић
Спасоје Ж. Миловановић		 9. јул 2013.[41][42]
Дама с камелијама Маргарита Готје Александар Дима Син Жељко Хубач
Спасоје Ж. Миловановић		 Југ Радивојевић 1. октобар 2013.[43][44]
Слушкиње Клер Жан Жене Стеван Бодрожа УК „Вук Стефановић Караџић“ 2. октобар 2015.[45][46]
У агонији Лаура Ленбах Мирослав Крлежа Ана Ђорђевић Југословенско драмско позориште 30. децембар 2016.[47]
Ајнштајнови снови Ђоконда, Мица,
Механичарка, Јелена		 Ален Лајтмен Јелена Мијовић
Русомир Богдановски		 Слободан Унковски 15. октобар 2017.[48]
Погледи Глумица избачена из драме Горан Миленковић Маја Малетковић 30. март 2018.[49]
Ујка Вања Јелена Андрејевна Антон Павлович Чехов Егон Савин Југословенско драмско позориште 8. децембар 2018.[50]
Сан летње ноћи Деметар Вилијам Шекспир Димитрије Коканов
Жељко Хубач		 Кокан Младеновић Народно позориште у Београду 8. октобар 2019.[51]

ФилмографијаУреди

Год. Назив Улога
2000-е
2002. Класа 2002 (ТВ филм)[52]
2002. Зона Замфирова Калина
2005. Поглед са Ајфеловог торња Маријана
2006. Кројачева тајна Лепотица
2003—2006. М(ј)ешовити брак (серија) Теодора
2009. Неко ме ипак чека ћерка
2009. Грех њене мајке (серија) Ранка Павловић
2010-е
2010—2011. Мирис кише на Балкану (серија) Клара Салом
2011. Мирис кише на Балкану
2014. Аманет Мила
2016. Музика у Великом рату (ТВ филм)
2018. Војна академија (серија) Рија
2019—2020. Јунаци нашег доба (серија) Олга Симоновић
2020-е
2020. Пролеће на последњем језеру (ТВ филм) Милица Бабић
2020— Ургентни центар (серија) др Симонида Коњовић
2021. Радио Милева (серија) Наталија Мајсторовић
2021. Не играј на Енглезе

НапоменеУреди

  1. ^ Представа је премијерно изведена 1997. године и састоји се од песама које учесници интерпретирају на сцени. У представи је од њеног првог извођења учествовао велики број глумаца и јавних личности.[4]
  2. ^ Представа је обновљена 2006, са делимичним изменама у глумачком ансамблу.[9]
  3. ^ Марија Вицковић није била део премијерне поставе већ се касније прикључила ансамблу као алтернација Слободи Мићаловић.[15] Представа се изводила од 2004. до 2011, а обновљена је 2020. године.[16]
  4. ^ Представа је настала у копродукцији Народног казалишта Иван Зајц (hr) и фестивала Град театар из Будве.[32] Премијерно извођење било је на Ријечким летњим ноћима (sh) 2012, а извођена је и наредних година.[33][34][35]

ИзвориУреди

  1. ^ а б в г д „Марија Вицковић”. IT Centar Narodnog pozorišta u Beogradu (на језику: српски). Народно позориште у Београду. Приступљено 30. 1. 2021. 
  2. ^ Kalaba, Ana (15. 7. 2017). „"Bajčini svedoci": Koga sve prepoznajete sa studentskih fotki Slobode Mićalović?”. noizz.rs. Приступљено 9. 3. 2021. 
  3. ^ „Marija Vicković - Biografija”. marijavickovic.com. Архивирано из оригинала на датум 13. 3. 2013. Приступљено 31. 3. 2013. 
  4. ^ „Brod plovi za Beograd”. lastavica.blog.rs. 28. 12. 2017. Приступљено 9. 3. 2021. 
  5. ^ „Брод плови за Београд”. Атеље 212. Приступљено 8. 3. 2021. 
  6. ^ „Komendijaši”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 8. 3. 2021. 
  7. ^ „Innominato”. Центар за културу Тиват. Приступљено 8. 3. 2021. 
  8. ^ „Innominato”. pozornica.me. Приступљено 8. 3. 2021. 
  9. ^ „Два витеза из Вероне”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 8. 3. 2021. 
  10. ^ „Dva viteza iz Verone”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 8. 3. 2021. 
  11. ^ „Galeb”. Црногорско народно позориште. Приступљено 8. 3. 2021. 
  12. ^ „Рибарске свађе”. Народно позориште у Београду. Приступљено 9. 3. 2021. 
  13. ^ Medenica, Ivan (11. 12. 2003). „Nevjesta od vjetra, Slobodan Šnajder”. Време. Приступљено 9. 3. 2021. 
  14. ^ J, M. (5. 12. 2003). „Nevjesta od vjetra”. Глас јавности. Приступљено 9. 3. 2021. 
  15. ^ Krtinić, M. (4. 2. 2020). „Popularni komad „Tre sorele“ ponovo na sceni Zvezdara teatra”. Данас. Приступљено 9. 3. 2021. 
  16. ^ Стругар, В. (28. 12. 2019). „Тре сореле поново на сцени Звездара театра: Милан Караџић обнавља представу”. Вечерње новости. Приступљено 9. 3. 2021. 
  17. ^ „Tre sorelle”. Звездара театар. Приступљено 8. 3. 2021. 
  18. ^ „'Ifigenijine smrti na Aulidi'”. Блиц. 8. 3. 2005. Приступљено 9. 3. 2021. 
  19. ^ Годишњак 28 2007, стр. 54—55.
  20. ^ Годишњак 33 2012, стр. 47.
  21. ^ „Представа Хамлета у селу Мрдуша Доња”. Народно позориште у Београду. Приступљено 9. 3. 2021. 
  22. ^ Годишњак 29 2008, стр. 42.
  23. ^ „Multimedijalni spektakl Teuta u Risnu”. Данас. 8. 9. 2007. Приступљено 9. 3. 2021. 
  24. ^ „Opasne veze u Narodnom pozorištu”. Танјуг. Б92. 12. 10. 2007. Приступљено 9. 3. 2021. 
  25. ^ Годишњак 30 2009, стр. 43—44.
  26. ^ „Швабица”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 9. 3. 2021. 
  27. ^ Годишњак 31 2010, стр. 26—27.
  28. ^ „Premijera Metamorfoza”. seecult.org. 9. 6. 2010. Приступљено 9. 3. 2021. 
  29. ^ Годишњак 32 2011, стр. 26.
  30. ^ „Неспоразум”. Народно позориште у Београду. Приступљено 9. 3. 2021. 
  31. ^ Годишњак 34 2013, стр. 81.
  32. ^ „Gostioničarka Mirandolina”. Народно казалиште Иван Зајц (на језику: хрватски). Приступљено 8. 3. 2021. 
  33. ^ Sandalj, Tatjana (24. 8. 2012). „Kako vam drago” (на језику: хрватски). Kazalište.hr. Приступљено 9. 3. 2021. 
  34. ^ „Zavodljiva Mirandolina ponovno na pozornici Riječkih ljetnih noći” (на језику: хрватски). teklic.hr. 11. 7. 2013. Приступљено 9. 3. 2021. 
  35. ^ Sandalj, Tatjana (20. 7. 2014). „Riječke ljetne noći: komedija Mirandolina i gerilski RiLit” (на језику: хрватски). Хрватски радио 1. Приступљено 9. 3. 2021. 
  36. ^ „Gostioničarka Mirandolina (ri)”. Teatar.hr (на језику: хрватски). Приступљено 9. 3. 2021. 
  37. ^ „XXVI Grad teatar” (PDF). Montenegrina.net. 2012. стр. 7. Приступљено 9. 3. 2021. 
  38. ^ „Premijera predstave “INDIGO””. Дом омладине Београда. Приступљено 9. 3. 2021. 
  39. ^ „Огвожђена”. Народно позориште у Београду. Приступљено 9. 3. 2021. 
  40. ^ Годишњак 35 2014, стр. 41—42.
  41. ^ „Успаванка за Вука ничијег”. Народно позориште у Београду. Приступљено 9. 3. 2021. 
  42. ^ Годишњак 35 2014, стр. 41.
  43. ^ „Дама с камелијама”. Народно позориште у Београду. Приступљено 9. 3. 2021. 
  44. ^ Годишњак 36 2015, стр. 37—38.
  45. ^ „Слушкиње”. Театар Вук. Приступљено 9. 3. 2021. 
  46. ^ Годишњак 38 2017, стр. 81—82.
  47. ^ „У агонији”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 8. 3. 2021. 
  48. ^ „Ајнштајнови снови”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 8. 3. 2021. 
  49. ^ „Katarina Radivojević, Nina Seničar i Marija Vicković u kontroverznoj predstavi "Pogledi"”. espreso.co.rs. 28. 3. 2018. Приступљено 9. 3. 2021. 
  50. ^ „Ујка Вања”. Југословенско драмско позориште. Приступљено 8. 3. 2021. 
  51. ^ „Сан летње ноћи”. Народно позориште у Београду. Приступљено 8. 3. 2021. 
  52. ^ „Marija Vicković: Ne plačem nad svojom sudbinom, jača sam od svakog iskušenja || Hello Magazin!”. Hello! magazin. 14. 12. 2019. Приступљено 30. 1. 2021. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Марија_Вицковић&oldid=24570519”