Фердинанд Маркос
Фердинанд Емануел Едралин Маркос[1] (шп. Ferdinand Emmanuel Edralín Marcos; Сарат, Лузон, 11. септембар 1917 — Хонолулу, Хаваји, 28. септембар 1989) био је филипински политичар, дугогодишњи председник државе и диктатор од 1965. до 1986. године.[2][3][4][5][6][7][8] Председник Филипина постао је 1965, као један од најпопуларнијих политичара, а 1986. је на таласу масовних протеста збачен са власти, после чега је избегао на Хаваје.[9] Он је био водећи члан крајњег десничарског Покрета новог друштва, и владао је као диктатор[3][10][11][12] под војном управом од 1972 до 1981.[13] Његов режим је био злогласан због своје корупције,[14][15][16][17] екстраваганције,[18][19][20] и бруталности.[21][22][23][24]
Фердинанд Маркос | |||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||||||||||
Датум рођења | 11. септембар 1917. | ||||||||||||||||||||||
Место рођења | Сарат, Филипини | ||||||||||||||||||||||
Датум смрти | 28. септембар 1989.72 год.) ( | ||||||||||||||||||||||
Место смрти | Хонолулу, Хаваји, САД | ||||||||||||||||||||||
Држављанство | Филипини САД | ||||||||||||||||||||||
Религија | Католик | ||||||||||||||||||||||
Професија | политичар | ||||||||||||||||||||||
Породица | |||||||||||||||||||||||
Супружник | Имелда Маркос | ||||||||||||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||
Политичка странка | Либерална странка (1946—1965) Националистичка странка (1965—1978) | ||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||
Потпис |
Биографија
уредиРођен је 1917. године на филипинском острву Лузон. По занимању је био правник. Након што су САД предале независност Филипинима 1946. године, Маркос се укључио у политику. Био је посланик у филипинском конгресу од 1949. до 1959. године.
Председник
уредиЗа председника Филипина био је изабран 1965. и на тој функцији је остао више од 20 година. Током владавине, његова власт је била све више корумпирана и репресивна. Политички противници су прогањани. Међу осталима, убијен је вођа опозиције Бенињо Акино када се 1983. вратио из егзила[25]. На тај је начин уклоњен најозбиљнији кандидат који је могао да га победи на изборима 1984. године. Маркосов режим су подржавале Сједињене Америчке Државе.
Маркос је, све време док је владао као председник, имао јаке везе са САД-ом, а био је добар пријатељ с Ричардом Никсоном, Линдоном Џонсоном и Роналдом Реганом. Односи између две државе накратко су захладили током мандата Џимија Картера, који је посебно упозоравао на кршење људских права. У Вијетнамски рат послао је филипинске војнике који су се борили на америчкој страни[26].
Фердинанд и његова супруга Имелда Маркос третирали су државну економију као да је то била њихова уштеђевина. Имелда је путовала по свету, на пример, у Њујорк где је трошила огромне количине филипинског новца на уметничка дела. Њен интерес за одећу био је нашироко познат, поготово њена љубав према ципелама[27].
Пад с власти
уредиДана 25. фебруара 1986. године, брачни пар Маркос био је присиљен да побегне из земље због народног покрета који се подигао захтевајући демократију[28]. Настанили су се на Хавајима, где је Маркос умро 1989. године.
Референце
уреди- ^ National Security Archive (U.S.); Philippines. President (1965-1986 : Marcos) (1990). The Philippines: U.S. policy during the Marcos years, 1965-1986. Chadwyck-Healey. стр. 37.
- ^ Collas-Monsod, Solitas (10. 9. 2016). „Skeletons of their kleptocracy”. Philippine Daily Inquirer.
- ^ а б Keil, Jennifer Gould (29. 8. 2018). „Dictator’s over-the-top summer home heads to auction block”. New York Post.
- ^ „Hail to the thief: The Philippine government offers a hero's burial for a murderous kleptocrat”. The Economist. 12. 11. 2016.
- ^ Heilprin, John (2015). „Political will guides Marcos case in Philippines”. Swissinfo.
- ^ Wintrobe 2000, стр. 11, 132
- ^ Roa, Ana (29. 9. 2014). „Regime of Marcoses, cronies, kleptocracy”. Philippine Daily Inquirer.
- ^ Davies, Nick (7. 5. 2016). „The $10bn question: what happened to the Marcos millions?”. The Guardian.
- ^ Magno, Alexander R., ур. (1998). „Democracy at the Crossroads”. Kasaysayan, The Story of the Filipino People Volume 9:A Nation Reborn. Hong Kong: Asia Publishing Company Limited.
- ^ „Philippine dictator Ferdinand Marcos given controversial hero's burial”. The Guardian. Agence France-Presse. 18. 11. 2016.
- ^ „Marcos: Rise and fall of a dictator”. Philippine Daily Inquirer. 19. 11. 2016.
- ^ Mijares 1976
- ^ Lacsamana, Leodivico Cruz (1990). Philippine History and Government (Second изд.). Phoenix Publishing House, Inc. ISBN 978-971-06-1894-1. p. 189.
- ^ Nery, John (11. 9. 2013). „Corruption in Philippines: Marcos was the worst”. The Jakarta Post.
- ^ „Global Corruption Report” (PDF). Transparency International. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 09. 2010. г. Приступљено 6. 8. 2009.
- ^ „Global Corruption Report,”. Transparency International. стр. 106. Приступљено 25. 2. 2016.
- ^ „Global Programme Against Corruption,” (PDF). Transparency International. стр. 274. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 4. 2016. г. Приступљено 25. 2. 2016.
- ^ Traywick, Catherine (16. 1. 2014). „Shoes, Jewels, and Monets: The Immense Ill-Gotten Wealth of Imelda Marcos”. Foreign Policy.
- ^ „The weird world of Imelda Marcos”. The Independent. 25. 2. 1986.
- ^ Laurie, Jim (1986). „Excerpt - Imelda Marcos from ABC 20/20 March 1986”. ABC News.
- ^ Conde, Carlos H. (8. 7. 2007). „Marcos family returning to the limelight in the Philippines”. The New York Times.
- ^ „Report of an Amnesty International Mission to the Republic of the Philippines 22 November – 5 December 1975” (PDF). Amnesty International Publications. септембар 1976. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 10. 2017. г. Приступљено 13. 10. 2019.
- ^ „Why not ask Ramos and Enrile about Martial Law”. Manila Times. 28. 2. 2016. Архивирано из оригинала 11. 08. 2018. г. Приступљено 29. 6. 2017.
- ^ „Alfred McCoy, Dark Legacy: Human rights under the Marcos regime”. Ateneo de Manila University. 20. 9. 1999.
- ^ Thompson 1995, стр. 114–115
- ^ Lieutenant General Larsen, Stanley Robert (1985) "Chapter III: The Philippines" Архивирано на сајту Wayback Machine (2. август 2016) in Allied Participation in Vietnam, U.S. Department of the Army
- ^ „Ferdinand E. Marcos”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 2. 3. 2013.
- ^ Tate, C. Neal (1999). „Judicial Defense of Human Rights during the Marcos Dictatorship in the Philippines: The Careers of Claudio Teehankee and Cecelia Muñoz Palma”. Ур.: Gibney, Mark & Frankowski, Stanislaw. Judicial protection of human rights: myth or reality?. Greenwood Publishing. стр. 123. ISBN 978-0-275-96011-7.
Литература
уреди- Wintrobe, Ronald (2000). The Political Economy of Dictatorship. Cambridge University Press. стр. 11; 132. ISBN 978-0-521-79449-7.
- National Security Archive (U.S.); Philippines. President (1965-1986 : Marcos) (1990). The Philippines: U.S. policy during the Marcos years, 1965-1986. Chadwyck-Healey. стр. 37.
- Thompson, Mark R. (1995). The anti-Marcos struggle: personalistic rule and democratic transition in the Philippines. Yale University Press. стр. 114—115. ISBN 978-0-300-06243-4.
- Tate, C. Neal (1999). „Judicial Defense of Human Rights during the Marcos Dictatorship in the Philippines: The Careers of Claudio Teehankee and Cecelia Muñoz Palma”. Ур.: Gibney, Mark & Frankowski, Stanislaw. Judicial protection of human rights: myth or reality?. Greenwood Publishing. стр. 123. ISBN 978-0-275-96011-7.
- Mijares, Primitivo (1976). The Conjugal Dictatorship of Ferdinand and Imelda Marcos (PDF). Union Square Publications. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 2. 2018. г. Приступљено 1. 1. 2019.
- Agoncillo, Teodoro (1990). History of the Filipino People (8th изд.). Quezon City: C & E Publishing.
- THE COMMUNIST INSURGENCY IN THE PHILIPPINES:TACTICS AND TALKS; Asia Report N°202 (PDF) (Извештај). International Crisis Group. 14. 2. 2011.
- So Why Samar?. Produced by the Philippine Commission on Human Rights with the help of Swiss Embassy Manila for its Oral History Project on the subject of human rights violations during martial law. Samar: YouTube. 3. 10. 2015.
- Aquino, Belinda, ур. (1982). Cronies and Enemies: The Current Philippine Scene. Philippine Studies Program, Center for Asian and Pacific Studies, University of Hawaii.
- Bonner, Raymond (1987). Waltzing with a Dictator: The Marcoses and the Making of American Policy. New York: Times Books. ISBN 978-0-8129-1326-2.
- Celoza, Albert F. (1997). Ferdinand Marcos and the Philippines: the political economy of authoritarianism. Greenwood Publishing. ISBN 978-0-275-94137-6.
- Robles, Raissa (2016). Marcos Martial Law: Never Again. Quezon City: Filipinos for a Better Philippines, Inc. ISBN 978-621-95443-1-3.
- Salonga, Jovito (2001). Presidential Plunder: The Quest for Marcos Ill-gotten Wealth. Regina Pub. Co., Manila
- Seagrave, Sterling (1988): The Marcos Dynasty, Harper Collins
- Library of Congress Country Studies: Philippines. The Inheritance from Marcos
Спољашње везе
уреди- Philippine government website on the country's presidents
- The Philippine Presidency Project
- Marcos Presidential Center
- Bantayog ng mga Bayani Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јул 2018) – Monument to the Heroes & victims of martial law during the Marcos regime
- The Martial Law Memorial Museum
- The Martial Law Chronicles Project
- GMA News Research: Batas Militar (Martial Law: September 21, 1972 – January 17, 1981)
- Philippine Star NewsLab - 31 Years of Amnesia: Stories on the Myths that Made Marcos
- Heroes and Killers of the 20th century: killer file: Ferdinand Marcos
- The Conjugal Dictatorship Online Download from the Ateneo de Manila Rizal Library
- "To Sing Our Own Song" - documentary on the Marcos dictatorship narrated by Jose Diokno
- Фердинанд Маркос на сајту IMDb (језик: енглески)