Џими Картер

39. председник САД (1977—81)

Џејмс Ерл „Џими“ Картер, млађи (енгл. James Earl "Jimmy" Carter Jr.; Плејнс, 1. октобар 1924) је амерички политичар и филантроп, који је био 39. председник САД као члан Демократске странке САД од 1977. до 1981. Пре него што је постао председник, служио је као члан сената Џорџије од 1963. до 1967, и као гувернер Џорџије од 1971. до 1975. Након окончања председничког мандата, Картер је остао ангажован око политичких и друштвених пројеката као приватни грађанин. 2002. године добија Нобелову награду за мир за свој рад као кооснивач Картер Центра. Аутор је бројних књига.[1][2]

Џими Картер
Званични председнички портрет из 1977.
Лични подаци
Пуно имеЏејмс Ерл Картер Млађи
НадимциЏими
Датум рођења(1924-10-01)1. октобар 1924.(99 год.)
Место рођењаПлејнс, Џорџија, САД
ДржављанствоСАД
РелигијаБаптиста
Породица
СупружникРозалин Картер (девојачко Смит) (в. 1946, умрла 2023)
Деца4
Политичка каријера
Политичка
странка
Демократска странка
Чин
поручник ратне морнарице
20. јануар 1977 — 20. јануар 1981.
ИзбориПредседнички избори 1976.
ПотпредседникВолтер Мондејл
ПретходникЏералд Форд
НаследникРоналд Реган
76. Гувернер Џорџије
12. јануар 1971 — 14. јануар 1975.
Заменик гувернераЛестер Медокс
ПретходникЛестер Медокс
НаследникЏорџ Безби
Члан Сената Џорџије из 14. округа
14. јануар 1963 — 10. јануар 1967.
Претходник(округ успостављен)
НаследникХју Картер

Потпис

Војна каријера
Џими Картер у Морнарици
ОбразовањеПоморска академија САД
СлужбаСАД
1946–1953 (активна служба)
1953–1963 (резервиста)
Војска Америчка ратна морнарица
РодМорнарица
Чин
поручник ратне морнарице
Одликовања
  • Орден Америчке кампање
  • Победнички орден у Другом светском рату
  • Орден за служење у Кини
  • Орден за служење у Националној одбрани

Картер је 1946 дипломирао на Америчкој Поморској Академији, и приступа морнарици где је служио у подморницама. Након очеве смрти 1953. напушта морнарицу и враћа се у Џорџију где преузима породични посао узгајања кикирикија, и успева у намери да прошири посао. У том периоду је био мотивисан да подржи напоре афроамеричке мањине у циљу уклањања расних препрека и подржао је у то време растући покрет за грађанска права (енгл. Civil rights movement). На идеји расне интеграције, уместо дотадашње сегрегације, побеђује бившег гувернера Џорџије Карла Сандерса 1970, и служио је као гувернер до 1975. На изборима за председника САД 1976. је учествовао као аутсајдер, и био је релативно непознат ван своје савезне државе, међутим успео је да добије номинацију Демократске партије на прелиминарним изборима, и да тесно победи тадашњег председника Џералда Фордa.

Другог дана свог председничког мандата је амнестирао све који су избегавали регрутацију за Вијетнамски рат издавањем прогласа 4483, и током његовог мандата је увео два нова министарства: Министарство за енергију и министарство за образовање. Успоставио је националну енергетску политику која се састојала из штедње, контроле цена, и нових технологија. У спољашњој политици Картер је посредовао у Споразумима из Камп Давида, споразумима око Панамског канала, друге рунде преговора о ограничењу стратешког наоружања (енгл. Strategic Arms Limitation Talks, рус. Переговоры об ограничении стратегических вооружений, скраћено SALT), и повратку зоне Панамског канала у власништво Панаме. На економској страни се суочавао са стагфлацијом, комбинацијом високе инфлације, високе незапослености и спорог раста. Крај његовог председништва су обележили Иранска талачка криза (1979−1981), друга нафтна криза 1979, нуклеарни инцидент на острву Три миље, и Совјетска инвазија Авганистана. Као одговор на совјетску инвазију, Картер окончава политику Детантa, уводи ембарго на житарице Совјетском Савезу, проглашава Картерову доктрину, и предводи бојкот Летњих олимпијских игара 1980 у Москви. У прелиминарним изборима Демократске странке 1980 је победио сенатора Теда Кенедија, и освојио је номинацију своје партије за председника, и на председничким изборима те године веома убедљиво губи од кандидата републиканаца Роналда Регана. Остало је упамћено и то да је био један од ретких тадашњих светских вођа који није лично присуствовао Титовој сахрани (други значајнији је био Фидел Кастро, а и тадашњи председник Француске Валери Жискар Дестен), већ је уместо себе послао трочлану делегацију коју су сачињавали: Волтер Мондејл (потпредседник), Лилијан Картер (његова мајка), и Ејверел Хариман (бивши амбасадор у СССР, бивши гувернер државе Њујорк). Касније у 1980. је Картер посетио Београд са супругом. [3] [4]

Картер је написао преко 30 књига, од тога су неке од њих меоари, поезија, и активно коментарише актуелна америчка и глобална дешавања, попут израелско-палестинског сукоба. Познат је као први председник који се родио у болници,[5] први који је користио свој надимак ("Џими") у званичним државним кампањама,[6] први председник који није номиновао ниједног судију у Врховном суду за време свог мандата,[7] први председник који је дочекао папу у Белој кући,[8][9] први председник рођен у Џорџији, први председник који је надмашио 96 година, први председник који је званично пријавио сусрет са НЛО-ом,[10], и последњи председник САД који је посетио Југославију и званични Београд.[11]

Пре отпочињања политичке каријере уреди

Картер је рођен у малом граду у јужној Џорџији. Његов отац је био фармер и власник продавнице.

Картер се 1946. године жени са три године млађом Розалин Смит. После смрти оца 1953. враћа се на фарму.

Политичка каријера уреди

Сенатор Сената Државе Џорџија је постао 1962.

Временом његове политичке амбиције су расле. 1966. године кандидовао се за гувернера Џорџије, али није успео, а гувернер је постао представник расиста Лестер Мадокс. Картер је опет покушао да постане гувернер 1970. и овај пут је успео. Функцију гувернера је вршио од 1971. до 1975.

Председник САД је постао 20. јануара 1977. године.

Као председник помагао је авганистанске муџахедине у борби против СССРа Картерова администрација је потпомагала шаха у Ирану и безуспешно је покушавала да спречи његово смењивање са власти. Када је он смењен са власти увела је санкције новој влади.

 
Џими Картер 2008.

Иако је његова популарност све више опадала, Картер је 1980. наступио као председнички кандидат. На председничким изборима је поражен и 20. јануара 1981. је напустио Белу кућу.

Каpтеp ca разним званичницима уреди

Референце уреди

  1. ^ „Jimmy Carter: Life Before the Presidency” (на језику: енглески). Miller Center. 4. 10. 2016. Приступљено 22. 9. 2018. 
  2. ^ „Jimmy Carter: Life After the Presidency” (на језику: енглески). Miller Center. 4. 10. 2016. Приступљено 22. 9. 2018. 
  3. ^ „Četiri decenije od Titove smrti: Sahrana koja je zaustavila svet”. Danas. 08. 05. 2020. Приступљено 06. 12. 2020. 
  4. ^ Nikolić, Zoran (18. 12. 2019). „Beogradske priče: Najznačajniji Amerikanac na Kalemegdanu”. Novosti. Приступљено 06. 12. 2020. 
  5. ^ „This Day in History: Jimmy Carter is Born”. Приступљено 2014-09-19. 
  6. ^ Sidey, Hugh (12. 12. 1977). „The Question Now: Who Carter?”. Time. Приступљено 4. 4. 2017. 
  7. ^ „Only Four Presidents Never Appointed a Supreme Court Justice”. The IC Blog. Архивирано из оригинала 01. 11. 2020. г. Приступљено 06. 12. 2020. 
  8. ^ „Papal Visits to the White House”. WHHA (на језику: енглески). 
  9. ^ Zorthian, Julia. „The First Time a Pope Visited the White House”. Time. 
  10. ^ Carter, Jimmy (1969) Report to the International UFO Bureau in Oklahoma City (PDF)
  11. ^ "", Srna (14. 09. 2017). „Poslednji američki predsednik koji je posetio Beograd: Amerika više nije demokratija, već OLIGARHIJA”. Blic. Приступљено 06. 12. 2020. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди