Драган Марковић Палма

Председник скупштине града Јагодине и Председник и оснивач политичке партије Јединствена Србија
Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Драган Марковић (вишезначна одредница).

Драган Марковић Палма (Кончарево, 2. мај 1960) српски је политичар, оснивач и председник политичке партије Јединствена Србија, народни посланик, почасни конзул Републике Грчке у Србији[4] и председник скупштине града Јагодине. На челу града Јагодине је од 2004.године, од 2004.године до 2008.године је био на функцији председника скупштине општине Јагодинe, да би потом од 2008. до 2012. године, постао први градоначелник у историји града и општине Јагодинe, од када је добила статус града 2008. године. У Народној скупштини Републике Србије, је члан у групама пријатељстава земаља Аустрије, чији је председник групе пријатељства Републике Аустрије, потом члан у групама пријатељстава земаља Египта и Грчке. [5]

Драган Марковић Палма
Dragan Marković Palma.jpg
Председник скупштине града Јагодине, народни посланик, председник и оснивач политичке партије Јединствена Србија.[1]
Биографија
Пуно имеДраган Д. Марковић[2]
НадимакПалма
Датум рођења(1960-05-02)2. мај 1960.(60 год.)
Место рођењаКончарево
 ФНРЈ  СР Србија
ДржављанствоСрбија Србија
Религијаправославље
СупружникСнежана Марковић
ДецаДалибор и Дарко
ОбразовањеШкола ученика у привреди (ШУП) - Светозарево[3]
Професијаприватни предузетник и политичар
Политичка
партија
Јединствена Србија Претходно:
Странка српског јединства
(1993–2003)
Председник скупштине општине Јагодине
2004 — 2008.
Избори2004
НаследникРатко Стевановић
1. градоначелник града Јагодине
2008 — 2012.
Избори2008
Претходник функција није постојала
НаследникРатко Стевановић
Председник скупштине града Јагодине
Тренутна функција
Функцију обавља од 28. маја 2012.
Избори2012
Реизбор(и)2016, 2020
ПретходникРатко Стевановић

БиографијаУреди

Драган Марковић Палма је рођен 1960.године, у селу Кончареву, које се налази на територији града Јагодине. Био је син јединац из сељачке породице. У детињству са својим оцем је на реци Великој Морави, још као дечак помагао у вађењу песка и у печењу цигле. У време детињства, током седамдесетих година 20.века је са својим оцем превозио цигле, песак и угаљ са кочијама, који су вукли коњи. По завршетку основне школе, је уписао и завршио школу ученика у привреди (ШУП) у тадашњем Светозареву. Како је у једном интервјуу изјавио, школовање није наставио, јер је отац желео да његов јединац не напушта имање и породични посао. Ипак, није наставио традицију печења цигле, него је изнајмљивао шатре и прибор за весеља, а потом и организовао наступе певача на сеоским прославама. Неколико година касније купио је камион и почео да се бави пословима транспорта.

Најчешће је превозио угаљ, те је постао главни добављач ове сировине за Фабрику каблова у Јагодини. То је много помогло развоју бизниса, јер је сигуран приход од тако великог предузећа допринео већим улагањима, па самим тим и конкурентности на тржишту. Како је он рекао, пријавио се на тендер за добављача угља за потребе Војске Југославије. Неколико пута је поновио да његово предузеће задовољавала све услове, те је постао главни дистрибутер угља за војни сектор. Једном приликом је изјавио да је поред услуга које је наплаћивао, војсци давао и по 500 тона угља бесплатно. Као један од најуспешнијих предузетника у том делу Србије, обећао и испунио да је бесплатно насипао путеве на целој територије општине Јагодина, донирао угаљ за грејање школа и других јавних установа, те је помагао многим својим суграђанима. У октобру 1995. године основао је Фонд „Треће дете“, те постао његов председник задужен за Поморавски округ. Залагао се за идеју да сви грађани општине Јагодина годишње дају по један динар за Фонд "Треће дете". Исте године проглашен је најбољим менаџером и предузетником у тадашњој Савезној Републици Југославији. У образложењу награде коју је додељивао Југословенски савет за менаџмент и едукацију било је наведено да је предузеће АТП „Палма“, синдикалним организацијама у 14 градова Србије и Војсци Југославије испоручило 110 000 тона угља на кредит, те поклонило око 500 тона угља школама, социјалним, културним и другим установама у Србији.[6]

Приватни предузетник, власник компаније "АТП Палма", која запошљава преко 100 радника и у чијем саставу, осим телевизије „Палма плус“, послује и предузеће за транспорт и трговину. Власник је кик-бокс клуба "Палмини тигрови", који наступају у кик-бокс првенству Србије. Драган Марковић Палма је 1994. године проглашен за најбољег предузетника Србије, а 1995. године и за најбољег југословенског менаџера.[7][8] Носилац је значајног међународног признања, титуле Почасни грађанин града Катерини у Грчкој и Почасни сенатор Сената привреде Србије, основаног у сарадњи са Сенатом привреде Аустрије.[9] Од председника Републике Грчке Именован је за почасног конзула Грчке у Србији.[10] Од Прве европске куће, 11. децембра 2017. године добио је значајно признање - Најевропљанин за ту годину.[11] Ожењен је, има два сина и петоро унучади.[12]

Политичка каријера и хуманистаУреди

У политички живот укључује се 1993. године када са Жељком Ражнатовићем Арканом, заједно са Бориславом Пелевићем, оснивају странку Сабор српског јединства. Жељко Ражнатовић Аркан, је био оснивач и први председник странке Сабора српског јединства, до 2000. године. После упознавања и почетка политичке сарадње, 1995. године, је био позван на венчању Светлане Цеце Ражнатовић и Жељка Ражнатовића Аркана. Био је једини одборник Сабора српског јединства, у Јагодини после избора 1996.године, које је у том граду добила коалиција Заједно. На изборима 2000. године изабран је за републичког посланика са листе ССЈ-а. Године 1998. на страначкој скупштини Сабора српског јединства, која је била одржана у Јагодини, он је био изабран за председника градског одбора Сабора српског јединства у Јагодини, за Поморавски округ и потпредседника странке Сабора српског јединства. До 2003.године, је био члан странке Сабора српског јединства, коју је предводио нови председник странке Борислав Пелевић. Током деведесетих година 20.века, у Јагодини, су долазили Светлана Цеца Ражнатовић, заједно са Жељком Ражнатовићем Аракном, где су испред фирме АТП "Палма", поделили хуманитарну помоћ грађанима Јагодине. У интервјуу који је у априлу 2000. године објавио недељни лист „НИН“, Драган Марковић Палма је тада изјавио, да су данашњи политичари „све научили читањем књига на факултету, али да је најјачи факултет онај где човек прође кроз све фазе и практично осети проблематику и све оно што прати једног руководиоца.“ На ванредним парламентарним изборима који су одржани у децембру 2000.године Сабор српског јединства, на челу са новим председником странке Бориславом Пелевићем, освојила је 14 посланичких мандата. Један од посланика у Савезној скупштини Савезне Републике Југославије постао је и Драган Марковић Палма. Три године касније поново су одржани ванредни парламентарни избори, а Сабор српског јединства, није успела да освоји нити један посланички мандат.[13]

Године 2003. се исписује из странке Сабора српског јединства, да би потом 15.фебруара 2004.године, основао своју политичку партију Јединствена Србија, чији је и председник политичке партије, Јединствене Србије, која је касније током 2004.године, на ванредним локалним изборима у Јагодини, остварила убедљиву прву победу, четири године касније, 2008.године, политичка партија Јединствена Србија, постаје парламентарна странка, која је на ванредним парламентарним изборима 2008.године, први пут успела да пређе цензус и освоји посланичка места у Народној скупштини Републике Србије, заједно тада са коалиционим партнерима СПС-ом и ПУПС-ом. Драган Марковић Палма је 2008. године, постао тада по први пут, народни посланик и председник посланичке групе Јединствена Србија у Народној скупштини Републике Србије. Од 6. октобра 2004. године Драган Марковић Палма, се налази на челу града Јагодине, јер од укупно од 75 изборних јединица победио на укупно 73 изборне јединице, убедљиво је победио тадашњег кандидата Демократске странке, Драгана Алемпијевића, који је био кандидат за председника Скупштине општине Јагодина, тако је Демократска странка у Јагодини, предвођена Драганом Алемпијевићем, изгубила власт у овом граду, због незадовољства грађана, и лошег руковођења локалном самоуправом у овом граду. Захваљујући доласком на власт Драгана Марковића Палме, општина Јагодина, добија статус града 2008.године, и самим тим Драган Марковић Палма, је био први градоначелник у историји града Јагодине, од 2008. до 2012. године, пре тога је вршио функцију председника скупштине општине Јагодине. Од 2012.године је председник Скупштине града Јагодине.

Као хуманиста за досадашње резултате и хуманитарну делатност добитник је бројних признања. Године 2006. Владика шумадијски Јован уручио је Драгану Марковићу Палми орден Светог Симеона Мироточивог Првог степена, као највише признање епархије шумадијске.[14] Свети архијерејски синод СПЦ доделио је Драгану Марковићу Палми, високо одликовање Српске православне цркве – Орден Светог Саве Првог степена, које му је уручио Патријарх српски Иринеј.[15] Драган Марковић Палма са породицом и АТП „Палма“, које је у власништву породице Марковић, ктитори су храма Светог Јована Крститеља у Кончареву.[16] Драган Марковић Палма је током 2006.године, је лично помогао Добрици Стојковићу, политичару из Ражња, који је успео да победи на локалним изборима у општини Ражањ и постане председник општине Ражањ, који је и дан данас обавља фунцкију председника општине Ражањ. Драган Марковић Палма је тада Добрици Стојковићу, политичару из Ражња, указивао на неке ствари, проблеме у овој општини и како треба да се опходи и понаша према грађанима.[17]

Ало шефе не дремај шефе.

Драган Марковић Палма, јун 2006.[18]

Марковић сматра да се Операција Олуја треба окарактерисати као геноцид.[19]

Народна скупштина и инвестицијеУреди

Марковић је народни посланик био у пет мандата, а 2003. године био је посланик и у Скупштини Србије и Црне Горе. Оснивач је и председник политичке партије Јединствена Србија, која у тренутном сазиву Народне Скупштине Републике Србије има 8 посланика и своју посланичку групу. Драган Марковић Палма је и шеф посланичке групе Јединствена Србија. Марковић се од 2004. године налази на челу Јагодине, прво као председник скупштине општине Јагодине, а касније као градоначелник града Јагодине од 2008. до 2012.године. У време првог мандата Драгана Марковића Палме, 2006. године је отворен зоолошки врт "Тигар", 2007. године отворен je аква парк,[20] потом 2008.године отворен је музеј воштаних фигура у Јагодини, први и једини музеј воштаних фигура у Србији и на Балкану, који је уз помоћ Вука Бојовића, атељеа Радовић, и вајара Бранислава Црвенковића, успели да својим воштаним фигурама и својим вајарским умећима, створе први српски музеј воштаних фигура, на овим просторима. Свечано отварање првог српског музеја воштаних фигура је било 29. априла 2008.године музеј су свечано отворили Вук Бојовић, некадашњи директор зоолошког врта "Врта добре наде" у Београду, Владимир Томчић, историчар уметности и Драган Марковић Палма, председник Скупштине града Јагодине, тадашњи први градоначелник у историји општине Јагодина, када је добила статус града 2008.године, у време првог мандата Драгана Марковића Палме.[21][22][23]

Под руководством Драгана Марковића Палме, Скупштина града Јагодине потписала је уговоре са 12 страних инвеститора, у граду послују компаније као што су Вибак, Андреа конфециони (Andrea confezioni), Мобилтури (Est Cucine) и Аунде, за којима су дошли и немачки Фишер и аустријски Шибел. Захваљујући изградњом и отварањем аква парка, зоолошког врта "Тигар", музеја воштаних фигура, виво шопинг парка и изградње вештачког водопада у излетишту "Поток" - Ђурђево брдо, Јагодина је постала један од великих и јединствених туристичко–трговинских центара у Србији коју је 2015. године посетило више од 400.000 туриста, ти објекти су захваљујући радом, залагањем и трудом Драгана Марковића Палме, постале главне туристичке атракције града Јагодине.[24] У 2017.години град Јагодину је посетило преко пола милиона туриста из Србије и иностранства. [25]

ОптужбеУреди

Због јавних изјава против ЛГБТ популације Марковићу је Први основни суд у Београду новембра 2011. године донео пресуду за тешки облик дискриминације, дефинисан као изазивање и подстицање неравноправности, мржње и нетрпељивости по основу сексуалне оријентације.[26]

ОдликовањаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Jedinstvena Srbija, zvanični veb sajt političke partije”. www.jedinstvenasrbija.org.rs. Приступљено 2021-03-31. 
  2. ^ „Народна скупштина Републике Србије, народни посланик Драган Д. Марковић”. www.parlament.gov.rs. Приступљено 2021-04-04. 
  3. ^ „Biografija.org- Biografija Predsednika Jedinstvene Srbije i predsednika skupštine grada Jagodine Dragana Markovića Palme”. biografija.org. Приступљено 2021-03-31. 
  4. ^ „Председник политичке партије Јединствене Србије, народни посланик и председник скупштине града Јагодине, Драган Марковић Палма, постао је почасни конзул Републике Грчке у Србији (Блиц, 17.09.2018.)”. blic.rs. Приступљено 2021-04-01. 
  5. ^ „Народна скупштина Републике Србије, народни посланик Драган Д. Марковић”. www.parlament.gov.rs. Приступљено 2021-03-26. 
  6. ^ „Biografija.org- Biografija Predsednika Jedinstvene Srbije i predsednika skupštine grada Jagodine Dragana Markovića Palme”. biografija.org. Приступљено 2021-03-15. 
  7. ^ „Palma: Jagodina grad blagostanja”. B92. 11. 1. 2011. 
  8. ^ „Lik i delo: Dragan Marković Palma”. vreme.com. 2. 8. 2001. 
  9. ^ „Palma počasni građanin Katerinija”. blic.rs. 27. 8. 2015. 
  10. ^ „Palma postao počasni konzul Grčke u Srbiji”. politika.rs. 9. 4. 2019. 
  11. ^ „Nisu izmislili njuzovci: Palma najevropljanin godine”. bizlife.rs. 11. 12. 2017. 
  12. ^ „Ovo je žena Dragana Markovića Palme”. alo.rs. 19. 12. 2018. 
  13. ^ „Biografija.org- Biografija Predsednika Jedinstvene Srbije i predsednika skupštine grada Jagodine Dragana Markovića Palme”. biografija.org. Приступљено 2021-03-15. 
  14. ^ а б „Pre Vučića, orden Svetog Save dobili Palma, Karić, Mišković, Kusturica”. infocentrala.rs. 8. 10. 2019. 
  15. ^ а б Велико освећење цркве Светог Јована Крститеља у селу Кончареву код Јагодине (СПЦ, 13. јун 2016)
  16. ^ „Освећење Храма Светог Јована”. hramkoncarevo.rs. Приступљено 16. 11. 2020. 
  17. ^ „Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije je tokom 2006.godine, pomogao da Dobrica Stojković, postane predsednik opštine Ražanj”. Republika.rs. Приступљено 2021-03-26. 
  18. ^ „Čuvena rečenica Dragana Markovića Palme, koja je pomogla Dobrici Stojkoviću, da postane predsednik opštine Ražanj”. Pink.rs. 26. 3. 2020. Приступљено 26. 3. 2021. 
  19. ^ „Genocid i Balkan: Od najtežeg zločina do političkih zloupotreba”. BBC News na srpskom (на језику: српски). Приступљено 2021-03-31. 
  20. ^ „Danas.rs- U Jagodini, 2007.godine, otvoren Akva park, otvorio ga je tadašnji prvi gradonačelnik u istoriji Jagodine, a sadašnji predsednik skupštine grada Jagodine, Dragan Marković Palma.”. Danas.rs. Приступљено 2007-07-18. 
  21. ^ „Vuk Bojović, nekadašnji direktor beogradskog zoološkog vrta "Vrta dobre nade", i Dragan Marković Palma, predsednik Skupštine grada Jagodine, izgradili su turistički centar u Jagodini.”. www.blic.rs. Приступљено 2021-01-06. 
  22. ^ „Predsednik Skupštine grada Jagodine, tadašnji prvi gradonačelnik u istoriji Jagodine, Dragan Marković Palma, i Vuk Bojović, nekadašnji direktor beogradskog zoološkog vrta "Vrta dobre nade", otvorili su Jagodini, zoološki vrt "Tigar", prvi zoološki vrt južno od Beograda, 10.jula.2006.godine.”. www.blic.rs. Приступљено 2021-01-13. 
  23. ^ „Predsednik Skupštine grada Jagodine, tadašnji prvi gradonačelnik u istoriji Jagodine, Dragan Marković Palma,istoričar umetnosti iz Beograda Vladimir Tomčić, i Vuk Bojović, nekadašnji direktor beogradskog zoološkog vrta "Vrta dobre nade", i vajar otvorili su Jagodini, prvi Muzej voštanih figura, koji je jedini i jedinstven u Srbiji, otvoren 29.aprila.2008.godine.”. www.blic.rs. Приступљено 2021-01-13. 
  24. ^ „Palma: Jagodinu posetilo 400.000 turista”. B92. 2. 10. 2015. 
  25. ^ „Predsednik Skupštine grada Jagodine i predsednik političke partije Jedinstvena Srbija Dragan Marković Palma, izjavio da Jagodinu u 2017.godini je posetilo pola miliona turista”. www.blic.rs. Приступљено 2021-01-08. 
  26. ^ „Палма осуђен због дискриминације”. е-новине. Приступљено 19. 4. 2013. 

Спољашње везеУреди