Отворите главни мени

Патријарх српски Иринеј (световно Мирослав Гавриловић; Видова код Чачка, 28. август 1930) врховни је поглавар Српске православне цркве, 45. по реду.

Патријарх српски Иринеј
Патриарх Сербский Ириней.jpg
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаАрхиепископија београдско-карловачка
Архијерејски чинпатријарх
Титулаархиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски
СједиштеБеоград
Године службеод 22. јануара 2010.
ПретходникПатријарх српски Павле
Претходна епархијаЕпархија нишка
Године службе19752011
ПретходникЈован (Илић)
НасљедникЈован (Пурић)
Претходна епархијавикарни епископ моравички
Године службе19741975
ПретходникЛаврентије (Трифуновић)
НасљедникЈефрем (Милутиновић)
Лични подаци
Световно имеМирослав Гавриловић
Датум рођења(1930-08-28)28. август 1930.(88 год.)
Мјесто рођењаВидова код Чачка
 Краљевина Југославија
Патријарх Иринеј у свечаној одори.

Титула патријарха српског гласи: Његова Светост Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски.

Садржај

БиографијаУреди

Рођен је 1930. године у селу Видова код Чачка као Мирослав Гавриловић. Завршио је основну школу у родном селу, гимназију у Чачку, богословију у Призрену 1951. године, а затим Богословски факултет у Београду. Замонашен је у манастиру Раковици 1959. године. Замонашио га је тадашњи патријарх српски Герман, који га је рукоположио у чин јерођакона и јеромонаха, 24. и 27. октобра 1959. године.

Био је професор Призренске богословије 1959—1968. године. Завршио је постдипломске студије у Атини, где је отишао школске 1962/63. године. После тога је био постављен за управника Монашке школе у Острогу. Поново је био професор и ректор богословије у Призрену 1971—1974. године.

Маја 1974. изабран је за викарног епископа моравичког, викара патријарха Германа. За епископа нишког изабран је на заседању Светог архијерејског сабора 21—28. маја 1975. године. На трон епископа Нишке епархије устоличен је у Саборној цркви у Нишу 15. јуна 1975. године.

Био је више пута члан Светог архијерејског синода Српске православне цркве.

Дана 22. јануара 2010. године одлуком Изборног сабора Српске православне цркве изабран за патријарха, устоличен је у београдској Саборној цркви 23. јануара. На дан 3. октобар 2010. устоличен је у манастиру Пећкој патријаршији.

Патријарх Иринеј живи у згради Патријаршије, а 2012. почело је реновирање резиденције на Дедињу.[1]

ПризнањаУреди

Добитник је Повеље Удружења књижевника Србије која му је уручена 25. јануара 2012.[2]

Патријарх је 9. октобра 2011. боравио у модричком насељу Вишњик и том приликом служио свету архијерејску литургију и освештао новоизграђени Цркву Покрова Пресвете Богородице.[3] Током свечаности, председник Републике Српске Милорад Додик га је одликовао Орденом Републике Српске на ленти.[3]

Његова Светост је од стране Принца Давита Багратион-Мухранског Батонишвилија од Грузије, 15. децембра 2011, одликован Великом Огрлицом Ордена Орла Грузије и Бешавне Доламе Господа нашега Исуса Христа: [4]

Принц Александар II Карађорђевић је 13. децембра 2013. године, на дан славе Краљевског дома Карађорђевића, одликовао Његову Светост Патријарха Српског господина Иринеја, краљевским орденом Карађорђеве звезде на великом крсту, За заслуге учињене према Краљевском дому, за народно и опште добро.[5]

Почасни је грађанин Земуна.[6]

Дана 11. септембра 2015. годину му је уручен почасни докторат Академије Светог Владимира у Њујорку.[7] 9. октобра 2016. добио је орден Светог владике Николаја који додељује епархија шабачка.[8] Добио је 23. маја 2018. награду Међународног фонда јединства православних народа у Москви.[9]

АктивностиУреди

Током пута у Аустралију 2016. године, парохијани цркве Светог Георгија из Сент Албанаса сакупили су 10.000 долара за црквену кухињу у Београду и најмлађе на Косову и Метохији. Свечаности на којој је новац сакупљен је присустволала и Његова Светост Патријарх Иринеј, који је свечано дочекан 1. марта 2016. године на аеродрому у Мелбурну.[10] У октобру 2016. посетио је Лондон где је у Катедрали Светог Павла одржао беседу.[11] У новембру 2016. посетио је Кипарску православну цркву.[12]

Ставови о моралним и политичким питањимаУреди

Став о хомосексуалностиУреди

Иринеј се противио одржавању Београдске параде поноса заказане за октобар 2011. и позвао надлежне органе да се она не одржи.[13] У поруци објављеној на сајту Српске православне цркве поручио је: „Са пуно оправдања ову пошаст назвао бих не парадом поноса, већ ‘парадом срама’ којом се блати људско достојанство и гази светиња живота и породице.“ Учеснике параде окарактерисао је као „једну групу настраних, који своје мањинске погледе у основи неприродне, желе да наметну другој, огромној већини, која не дели и не прихвата њихово схватање смисла живота и људске слободе.“[13][14]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Обнављају дом за Иринеја („Вечерње новости“, 5. октобар 2012), Приступљено 17. 4. 2013.
  2. ^ „Патријарху уручена Повеља Удружења књижевника Србије”. Радио-телевизија Републике Српске. 25. 1. 2012. Приступљено 29. 1. 2012. 
  3. 3,0 3,1 „Патријарх Иринеј освештао новоизграђену цркву у Модричи”. Радио-телевизија Републике Српске. 9. 10. 2011. Приступљено 9. 10. 2011. 
  4. ^ Српски патријарх одликован од стране Принца Давита од Грузије
  5. ^ Карађорђева звезда Патријарху српском г. Иринеју, Приступљено 13. 12. 2013.
  6. ^ Патријарх Иринеј почасни грађанин Земуна („Вечерње новости“, 5. новембар 2013)
  7. ^ Почасни докторат Патријарху српском Иринеју (СПЦ, 13. септембар 2015)
  8. ^ Патријарх освештао храм Свете Тројице у Шапцу (СПЦ, 10. октобар 2016)
  9. ^ Патријарху Иринеју уручено високо признање у Москви (СПЦ, 23. мај 2018)
  10. ^ „Патријарх Иринеј у Аустралији сакупио 10.000 долара за децу на КиМ”. Блиц. 6. 3. 2016. Приступљено 15. 3. 2016.  |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)
  11. ^ Беседа патријарха Иринеја у Катедрали Светог Павла (СПЦ, 15. октобар 2016)
  12. ^ Патријарх Иринеј у посети Архиепископији кипарској (СПЦ, 14. новембар 2016)
  13. 13,0 13,1 „Irinej: Ne održati "paradu srama". B92. 30. 9. 2011. Приступљено 30. 9. 2011. 
  14. ^ „Порука Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја”. Српска православна црква. 30. 9. 2011. Приступљено 30. 9. 2011. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди