Отворите главни мени

Православна охридска архиепископија (ПОА)[1] јесте помјесна и аутономна црква под јурисдикцијом Српске православне цркве.

Православна охридска архиепископија
Православна Охридска Архиепископија
Logo-mk.gif
Грб
Основни подаци
Обнова17. мај 2002.
Киријархална цркваСрпска православна црква
Аутономија24. мај 2005.
Канонско признањеканонски призната
Предстојатељархиепископ охридски и митрополит скопски Јован VI (Вранишковски)
СједиштеБитољ (привремено)
Канонска јурисдикција Северна Македонија
Календарјулијански календар
Званични веб-сајт
Број
Архијереја4
Епархија7
Манастира5
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church (Orthodox Ohrid Archbishopric)-sr.svg

Постоји још и неканонска Македонска православна црква.

Садржај

ИсторијаУреди

Након проглашења државне независности „Републике Македоније” у пролеће 1992. године, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је на свом ванредном заседању донео одлуку да се због новонасталих околности за све епархије у Македонији постави администратор. На наредном заседању Светог архијерејског сабора СПЦ у пролеће 1993. године дужност администратора је поверена Јовану Младеновићу, новоизабраном викарном епископу тетовском. Иако је епископ Јован као администратор покушао да посети епархије СПЦ у Македонији, рад на том подручју му је био онемогућен. Стога је привремено боравио у манастиру Прохор Пчињски и одатле је вршио своје администраторске дужности. Након његовог избора за епископа западноамеричког 1994. године, дужност администратора је поверена врањском епископу Пахомију Гачићу који је такође наилазио на знатне потешкоће у раду на организацији канонски правилног црквеног живота у Македонији. Сви ови напори СПЦ били су усмерени ка превазилажењу црквеног раскола и проналажењу решења за успостављање редовних црквених прилика у Македонији.[2]

У покушају да се обнови канонски статус и признање осталих православних цркава, расколничка Македонска православна црква преговарала је са Српском православном црквом и преговори су довели до договора потписаног у Нишу у јуну 2002. године, познатог као Нишки споразум.[3] Споразум је потписан од епископа две делегације. Међутим, епископи Македонске православне цркве су били жестоко критиковани за потписивање, и поред тога што су на почетку пробали да бране споразум,[4][5] Синод МПЦ је одбио споразум.

Након тога је Пећка патријаршија позвала све епископе, монахе и вернике да уђу у духовно јединство са Српском православном црквом. Јован Вранишковски, митрополит велешки и повардарски и сви тамошњи свештеници прихватили су позив и потписали споразум.[6] Дана 23. септембра 2002. митрополит Јован је постављен за патријарашког егзарха аутономне Охридске архиепископије. Дана 25. децембра 2003. изабран је за председника Светог архијерејског синода Православне охридске архиепископије, након његовог конституисања.[7]

Дана 24. маја 2005. Пећка патријаршија је потврдила да је он архиепископ охридски и митрополит скопски према Нишком споразуму. Истога дана, појавио се и томос (патријарха српског и Светог архијерејског сабора)[8] где се архиепископ Јован наводи као председник Светог архијерејског синода.[9]

Православној охридској архиепископији је забрањено да се региструје од стране Македонске државне комисије за религију под основом да је могуће регистровати само једну за сваку конфесију, а и име се не разликује од Македонске православне цркве — Охридске архиепископије.[10] Расколничка Македонска православна црква, настала једностраном декларацијом о аутокефалности (1967), призната је само од стране Државне религијске комисије Републике Македоније, али ни од једне канонске православне цркве.

Црквено уређењеУреди

Православна охридска архиепископија је аутономна помјесна црква под јурисдикцијом Српске/Пећке патријаршије. Њен основни црквеноправни акт је Устав Православне охридске архиепископије усаглашен са Уставом Српске православне цркве. Помјесна црква се управља на основу Светог писма и Светог предања, правила васељенских сабора и од њих признатих правила светих апостола, помјесних сабора и светих отаца, као и Устава СПЦ и Устава ПОА и уредаба, правилника и начелних одлука надлежних црквених власти.

На челу Православне охридске архиепископије стоји архиепископ охридски и митрополит скопски као њен поглавар. Архиепископ је предсједник аутономног Светог архијерејског синода и Светог синода. Пуноправни је члан Светог архијерејског сабора Српске православне цркве. Архиепископ има сва права и дужности епархијског архијереја у својој Митрополији скопској и њом управља уз помоћ викарног епископа.

Свети архијерејски синод Православне охридске архиепископије јесте јерархијско представништво и црквенозаконодавна власт. Састављају га сви архијереји под предсједништвом архиепископа. Да би пуноважно одлучивао потребно је да присуствује 2/3 епархијских архијереја. Одлуке Светог архијерејског синода извршава Свети синод.

ЕпархијеУреди

Православна охридска архиепископија (ПОА) састоји се од седам епархија (једне митрополије и шест епископија). Епархије су:[11]

  1. Митрополија скопска;
  2. Епископија преспанско-пелагонијска;
  3. Епископија брегалничка;
  4. Епископија дебарско-кичевска;
  5. Епископија полошко-кумановска;
  6. Епископија велешко-повардарска;
  7. Епископија струмичка.

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ Користи се и назив Грчко-православна Охридска архиепископија Пећке патријаршије (Грко-Православна Охридска Архиепископија на Пеќката Патријаршија) за потребе регистрације
  2. ^ Пузовић 1999, стр. 171.
  3. ^ Нацрт Споразума о васпостављању црквеног јединства (Ниш, 17. мај 2002), Приступљено 7. 9. 2014.
  4. ^ "Автономна Охридска архиепископија" ја води црквата до автокефалност Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 6, 2014) (на језику: енглески), Приступљено 7. 9. 2014.
  5. ^ Кратка историја на Охридската Архиепископија, Приступљено 7. 9. 2014.
  6. ^ The Agreement (with the signatures) of the Priests from the Metropolis of Veles and Povardarje for Entrance into Liturgical and Canonical Unity with the Serbian Orthodox church, Приступљено 7. 9. 2014.
  7. ^ Конституисање на Светиот Архијерејски Синод на Православната Охридска Архиепископија, Приступљено 7. 9. 2014.
  8. ^ ТОМОС за црковна автономија на Православната Охридска Архиепископија, Приступљено 7. 9. 2014.
  9. ^ Confirmation of the election of His Eminence the Metropolitan of Veles and Vardar Valley Kyr John to be Archbishop of Ohrid and Metropolitan of Skopje, The Chairman of the Holy Synod of Bishops of the autonomous Orthodox Ohrid Archbishopric and the Prelate thereof, Приступљено 7. 9. 2014.
  10. ^ US State Dept. Report on Religious Freedom in Macedonia, 2006 Архивирано на сајту Wayback Machine (јануар 13, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 7. 9. 2014.
  11. ^ Православна охридска архиепископија: Организација, Приступљено 13. 7. 2019.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди