Свети архијерејски синод Српске православне цркве
Свети архијерејски синод Српске православне цркве је највиша извршна (управна и надзорна) власт у Српској православној цркви. Првостепени је суд за несугласице и кривице архијереја.
Предсједник Светог архијерејског синода је патријарх српски.
СаставУреди
Свети архијерејски синод састављају патријарх (као предсједник) и четири епархијска архијереја (као чланови).
Чланове Светог архијерејског синода бира Свети архијерејски сабор на двије године и то сваке године по двојицу. Синодске сједнице се одржавају у ужем саставу са два члана под предсједништвом патријарха и у ширем саставу са пуним бројем чланова.[1]
До 2005. Свети архијерејски синод је осим патријарха чинило четири члана и сваке године су бирана по два нова члана када старим истекне мандат. Од маја 2005. Синод је чинило шест владика и патријарх, а 2007. поново је враћено на четири члана и патријарха.
Свети архијерејски синод одлучује, под предсједништвом патријарха, о редовном и ванредном сазиву Светог архијерејског сабора. Свети архијерејски синод доноси своје одлуке једногласно или већином гласова. При једнакој подјели гласова одлучује глас предсједника.[2]
ДјелокругУреди
Свети архијерејски синод:[3]
- одржава догматско и канонско јединство и сталну везу са осталим православним црквама;
- чува и брани чистоту учења православне цркве о вјери и моралу, сузбија свако неправилно учење, вјерске и моралне предрасуде, празновјерице и штетне обичаје;
- стара се о ширењу православне вјере и руководи пословима унутрашње и спољашње црквене мисије;
- стара се о зближавању и уједињењу хришћанских цркава;
- оцјењује, одобрава и према нахођењу награђује уџбенике вјеронауке и књиге вјерско-моралне садржине уопште;
- бди над животом и радом богословских и монашких школа, установа и завода за спремање и васпитање кандидата за све црквене службе; бира наставничко и васпитачко особље и стара се за њихову спрему, поставља га и разрјешава од дужности;
- стара се за унапређење црквене књижевности; бира стипендисте за изучавање појединих предмета и одређује награде за писце;
- бира уредника и управља службеним листом Српске православне цркве и другим званичним издањима;
- руководи пословима око превода и издавања Светог писма, дјела светих отаца и радова васељенских и помјесних црквених сабора;
- бди да се свете тајне најтачније врше и одржава благољепије, правилност и једнообразност у вршењу црквеног богослужења;
- оцјењује и издаје богослужбене књиге и њихове преводе;
- оцјењује и одобрава израду икона за црквену и приватну употребу;
- издаје упутства за градњу светих храмова и манастира;
- даје упутства за израду црквених утвари, одежда и осталих црквених потреба;
- стара се о једнобразности и усавршавању црквеног појања, оснива и надзире појачке школе;
- стара се о чувању светих моштију светаца, о иконама и о другим свештеним предметима;
- стара се о црквеној умјетности, црквеним умјетничким споменицима, старинама и црквеним музејима;
- даје објашњење по прописима у спорним питањима о црквеном браку и штити светињу црквеног брака;
- води бригу о црквеним добротворним и васпитним заводима и установама;
- води надзор над радом архијереја;
- води бригу о удовим епархијама и поставља администраторе епархија;
- даје чин архимандрита и напрсни крст протојерејима, на писмени образложен предлог епархијског архијереја;
- рукује црквеним фондовима и задужбинама (закладама) које су његовој управи повјерене;
- стара се да се однос Цркве и државе и интерконфесионални односи у смислу закона тачно и без штете по Православну цркву одржавају;
- припрема дневни ред и спрема предлоге за Свети архијерејски сабор и извршава његове одлуке;
- образује одборе (секције) стручних лица ради припремања градива за рад свој и Светог архијерејског сабора;
- бира у споразуму са патријархом чиновнике и канцеларијско особље своје и Великог црквеног суда;
- предлаже на одобрење Светом архијерејском сабору свој пословник;
- расправља све сукобе о надлежности црквенојерархијских власти уколико Уставом није друкчије наређено;
- води врховни надзор над радом удружења свештенства мирског и монашког реда, као и свих других удружења која раде на корист вјере и Православне цркве;
- проучава извјештај Великог црквеног суда и спроводи га Светом архијерејском сабору с мишљењем и предлогом;
- подноси годишњи извјештај о своме раду Светом архијерејском сабору;
- коначно рјешава о оснивању, спајању и раздруживању манастира;
- врши и све друге послове по овом Уставу које му Свети архијерејски сабор нарочито повјери;
- суди у првој инстанци:
- међусобне несугласице архијереја;
- канонске кривице архијереја;
- дисциплинске службене кривице својих органа и пресуђује њихове размирице;
- суди у последњој инстанци дисциплинске кривице наставног особља духовних школа.
ЧлановиУреди
Досадашњи чланови Светог архијерејског синода (осим патријараха) били су:[4]
20. векУреди
- Гаврило Дожић ±1926 (митрополит црногорско-приморски)
- Доситеј Васић ±1928 (епископ нишки)
- Максимилијан Хајдин 193?—1936 (епископ горњокаловачки) [5]
- Доситеј Васић 193?—193? (митрополит загребачки) [6]
- Емилијан Пиперковић 1928-1929, 1931, 1935, 1939-1947, 1963-1964 (епископ тимочки) [7]
- Јован Илић 19??—1947 (епископ нишки)
- Јосиф Цвијовић 194?—1947 (митрополит скопски)
- Нектарије Круљ 194?—1947 (епископ зворничко-тузлански) [8]
- Венијамин Таушановић 194?—1947 (епископ браничевски) [9]
- Венијамин Таушановић 1950—1952 или 1951—1953 (епископ браничевски)
- Макарије Ђорђевић 1950—1952 или 1951—1953 (епископ будимљанско-полимски)[тражи се извор]
- Никанор Иличић 1950—1952 или 1951—1953 (епископ сремски) [10]
- Василије Костић 1950—1952 или 1951—1953 (епископ бањалучки)
- Стефан Боца 1966—1968 или 1967—1969 (епископ далматински) [11]
- Владислав Митровић 1978—1980 или 1979—1981 (митрополит дабробосански) [12]
- Сава Вуковић 1978—1980 или 1979—1981 (епископ шумадијски)
- Сава Вуковић 1984—1986 или 1985—1987 (епископ шумадијски)
- Владислав Митровић 1985—1987 или 1986—1988 (митрополит дабробосански)
- Василије Вадић 1987—1989 или 1988—1990 (епископ сремски)[тражи се извор]
- Сава Андрић 1987—1989 или 1988—1990 (епископ врањски) [13]
- Стефан Боца 1988—1990 или 1989—1991 (епископ жички)
- Сава Вуковић 1988—1990 или 1989—1991 (епископ шумадијски)
Од 2001.Уреди
- Епископ бачки Иринеј (2001—2003)
- Епископ врањски Пахомије (2001—2003)
- Епископ браничевски Игнатије (2003), привремено замењивао епископа Пахомија [14]
- Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (2002—2004)
- Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (2002—2004)
- Епископ нишки Иринеј (2003—2005)
- Епископ захумско-херцеговачки Григорије (2003—2005)
- Епископ шумадијски Јован (2004—2006)
- Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије (2004—2006)
- Митрополит загребачко-љубљански Јован (2005—2007) [15]
- Епископ зворничко-тузлански Василије (2005—2007)
- Епископп бачки Иринеј (2005—2007)
- Епископ тимочки Јустин (2005—2007)
- Епископ бихаћко-петровачки Хризостом (2006—2009), члан заменик (2009—2011)
- Епископ милешевски Филарет (2006—2009)
- Митрополит црногорско-приморски Амфилохије (2007—2011),[16] заменик патријарха (2008—2010), (2014—2016)[17]
- Епископ жички Хризостом (2007—2009), члан заменик (2009—2011)
- Епископ нишки Иринеј (2009—2010),[18] патријарх (од 2010)
- Епископ бачки Иринеј (2009—2013), (2015—2017)[19]
- Епископ далматински Фотије (2009—2011), (2016—2018)[20]
- Епископ захумско-херцеговачки Григорије (2009—2011)
- Епископ сремски Василије (2011—2014) [21]
- Епископ шумадијски Јован (2011—2014)
- Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије (2011—2013)
- Епископ зворничко-тузлански Хризостом (2013—2015)[22]
- Епископ рашко-призренски Теодосије (2013—2017)[19]
- Епископ шабачки Лаврентије (2014—2016)[17]
- Епископ жички Јустин (2016—2018)[20]
- Митрополит загребачко-љубљански Порфирије (2017—2019)[23]
- Епископ ваљевски Милутин (2017—2019)[23]
- Епископ шумадијски Јован (од 2018)[24]
- Епископ бачки Иринеј (од 2018)[24]
- Митрополит дабробосански Хризостом (од 2019)[25]
- Епископ крушевачки Давид (од 2019)[25]
Од маја 2007. секретар Синода је протојереј-ставрофор Саво Б. Јовић.
Види јошУреди
ИзвориУреди
- ^ Члан 58. Устава Српске православне цркве (1957)
- ^ Чланови 59. и 60. Устава Српске православне цркве
- ^ Члан 70. Устава Српске православне цркве
- ^ Подаци до 2001. непотпуни су.
- ^ Епископ Максимилијан, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 19. 12. 2006. Приступљено 06. 08. 2006.
- ^ Episkopi Архивирано на сајту Wayback Machine (15. септембар 2008), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ :::СРПСКИ МИТРОПОЛИТИ::: Српска Православна црква — Митрополија Дабробосанска Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јун 2006), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „Eparhija-branicevska.org[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 14. 02. 2004. Приступљено 6. 08. 2006. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ Епископ Никанор, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Епископ Стефан Б, Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ :::СРПСКИ МИТРОПОЛИТИ::: Српска Православна црква — Митрополија Дабробосанска Архивирано на сајту Wayback Machine (22. јун 2006), Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ „Eparhija-branicevska.org[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 12. 03. 2005. Приступљено 06. 08. 2006. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ 'Optužbe izmislio albanski lobi', Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Саопштење Светог архијерејског сабора, мај 2005., Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Саопштење Светог архијерејског сабора, мај 2007., Приступљено 24. 4. 2013.
- ↑ 17,0 17,1 Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора (СПЦ, 24. мај 2014)
- ^ Саопштење Светог архијерејског сабора, мај 2009., Приступљено 24. 4. 2013.
- ↑ 19,0 19,1 Саопштење Светог Архијерејског Сабора (СПЦ, 30. мај 2015)
- ↑ 20,0 20,1 Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора (СПЦ, 26. мај 2016)
- ^ Саопштење Светог архијерејског сабора, мај 2011., Приступљено 24. 4. 2013.
- ^ Саопштење Светог архијерејског сабора, 4. јун 2013., Приступљено 4. јун 2013.
- ↑ 23,0 23,1 Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора (СПЦ, 26. мај 2017)
- ↑ 24,0 24,1 Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске (СПЦ, 10. мај 2018)
- ↑ 25,0 25,1 Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора (СПЦ, 18. мај 2019)