Отворите главни мени

Лаврентије (световно Живко Трифуновић; Богоштица код Крупња, 27. јануар 1935) епископ је шабачки.

Лаврентије (Трифуновић)
Manastir Sv. velikomučenice Marine, Lipnički Šor 014.jpg
Његово преосвештенство Лаврентије испред Манастира Свете великомученице Марине у Липничком Шору
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија шабачка
Архијерејски чинепископ
Титулаепископ шабачки
СједиштеШабац
Године службе2006.-
ПретходникЕпархија настала поделом Епархије шабачко-ваљевске
Претходна епархијаЕпархија шабачко-ваљевска
Године службе19892006.
ПретходникЈован Велимировић
НасљедникЕпархија подељена на Шабачку и Ваљевску
Претходна епархијаЕпархија западноевропска
Године службе19731989.
ПретходникЕпархија настала поделом Епархије западноевропске и аустралијске
НасљедникДамаскин (Давидовић)
Претходна епархијаЕпархија западноевропска и аустралијска
Године службе19691973.
НасљедникЕпархија подељена на Западноевропску и Аустралијско-новозеландску
Претходна епархијавикарни епископ моравички (Архиепископија београдско-карловачка)
Године службе19671969.
ПретходникСава (Вуковић)
НасљедникИринеј (Гавриловић)
Лични подаци
Световно имеЖивко Трифуновић
Датум рођења27. јануар 1935.
Мјесто рођењаБогоштица
Краљевина Југославија

Био је викарни епископ моравички од 1967. до 1969, затим епископ западноевропски и аустралијски од 1969. до 1973, затим епископ западноевропски од 1973. до 1989. и епископ шабачко-ваљевски од 1989. до 2006.

БиографијаУреди

Рођен је у селу Богоштици код Крупња, област Рађевина, на дан Светог Саве 27. јануара 1935. године. Његово световно име било је Живко. Основну школу је завршио у Крупњу, а два разреда гимназије у Лозници, православну Богословију и Богословски факултет завршио је у Београду.

У чин јерођакона рукоположен је 1958, а у чин јеромонаха 1961. године. Две године био је духовник Цркве Ружице на Калемегдану (Београд), после тога парохијски свештеник на Купресу. Две и по године био је професор Богословије у манастиру Крки и истовремено парох у Ивошевцима. У епископски чин изабран је 1. јуна 1967, а хиротонисан 16. августа 1967. у Саборној цркви у Београду. Од 1967. до 1969. године био је викарни епископ моравички у Београду.

ЕпископУреди

Године 1969. године постављен је за епископа западноевропског и аустралијског и устоличен марта 1969. у Лондону. Пошто је створио услове за формирање нове епархије у Аустралији, постављен је за Епископа у западну Европу. У Химелстиру у Немачкој основао је епархијски центар. Прво је откупио за Српску православну цркву једну већ саграђену цркву, ту је затим основао штампарију и издао дела Св. владике Николаја Велимировића и многе друге теолошке књиге. У то време дела Владике Николаја нису могла бити штампана у тадашњој Југославији. Године 1985. у Лондону је венчао принца Александра Карађорђевића и принцезу Катарину.

После пуних двадесет година епископског стажа у дијаспори Свети архијерејски сабор Српске православне цркве изабрао га је 1989. године за епископа шабачко-ваљевског. Устоличен је у Шапцу 23. јула 1989. године. На том положају наследио је упокојеног епископа Јована Велимировића. Наставио је започету делатност свог претходника кроз мисионарску издавачку кућу „Глас Цркве“ Епархије шабачко-ваљевске, штампали су велики број књига, успоставили православну радио и тв станицу.

 
Епископ Лаврентије у пратњи Патријарха српског Иринеја стиже на прославу 700 година постојања манастира Троноше

Посветио је велику пажњу обнављању и зидању нових цркава, основао је нови манастир Соко у подножју Соко града. У склопу ове његове задужбине налази се и музеј посвећен Св. Владици Николају. Његовим залагањем пренете су мошти Св. Владике Николаја из Америке у Србију 12. маја 1991. у манастир Лелић. Радио је на зближавању деце из дијаспоре са децом из Србије, у оквиру акције „Моба“ која се одржава сваке године почев од 2001. године.

У помоћ око манастира се придружила и Војска која је направила пут до манастира 2001. године, а генерал Небојша Павковић је отворио пут и унапредио поручника Бојић Ђорђа у чин капетана.

Епископ Лаврентије говори енглески, немачки и руски језик. Био је члан Светог архијерејског синода од 2002. до 2004. године.

Као представник и изасланик Српске православне цркве учествовао је на многим међуцрквеним састанцима и држао предавања и реферате. Уредник је листа „Православни мисионар“ (од 1998), а написао је и више чланака верско-поучне садржине.

На његов предлог Свети архијерејски сабор је на свом редовном заседању у мају 2006. поделио велику Епархију шабачко-ваљевску на две епархије: Шабачку са седиштем у Шапцу и Ваљевску са седиштем у Ваљеву. Од тада је господин Лаврентије шабачки епископ, а за ваљевског епископа постављен је Милутин Кнежевић, до тада аустралијско-новозеландски.

Завештао је органе јануара 2011. године у Лозници.[1] Сакупио је медицинску помоћ у Европи где је раније службовао као епископ, у виду кревета и апарата за дијализу за шабачку болницу 2012. године.[2]

Добио је Орден Светог Арсенија Сремца Епархије сремске 2016. године[3] и Светог Саве првог степена 2017. године. Свечано је обележио пола века архијерејске службе у јулу 2017. године.[4][5] Одликован је орденом Светог Владике Николаја Епархије ваљевске.[6] Од 20. септембра 2019. је почасни грађанин Крупња.[7]

Види јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди


Претходник:
Сава (Вуковић)
викарни епископ моравички
1967—1969

Наследник:
Иринеј (Гавриловић)
Претходник:
-
епископ западноевропски и аустралијско-новозеландски
1969—1973.
Наследник:
Николај (Мрђа) (као епископ аустралијско-новозеландски) и Лаврентије (Трифуновић) (као епископ западноевропски)
Претходник:
Лаврентије (Трифуновић) (као епископ западноевропски и аустралијско-новозеландски)
епископ западноевропски
19731989.
Наследник:
Дамаскин (Давидовић)
Претходник:
Јован (Велимировић)
епископ шабачко-ваљевски
19892006.
Наследник:
Милутин (Кнежевић) (као епископ ваљевски) и Лаврентије (Трифуновић) (као епископ шабачки)
Претходник:
Лаврентије (Трифуновић) (као епископ шабачко-ваљевски)
епископ шабачки
2006.
Наследник:
-