Свети архијерејски сабор Српске православне цркве

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је највише јерархијско представништво, црквенозаконодавна власт и врховна судска власт у Српској православној цркви.

Предсједник Светог архијерејског сабора је патријарх српски.

Састав

уреди
 
Архијереји на обиљежавању 70 година Новосадске рације (2012) у Новом Саду

Свети архијерејски сабор састављају сви епархијски архијереји под предсједништвом патријарха.

Свети архијерејски сабор може доносити пуноважне одлуке, изузев избора архијереја, кад је присутна натполовична већина свих епархијских архијереја. Одлуке доноси једногласно или већином гласова. При једнакој подјели гласова одлучује глас предсједника.[1] У раду Сабора без права одлучивања учествују и викарни епископи, а умировљени епископи по позиву.


Предсједник:


Митрополити:


Епископи:


Епископи у дијаспори:


Викарни епископи:


Православна охридска архиепископија:

Дјелокруг

уреди

Свети архијерејски сабор:[2]

  • тумачи православно црквено учење, држећи се при томе одредаба које је Православна црква на основу Светог писма и Светог предања утврдила;
  • уређује унутрашњу и спољашњу мисију Цркве ради утврђења, одбране и ширења православне вјере и чистоте хришћанског морала; установљава за то потребне органе и оснива потребне заводе, установе и удружења;
  • прописује наставни план и програме вјеронауке и стара се о вјерско-моралном васпитању младежи и вјерних;
  • прописује квалификације кандидата за све редовне, ванредне и мисионарске црквене службе;
  • оснива богословске и монашке школе;
  • уређује сва обредна питања према општим црквеним прописима, а у духу православне вјере;
  • оснива установе и заводе: за израду црквеног живописа и свих црквених утвари за издавање богослужбених књига, за неговање црквеног појања, као и друге црквене потребе; прописује правила за оснивање црквених музеја, за чување и обнављање црквених старина и споменика;
  • канонизује светитеље и прописује службу за њихово светковање;
  • објашњава канонскоцрквене прописе, општеобавезне и посебне и издаје њихове зборнике;
  • одређује дужности и доноси дисциплинске уредбе за свештенство и остале црквенојерархијске органе и службенике;
  • прописује одијело за више и ниже свештенство оба реда;
  • прописује црквеносудски поступак за све црквене судове;
  • издаје прописе у црквено-брачним пословима;
  • доноси правила за живот манастирског и придворног монаштва;
  • прописује упутства за исповједничку службу;
  • оснива у споразуму са Патријаршијским савјетом установе за сирочад и незбринуту децу свештеника, као и установе за друге васпитне и добротворне сврхе;
  • настојава да се однос Цркве и државе и међусобни односи вјера и вјероисповијести у држави правилно и без штете по Православну цркву уреде;
  • уређује и води званичну листу кандидата за архијерејски чин и бира између ових достојна лица за епархијске и викарне епископе;
  • бира ректоре православних богословија и управнике монашких школа;
  • бира у споразуму са патријархом између свештених лица главног секретара Светог архијерејског сабора и Светог архијерејског синода;
  • води надзор над радом Светог архијерејског синода;
  • прописује правила Синодалног фонда и одобрава његове годишње предрачуне расхода и прихода и завршне рачуне;
  • доноси одлуке о разрезу на црквене општине, манастире и епархије у свом дјелокругу у споразуму са Патријаршијским савјетом и стара се у споразуму са Патријаршијским савјетом за подмирење свих потреба Српске православне цркве;
  • одобрава правила удружења свештенства мирског и монашког реда, као и свих других удружења која раде на корист Православне цркве и води над овима надзор преко Светог архијерејског синода;
  • прописује свој пословник и одобрава пословнике и правила за црквенојерархијске органе;
  • рјешава сукобе надлежности између јерархијских и црквеносамоуправних органа;
  • суди:
    • у првој и посљедњој инстанци:
      • несугласице између архијереја и Светог архијерејског синода, између архијереја и патријарха;
      • канонске кривице патријарха;
    • у другој и последњој инстанци: све предмете о којима је Свети архијерејски синод у првој инстанци судио;
  • ублажава, по молби осуђеног и на образложен предлог надлежног епархијског архијереја, казне изречене од Великог црквеног суда пре њихова извршења, и то: на доживотну забрану свештенодејства, на лишење свештеничког чина и на лишење свештеничког чина са искључењем из црквене заједнице;
  • врши и друге послове који му по Уставу и црквеноканонским прописима спадају у надлежност.

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ Члан 60. Устава Српске православне цркве (1957)
  2. ^ Члан 69. Устава Српске православне цркве

Спољашње везе

уреди