Епархија милешевска
Епархија милешевска је епархија Српске православне цркве.
| Епархија милешевска Српска православна црква | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Седиште | Пријепоље |
| Држава |  Србија, Црна Гора |
| Основана | 13. век. |
| Број намесништава | 4 |
| Број парохија | 33 |
| Број манастира | 16 |
| Званични веб-сајт | |
| Архијереј | |
| Архијереј | Атанасије (Ракита) |
| Чин архијереја | митрополит |
| Титула архијереја | архиепископ и митрополит милешевски |
 | |
Надлежни епархијски архијереј је Атанасије (Ракита), а седиште епархије налази се у Пријепољу где је и Саборна црква.[1]
Историјат
уредиОснивање епархије
уредиТемељи епархије у долини Лима ударени су са оснивањем манастира Милешеве у првој половини 13. века. Дата епархија је често мењала име, али је увек за своју столицу имала манастир Милешеву.
О оснивању Милешевске митрополије врло мало се зна. У једној служби Светом Сави она се назива „славном митрополијом“. Један милешевски митрополит, чије се име не зна, крунисао је бана Твртка за српског и босанског краља. Први милешевски митрополит чије нам је име познато је Давид. Био је „блиски сарадник и поклисар херцега Стјепана Вукчића и његових синова“. Приликом састављања опоруке херцега Стјепана, митрополит Давид га је писао и био сведок приликом потписивања истога.
После митрополита Давида, а вероватно под утицајем веза митрополије са простором и владарима Херцеговине, јерарси милешевски преузимају звање Митрополита херцеговачког и милешевског. Током следећа три века Митрополити ове епархије столују у манастиру Милешеви.
Обнова милешевске епархије
уредиПрви подстицај за оснивање епархије био је проширење звања епископа будимљанског у епископ будимљанско-полимски. Ово се десило после Другог светског рата, а трајало је свега једну деценију.
Коначно, Епархија милешевска за западни део рашке области, Средње Полимље и Потарје, образована је 1992. године, и од тада у њеном средишту, манастиру Милешева, столују: епископ Георгије, епископ Василије, епископ Филарет,епископ Јоаникије(администратор) и епископ Атанасије. Својим доласком у Милешеву, на Ивањдан 7. јула 1999. године, владика Филарет (крштено име Јеленко Мићевић), од првог радног часа на дужности епископа Епархије милешевске развијао је свестрану активност на изградњи нових и подизању из рушевина старих цркава и манастира у Полимљу, Потарју и шире — у Рашкој области.
Дана 14. марта 2015. године извршена је одлука Светог архијерејског синода СПЦ од 12. марта 2015. о примопредаји Епархије милешевске између досадашњег епископа господина Филарета и привременог администратора ове епархије Његовог преосвештенства господина Јоаникија, Епископа будимљанско-никшићког.[2]
Манастири
уреди
Јерарси
уреди- Давид (1466—1470).
- Диомидије (пре 1524),
- Марко (1531—1534),
- Леонтије (1601—1611),
- Лонгин (1633-пре 1643),
- Максим II (1643—1648),
- Јован (1675—1676),
- Павле (1744).
Епископи будимљанско-полимски
уредиЗвање полимског епископа било је спојено са звањем епископа будимљанског — епископи будимљанско-полимски:
- Макарије Ђорђевић (1947—1955),
- Герман Ђорић (1955—1956), администрирао епархијом.
Епископи милешевски
уреди- Георгије Ђокић (1992—1994) — администратор
- Василије Веиновић (1994—1997)
- Патријарх српски Павле (1997-1999) - администратор
- Филарет Мићевић (1999—2015)
- Јоаникије Мићовић (2015—2017) — администратор
- Атанасије Ракита (2017—)
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Изабран нови Синод и именоване нове владике СПЦ”. Приступљено 25. 5. 2017.
- ^ „Саопштење за јавност Епархије милешевске”. Архивирано из оригинала 09. 06. 2015. г. Приступљено 17. 03. 2015.
Литература
уреди- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро.
- Оливер Суботић Милешевска епархија данас // Православље, бр. 909, 1. фебруар 2005.
- Вукић, Предраг (2006). „Православне епархије, цркве и манастири у Црној Гори”. Православље у Црној Гори. Цетиње: Светигора. стр. 87—128.
Спољашње везе
уреди- Епархија милешевска
- Српски православни манастири Архивирано на сајту Wayback Machine (2. март 2014)
