Георгије Ђокић

Георгије Ђокић (Горње Црњелово, 6. мај 1949) умировљени је епископ канадски.

Георгије (Ђокић)
Bishop-Georgije-(Djokic).jpg
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија канадска
Архијерејски чинепископ
Титулаумировљени епископ канадски
Године службе19842015.
ПретходникХристофор (Ковачевић) (администратор)
НасљедникПатријарх српски Иринеј (администратор)
Лични подаци
Световно имеЂорђе Ђокић
Датум рођења(1949-05-06)6. мај 1949.(71 год.)
Мјесто рођењаГорње Црњелово (код Бијељине)
ФНР Југославија

БиографијаУреди

Рођен је на Ђурђевдан, 6. маја у селу Горње Црњелово код Бијељине од оца хаџи-Крсте и мајке Круније (рођ. Арсеновић), који су своју децу подарили цркви. Владичин брат Константин је умировљени владика средњоевропски, брат Љубомир свештеник у Вршанима код Бијељине, а сестра Надежда монахиња у манастиру Тавни.

Oд 1967. до 1969. године био је део прве генерације ученика двогодишње монашке школе у манастиру Острогу у време када је управник и професор био јеромонах Иринеј (Гавриловић), потоњи патријарх српски. Ђаци исте генерације били су и будући епископи: британско-скандинавски Доситеј, шумадијски Јован и ваљевски Милутин. Служио је од 1971. до 1982. као јеромонах и духовник у манастиру Тавни. У то време је завршио Богословију у Сремским Карловцима и Богословски факултет у Београду.

ЕпископУреди

Као синђел, изабран је за епископа канадског (епархија која се простире од Атлантског до Тихог океана) 16. маја 1984. године. Блаженопочивши патријарх српски Герман га је хиротонисао 8. јула 1984. у Саборној цркви у Београду уз садејство епископа тимочког Милутина и епископа зворничко-тузланског Василија. Устоличен је у Цркви Светог оца Николе у Хамилтону на дан Покрова Пресвете Богородице 14. октобра исте године. Устоличење је извршио епископ источноамерички и канадски Христофор и том приликом званично предао епархију канадску.[1]

Био је члан централног тела за изградњу Храма Светог Саве у Београду.

Под његовим руководством освећено је једанаест нових цркава и капела и први српски манастир Светог Преображења Господњег у Милтону који је круна његовог градитељског рада. Основао је Савезно Коло српских сестара, довео је у Канаду петнаест нових свештеника, покренуо 1987. епархијски лист и издавачку делатност епархије „Источник”[a] и основао библиотеку „Светог Преображења Господњег” између осталог.

Владика Георгије је био први епископ обновљене епархије милешевске у периоду од 1992. до 1994. године (у то време је био само администратор епархије канадске). У години када је обележавана његова тридесета година на челу епархије канадске,[2] одликован је највишим одликовањем епархије милешевске: Орденом Белог анђела првог степена. Одликовање је уручио епископ милешевски Филарет након заједничке служве у Милешеви 1. јуна 2014. године.[3]

После бројних притужби од стране свештенства и верника, Свети архијерејски синод СПЦ привремено је разрешио епископа Георгија 28. априла 2015. са трона канадског епископа. Оптужбе су се тицале његовог моралног живота и наводних финансијских злоупотреба са свећама.[4] Одлуку о разрешењу потврдио је Свети архијерејски сабор 20. маја 2015. године.[5][6]

Објављене књигеУреди

  • „Печат мојега владичанства”, 2006.
  • „Ковчежић успомена”, 2011.[7]

ГалеријаУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Лист је назван у част „Дабробосанског Источника” који је у 19. веку излазио у Сарајеву.

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди


Претходник:
Христофор (Ковачевић)
администратор

Епископ канадски
19842015.

Наследник:
Патријарх српски Иринеј
администратор
Претходник:
епархија обновљена
Епископ милешевски
19921994.
администратор
Наследник:
Василије (Веиновић)