Википедија

Манастир Милешева

објекат и непокретно културно добро у Златиборском управном округу, Србија

Манастир Милешева је српски средњовековни манастир. Налази се на шестом километру од Пријепоља на реци Милешевци. Рашки по стилу, подигао га је краљ Стефан Владислав (1234—1243) у првој половини XIII века као своју задужбину, а у њој је и сам сахрањен. Манастир представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.[1]

Манастир Милешева
Свјетлопис храма сербске православне свете обитељи Милешева.jpg
Основни подаци
ЈурисдикцијаСПЦ
Оснивање13. век
ОснивачСтефан Владислав
МестоПријепоље
Држава Србија
Бели Анђео, фреска из манастира Милешева

Манастир има свој метох, манастир Светих Козме и Дамјана, на Златару, на Воденој Пољани, освештан 2007. године.[2]

ИсторијаУреди

У припрати, коју је краљ Владислав доградио 1235. године, положио је мошти свог стрица Светог Саве. Њих су Турци 1594. године приликом освајања пренели на Врачар (Београд) и спалили, у покушају да сломе српски дух.

Манастир је настао у време Латинског царства, када и настаје такозвани „пластични стил“ који се одликује монументалношћу, избегава декоративност и нагиње формама класичне антике. У манастирској цркви је 1377. године за краља Србљем и приморјем крунисан Твртко I Котроманић. Стефан Вукчић Косача се у њој 1446. године прогласио „херцегом од Светог Саве“, по чему је Херцеговина добила име.

Овде је у 16. веку била Милешевска штампарија.

Након дугог времена током којег је био у рушевинама, манастир је 1868. године обновљен. Поред њега је у конаку са два спрата било уређено 30 соба за калуђере и госте. Манастир је био у опасности 1875, услед локалне побуне, али поштеђен је залагањем муслимана.[3] Архимандрит Теодосије био је на челу манастира 1896. године[4] Велико звоно, поклон краља Александра, освећено је 24. августа 1935.[5] Игуман овог манастира био је свештеномученик Нестор Тркуља.

СадашњостУреди

 
Познати живопис Светог Саве и Преподобног Симеона

Манастир је данас седиште епископије Српске православне цркве на чијем је челу епископ Атанасије Ракита,

Саркофаг Светог Саве је обновљен 2003. године радом вајара Рајка Блажића.[6] Једно време игуманија манастира је била мати Магдалина.

ФрескеУреди

Главни чланак: Бели анђео

Фреске Милешеве се убрајају међу најбоља европска остварења 13. века, а од њих најпознатији је Бели Анђео, која је у склопу фреске Мироносице на Христовом гробу. Поред Белог анђела друга ремек-дела су Богородица из Благовести и Ктиторска композиција са портретом краља Владислава. Ова дела такође представљају и највеће домете сликарства тог доба у Европи.[7]

Историјски портрети: Иконографија Немањића, на јужном зиду краљевић Владислав, а на североисточном ликови Немање, Светог Саве, Стефана Првовенчаног, Радослава и Владислава.

ГалеријаУреди

  • Стара фотографија манастира

  • Поглед на манастир са мостића над Милешевком

  • Црква и звоник са јужне стране

  • Споменик жртвама комунистичког терора, поред манастира (једна од жртава био је и Нестор Тркуља, игуман Милешеве)

  • Конаци

  • Конак - зграда у којој станују монахиње

  • У припрати је други гроб Светог Саве (први је у Бугарској), место где су мошти почивале до спаљивања на Врачару

  • Спомен плоча поред гроба Светог Саве

  • Горњи део припрате

  • Живопис страшног Христовог суда, на источном зиду припрате. На јужном зиду су приказане сцене пакла, а на северном зиду (рај) живопис није сауван. Уништен је од метана из измета животиња, које су Турци држали у припрати

  • Живопис пакла на јужном зиду припрате

  • Једна од сцена пакла, на јужном зиду припрате, приказује и да ће неки недостојни архијереји (јеретици, среброљупци...) завршити у паклу.[8] [9] Сматра се да је Свети Сава идејни творац милешевске фреске Страшног суда.[10]

  • Још једна од неколико сцена пакла, у којем су разне категорије грешних људи, владари, владике, монаси и народ. На овом живопису је приказан ангел који тера недостојне монахе у пакао. Неки од њих своју жалост показују хватањем за главу

  • Живопис Белог анђела

  • Унутрашњост храма

  • Полијелеј (лустер) и велика купола

  • Иконостас

  • Икона Саве на иконостасу и испод ње је положена рука за коју постоји веровање да је од Светога Саве

  • Рука Светог Саве, која је по црквеном предању саувана од спаљивања моштију Светог Саве

  • Три српска владара из династије Немањића, на северном зиду наоса. Десно је приказан Стефан Првовенчани,а у средини његови син Стефан Радослав. Лево је Стефан Владислав ктитор манастира

  • Гроб краља Владислава, ктитора манастира, уз јужни зид наоса

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ С. Радојчић, Милешева, Београд 1963.
  2. ^ „Манастир Св. Козме и Дамјана”. Златар инфо. Приступљено 25. 11. 2017. 
  3. ^ „Политика”, 29. мај 1935
  4. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1896. године
  5. ^ "Политика", 26. авг. 1935, стр. 7
  6. ^ Мистерија саркофага Светог Саве („Вечерње новости“, 2. август 2013)
  7. ^ С. Радојчић, Милешевске фреске Страшног суда, in: idem, Одабрани чланци и студије, 182-189 [=Глас САНУ 234, Одељење друштвених наука, књ. 7 (1959) 69-79].
  8. ^ Анђео гони у пакао грешне епископе. 
  9. ^ Суд у иконографији. 
  10. ^ Manastir Mileševa, Slikarstvo. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

 
Манастир Милешева на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Манастир_Милешева&oldid=25713631”