Отворите главни мени

Манастир Милешева је српски средњовековни манастир. Налази се на шестом километру од Пријепоља на реци Милешевци. Рашки по стилу, подигао га је краљ Стефан Владислав (1234—1243) у првој половини XIII века као своју задужбину, а у њој је и сам сахрањен. Манастир представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Манастир Милешева
Mileseva Monastery 2.JPG
Основни подаци
ЈурисдикцијаСПЦ
Оснивање13. век
ОснивачСтефан Владислав
МестоПријепоље
Држава Србија
Бели Анђео, фреска из манастира Милешева

Манастир има свој метох, манастир Светих Козме и Дамјана, на Златару, на Воденој Пољани, освештан 2007. године.[1]

Садржај

ИсторијаУреди

У припрати, коју је краљ Владислав доградио 1235. године, положио је мошти свог стрица Светог Саве. Њих су Турци 1594. године приликом освајања пренели на Врачар (Београд) и спалили, у покушају да сломе српски дух.

Манастир је настао у време Латинског царства, када и настаје такозвани „пластични стил“ који се одликује монументалношћу, избегава декоративност и нагиње формама класичне антике. У манастирској цркви је 1377. године за краља Србљем и приморјем крунисан Твртко I Котроманић. Стефан Вукчић Косача се у њој 1446. године прогласио „херцегом од Светог Саве“, по чему је Херцеговина добила име.

Овде је у 16. веку била Милешевска штампарија.

Након дугог времена током којег је био у рушевинама, манастир је 1868. године обновљен. Поред њега је у конаку са два спрата било уређено 30 соба за калуђере и госте. Архимандрит Теодосије био је на челу манастира 1896. године[2]

СадашњостУреди

Манастир је данас седиште епископије Српске православне цркве на чијем је челу епископ Атанасије Ракита,

Саркофаг Светог Саве је обновљен 2003. године радом вајара Рајка Блажића.[3]

ФрескеУреди

Фреске Милешеве се убрајају међу најбоља европска остварења 13. века, а од њих најпознатији је Бели Анђео, која је у склопу фреске Мироносице на Христовом гробу. Поред Белог анђела друга ремек-дела су Богородица из Благовести и Ктиторска композиција са портретом краља Владислава. Ова дела такође представљају и највеће домете сликарства тог доба у Европи.

Историјски портрети: Иконографија Немањића, на јужном зиду краљевић Владислав, а на североисточном ликови Немање, Светог Саве, Стефана Првовенчаног, Радослава и Драгослава.

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Манастир Св. Козме и Дамјана”. Златар инфо. Приступљено 25. 11. 2017. 
  2. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1896. године
  3. ^ Мистерија саркофага Светог Саве („Вечерње новости“, 2. август 2013)

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди