Јоаникије Мићовић

Јоаникије (Мићовић)
Основни подаци
Помјесна црква	Српска православна црква
Епархија	Епархија будимљанско-никшићка
Архијерејски чин	епископ
Титула	епископ будимљанско-никшићки
Сједиште	Беране
Године службе	од 2002.
Претходна епархија	викарни епископ будимљански (Митрополија црногорско-приморска)
Године службе	1999—2002.
Претходник	Андреј (Фрушић)
Лични подаци
Датум рођења	20. април 1959. (61 год.)
Мјесто рођења	Велимље; ФНР Југославија

Јоаникије (световно Јован Мићовић^[1]; Велимље, Бањани, 20. април 1959) епископ је будимљанско-никшићки.

БиографијаУреди

Гимназију је завршио у Никшићу. Дипломирао је на Богословском факултету СПЦ у Београду 1990. године и апсолвирао филозофију на Филозофском факултету у Београду.^[2]

Замонашио се у манастиру Ћелија Пиперска 30. октобра 1990. године. Рукоположен је у чин јерођакона 7. фебруара 1991. године, а у чин јеромонаха 17. фебруара 1991. године, када је и постављен за в. д. настојатеља манастира Савина. Дана 1. септембра 1992. године постављен је за настојатеља Цетињског манастира, наставника и главног васпитача у новообновљеној Цетињској богословији. Септембра 1995. године унапређен је у чин протосинђела и постављен за в. д. ректора Цетињске богословије.^[2]

За викарног епископа будимљанског изабрао га је Свети архијерејски сабор СПЦ на редовном засједању маја мјесеца 1999. године. Хиротонисан је на Цетињу у чин епископа од стране Патријарха српског господина Павла, уз саслужење митрополита Амфилохија и још 12 архијереја, 3. јуна 1999. године.

На предлог Његовог високопреосвештенства митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија, Свети архијерејски сабор на свом редовном засједању маја мјесеца 2000. године, од дијела Митрополије црногорско-приморске васпоставио је бившу Захумско-рашку епархију, изниклу из светосавске Будимљанске и потоње Будимљанско-полимске епархије.^[2]

Члан Светог Архијерејског Синода СПЦ био је у два мандата: од 2004. до 2006. године и од 2012. до 2014. године.

Власти у Црној Гори ухапсиле су увече 12. маја 2020. године епископа Јоаникија заједно са још седам свештеника, што је изазвало немире и сукобе протестаната и полиције.^[3]^[4]^[5]^[6]

РеференцеУреди

^ Zarić, Zorica. „To je OVAJ ČOVEK: Episkop Joanikije | Indeks”. Приступљено 2020-05-21.
↑ ^2,0 ^2,1 ^2,2 „Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Господин Јоаникије”. Епархија будимљанско-никшићка. Приступљено 30. 1. 2019.
^ „Uhapšen vladika Joanikije i sedmorica sveštenika”. glaspodrinja.rs. Приступљено 15. 5. 2020.
^ Саопштење Епархије будимљанско-никшићке (СПЦ, 15. мај 2020)
^ Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода и повезане вести (СПЦ, 13. мај 2020)
^ Владика Јоаникије за „Новости” по изласку из притвора („Вечерње новости”, 16. мај 2020)

Спољашње везеУреди

"Удар нађе искру у камену" - Разговор са Епископом будимљанско-никшићким г. Јоаникијем (19. фебруар 2020)

Претходник: Андреј (Фрушић)	викарни епископ будимљански 1999.—2002.	Наследник: -
Претходник: -	епископ будимљанско-никшићки од 2002.	Наследник: -

[1] Zarić, Zorica. „To je OVAJ ČOVEK: Episkop Joanikije | Indeks”. Приступљено 2020-05-21.

[јани-2] 2,0 ^2,1 ^2,2 „Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Господин Јоаникије”. Епархија будимљанско-никшићка. Приступљено 30. 1. 2019.

[3] „Uhapšen vladika Joanikije i sedmorica sveštenika”. glaspodrinja.rs. Приступљено 15. 5. 2020.

[4] Саопштење Епархије будимљанско-никшићке (СПЦ, 15. мај 2020)

[5] Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода и повезане вести (СПЦ, 13. мај 2020)

[6] Владика Јоаникије за „Новости” по изласку из притвора („Вечерње новости”, 16. мај 2020)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]