Манастир Савина је мушки манастир Српске православне цркве који се налази поред Херцег Новог. Направљен је у бујној медитеранској вегетацији, на обали. Манастир се састоји од три цркве: Мали храм Успења пресвете Богородице, Велики храм Успења пресвете Богородице и Храм Светог Саве по коме је и манастир добио име.[1] Савина је имала важну улогу у очувању идентитета српске православне заједнице у Боки у 18. веку.[2]

Манастир Савина
Основни подаци
ЈурисдикцијаСрпска православна црква
МитрополијаМитрополија црногорско-приморска
Оснивање11. вијек
ОснивачЈован Владимир
Управникархимандрит Макарије Имамовић
МестоХерцег Нови
ДржаваЦрна Гора

Старешина манастира је архимандрит Макарије (Имамовић) са братством, на челу од 15. августа 2018. године.[3]

Историја

уреди

Мали храм Успенија Пресвете Богородице је веома мали, само десет метара дугачак и шест метара широк. Највероватније потиче из 1030. године, мада је најстарији запис у коме се манастир спомиње и из 1648. године. Његова обнова започета је крајем 17. века, доласком избеглих монаха из манастира Тврдош (Херцеговина), а завршена је 1831. године. У манастиру се налази велики број реликвија које потичу из доба Немањића (мошти Јелене Немањић Шубић, крст Светог Саве), укључујући и оне пренете из манастира Тврдош. Храм Светог Саве налази се ван манастирског комплекса. Велики храм Успења Пресвете Богородице саграђен је између 1777. и 1799. године, а градио га је мајстор Никола Форетић са острва Корчуле.[4]

Иконостас Велике цркве урадио је познати сликар Симеон Лазовић у периоду 1795-1797, у стилу барока. Његова икона Богородичног покрова (који је био честа тема сликарства српског барока) сматра се уметнички вредном а иконографски тип за редак у српском бароку.[5]

Године 1797. манастирска црква је украшена и споља ограђена. Мештанин, апотекар Србин католик Никола Андровић је 1858. године о свом трошку часовник на црквеном торњу оправио.[6] У манастиру је 1838. године живео епископски Провикар за Боку Которску, игуман Макарије Грушић.[7] Манастир је октобра 1937. био жртва провалне крађе, процењене материјалне штете од милион и по динара.[8][9]

Лазар Томановић је у свом путописном тексту о Боки написао да је нови храм манастира Савине грађен од корчуланског камена, а да су прилози скупљани у српској Војводини и Русији.[10] У малој, стaрој цркви се чува(ла?) икона Богородице коју је народ прогласио чудотворном, од кад су Млечани послали галију да разори манастир, а гром је уништио галију, која је била испод манастира.[11] Око црквице Светог Саве изнад манастира су сахрањени Руси изгинули у рату против Француза у Боки, почетком 19. века.[12]

Марина Матиће је написала научне монографије о историји манастира.[2]

Старешине манастира

уреди
Портрет Име и презиме Време службе
  игуман Јустин (Тасић) 1992—2005
игуман Варнава (Гвозденовић) 2005—2018
игуман Макарије (Имамовић) 2018—

Галерија

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ [1]
  2. ^ а б Вулићевић, Марина. „Манастир Савина у 18. веку”. Politika Online. Приступљено 2023-02-20. 
  3. ^ „Игуман манастира Савина, јеромонах Макарије: Погледајмо једни у друге и видјећемо Христа! • Радио ~ Светигора ~”. svetigora.com (на језику: српски). 2019-12-15. Приступљено 2023-06-17. 
  4. ^ Манастир у пројекту Растко
  5. ^ Матић, Марина Љ. (2017). „Икона Богородичиног покрова из манастира Савина”. Зборник Матице српске за ликовне уметности. 45. 
  6. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године
  7. ^ "Србскиј народниј лист", Будим 1839. године
  8. ^ Крађа у манастиру Савини. Политика, 18. окт. 1937, стр. 7. digitalna.nb.rs
  9. ^ Лопов који је покрао манастир Савину осуђен на шест година робије. "Време", 19. авг. 1938
  10. ^ Томановић 2007, стр. 39.
  11. ^ Томановић 2007, стр. 40.
  12. ^ Томановић 2007, стр. 41.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди