Јелена Немањић Шубић
Јелена Немањић Шубић је била ћерка српског краља Стефана Дечанског и полусестра српског цара Стефана Душана. Била је удата за хрватског великаша Младена III Шубић, брибирског кнеза из породице Шубић. Владали су из Клишке тврђаве у Далмацији. Након Младенове смрти, владала је као његова удовица Скрадином и Клисом.
Јелена Немањић Шубић | |
---|---|
![]() | |
Породица | |
Супружник | Младен III Шубић |
Потомство | Младен IV Шубић, Катарина Шубић |
Родитељи | Стефан Урош III Дечански |
Манастир Крка Уреди
Манастиру Крка се 1345. године по први пут помиње као задужбина кнегиње Јелене.
Клис и Скрадин Уреди
Након смрти кнеза Младена III Шубића (1348), далматинским градовима Скрадин и Клис владала је Јелена, у име њиховог сина Младена IV.[1] Имала је много противника, почев од 1351. године. Прво, супруга Павла III, Катарина Дандоло из Венеције, затим Јелена Шубић Котроманић, мајка босанског бана Твртка I.[1] Тврткову мајку је отворено подржавао угарски краљ Лајош I, иако је Лајош ове градове у ствари желио за себе.[1] Млетачка република је 1355. понудила куповину ових градова од Јелене, али је она одбила, а због немогућности одбране градова од многих претендената, потражила је помоћ од свог полубрата српског цара Душана Силног. Душан је послао Палмана у Клис, а Ђураша Илијића у Скрадин.[1] Градови су касније предати, након што су становници показали неспремности и неодлучност у борби, док је Ђураш предао Скрадин Млецима након Душанове смрти (20. децембар 1355).[1] Душан је тражио млетачку флоту за своју планирану кампању на Цариград и наредио је Ђурашу да преда Скрадин ако није у могућности да га одбрани.[1] Палман је Клис предао Угарима без борбе. Он је одвео Јелену са собом, али је Младен IV остао политички затвореник.[1]
Породично стабло Уреди
8. Стефан Урош I | ||||||||||||||||
4. Стефан Милутин | ||||||||||||||||
9. Јелена Анжујска | ||||||||||||||||
2. Стефан Дечански | ||||||||||||||||
10. Георгије Тертер | ||||||||||||||||
5. Ана Тертер | ||||||||||||||||
1. Јелена Немањић Шубић | ||||||||||||||||
3. Марија Палеолог | ||||||||||||||||
Референце Уреди
Литература Уреди
Fajfrić, Željko (2000) [1998], Sveta loza Stefana Nemanje (на језику: српски) (Internet изд.), Belgrade: Janus; Rastko.