Јелена Немањић Шубић

Јелена Немањић Шубић је била ћерка српског краља Стефана Дечанског и полусестра српског цара Стефана Душана. Била је удата за хрватског великаша Младена III Шубић, брибирског кнеза из породице Шубић. Владали су из Клишке тврђаве у Далмацији. Након Младенове смрти, владала је као његова удовица Скрадином и Клисом.

Јелена Немањић Шубић
Loza Nemanjica Decani c 7 1.jpg
ОтацСтефан Урош III Дечански
СупружникМладен III Шубић
ПотомствоМладен IV Шубић, Катарина Шубић

Манастир КркаУреди

 
Уметнички приказ принцезе Јелене, Манастир Крка

Манастиру Крка се 1345. године по први пут помиње као задужбина кнегиње Јелене.

Клис и СкрадинУреди

Након смрти кнеза Младена III Шубића (1348), далматинским градовима Скрадин и Клис владала је Јелена, у име њиховог сина Младена IV.[1] Имала је много противника, почев од 1351. године. Прво, супруга Павла III, Катарина Дандоло из Венеције, затим Јелена Шубић Котроманић, мајка босанског бана Твртка I.[1] Тврткову мајку је отворено подржавао угарски краљ Лајош I, иако је Лајош ове градове у ствари желио за себе.[1] Млетачка република је 1355. понудила куповину ових градова од Јелене, али је она одбила, а због немогућности одбране градова од многих претендената, потражила је помоћ од свог полубрата српског цара Душана Силног. Душан је послао Палмана у Клис, а Ђураша Илијића у Скрадин.[1] Градови су касније предати, након што су становници показали неспремности и неодлучност у борби, док је Ђураш предао Скрадин Млецима након Душанове смрти (20. децембар 1355).[1] Душан је тражио млетачку флоту за своју планирану кампању на Цариград и наредио је Ђурашу да преда Скрадин ако није у могућности да га одбрани.[1] Палман је Клис предао Угарима без борбе. Он је одвео Јелену са собом, али је Младен IV остао политички затвореник.[1]

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Стефан Урош I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Стефан Милутин
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Јелена Анжујска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Стефан Дечански
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Георгије Тертер
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Ана Тертер
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Јелена Немањић Шубић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Марија Палеолог
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д ђ е Fajfrić 2000, ch. 41.

ЛитератураУреди

Fajfrić, Željko (2000) [1998], Sveta loza Stefana Nemanje (на језику: српски) (Internet изд.), Belgrade: Janus; Rastko.