Брибир (Скрадин)

Брибир је насељено мјесто у граду Скрадину, Далмација, Република Хрватска.

Брибир
Arheološka zona Bribirska glavica 4.jpg
Археолошки локалитет Брибирска главица
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаШибенско-книнска
ГрадСкрадин
ОбластРавни Котари
Становништво
 — 2011.Раст 103
Географске карактеристике
Координате43°55′19″ СГШ; 15°50′38″ ИГД / 43.92200092641425° СГШ; 15.84376717879032° ИГД / 43.92200092641425; 15.84376717879032Координате: 43°55′19″ СГШ; 15°50′38″ ИГД / 43.92200092641425° СГШ; 15.84376717879032° ИГД / 43.92200092641425; 15.84376717879032
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина229 м
Брибир на мапи Хрватске
Брибир
Брибир
Брибир на мапи Хрватске
Брибир на мапи Шибенско-книнске жупаније
Брибир
Брибир
Брибир на мапи Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број22223 Брибир
Позивни број+385 22
Регистарска ознакаŠI

ГеографијаУреди

Брибир се налази на самом рубу Равних Котара, према Буковици. Удаљен је 12 км сјеверозападно од Скрадина. Насеље чине три засеока: Брибир, Брибирске Мостине и Павићи.

ИсторијаУреди

Најстарији трагови живота откривени су у плодном пољу недалеко од речице Брибирчице, где су на локалитету Криваче нађени остаци насеља из млађег каменог доба. Плодно поље пружа се на западу до села Островице. На споју тог поља и кршевите висоравни Буковице издиже се на 300 m надморске висине пространа узвисина Брибирска главица која обухвата површину већу од 70.000 m². Најзначајнији археолошки споменици налазе се на Главици изнад села, која је била насељена најкасније почетком 1. миленијума п. н. е. До доласка Римљана ово насеље је живело као утврђена либурнска градина, а већ у 1. веку. н. е. опасана је јаким зиданим бедемима и стиче статус муниципија, а назива се Municipium Varvariae.

Након просперитета у првим стољећима насеље у време сеобе народа проживљава тешке дане, као и остала насеља на подручју пространог Римског царства.

Рушевине античког града насељавају Хрвати, који назив римски назив мењају у Брибир. Прво сведочанство налазимо код византијског цара — писца из 10. ст. Константина Порфирогенета, који у попису хрватских жупанија наводи и жупанију „Бербера“. Највећи процват Брибир доживљава у време када су њиме господарили моћни феудалци Шубићи, посебно у 13. и 14. веку за време бана Павла I Шубића. Град су порушили и запосели Турци, а након њихова одласка становници се нису више трајно настањивали на платоу Главице, него у њеном подножју.

Брибир се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Шибеник.

КултураУреди

У Брибиру се налази храм Српске православне цркве Св. Јоакима и Ане из 1574. године.

СтановништвоУреди

Према попису из 1991. године, Брибир је имао 549 становника, од чега 517 Срба (94%), 21 Хрват, 1 Југословен и 10 осталих. Према попису из 2001. у њему је живело 79 становника.[1] Брибир је према попису становништва из 2011. године имао 103 становника.[2]

Националност[3] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 517 454 528 665
Хрвати 21 28 18 37
Југословени 1 78 25
остали и непознато 10 8 9 4
Укупно 549 568 580 706
Демографија[3]
Година Становника
1961. 706
1971. 580
1981. 568
1991. 549
2001. 79
2011. 103

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Брибир је имало 549 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
517 94,17 %
Хрвати
  
21 3,82 %
Југословени
  
1 0,18 %
Словенци
  
1 0,18 %
неопредељени
  
8 1,45 %
непознато
  
1 0,18 %
укупно: 549

ПрезименаУреди

Знамените личностиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Попис становништва 2001., Приступљено 21. 4. 2013.
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 21. 4. 2013. 
  3. 3,0 3,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

ЛитератураУреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везеУреди