Брибир (Скрадин)

Брибир
Брибир;
	Археолошки локалитет Брибирска главица
Административни подаци
Држава	Хрватска
Жупанија	Шибенско-книнска
Град	Скрадин
Област	Равни Котари
Становништво
— 2011.	103
Географске карактеристике
Координате	43° 55′ 19″ С; 15° 50′ 38″ И / 43.92200092641425° С; 15.84376717879032° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	229 m
	Брибир Брибир на карти Хрватске
	Брибир Брибир на карти Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број	22223 Брибир
Позивни број	+385 22
Регистарска ознака	ŠI

Брибир је насељено мјесто у Далмацији. Припада граду Скрадину, у Шибенско-книнској жупанији, Република Хрватска.

Географија

Брибир се налази на самом рубу Равних Котара, према Буковици. Удаљен је око 13 км сјеверозападно од Скрадина. Насеље чине три засеока: Брибир, Брибирске Мостине и Павићи.

Историја

Најстарији трагови живота откривени су у плодном пољу недалеко од речице Брибирчице, где су на локалитету Криваче нађени остаци насеља из млађег каменог доба. Плодно поље пружа се на западу до села Островице. На споју тог поља и кршевите висоравни Буковице издиже се на 300 m надморске висине пространа узвисина Брибирска главица која обухвата површину већу од 70.000 m². Најзначајнији археолошки споменици налазе се на Главици изнад села, која је била насељена најкасније почетком 1. миленијума п. н. е. До доласка Римљана ово насеље је живело као утврђена либурнска градина, а већ у 1. веку. н. е. опасана је јаким зиданим бедемима и стиче статус муниципија, а назива се Municipium Varvariae.

Након просперитета у првим стољећима насеље у време сеобе народа проживљава тешке дане, као и остала насеља на подручју пространог Римског царства.

Рушевине античког града насељавају Хрвати, који назив римски назив мењају у Брибир. Прво сведочанство налазимо код византијског цара — писца из 10. ст. Константина Порфирогенета, који у попису хрватских жупанија наводи и жупанију „Бербера“. Највећи процват Брибир доживљава у време када су њиме господарили моћни феудалци Шубићи, посебно у 13. и 14. веку за време бана Павла I Шубића. Град су порушили и запосели Турци, а након њихова одласка становници се нису више трајно настањивали на платоу Главице, него у њеном подножју.

Брибир се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Шибеник.

Култура

У Брибиру се налази храм Српске православне цркве Св. Јоакима и Ане из 1574. године.

Становништво

Према попису из 1991. године, Брибир је имао 549 становника, од чега 517 Срба (94%), 21 Хрват, 1 Југословен и 10 осталих. Према попису из 2001. у њему је живело 79 становника.^[1] Брибир је према попису становништва из 2011. године имао 103 становника.^[2]

Националност^[3]	1991.	1981.	1971.	1961.
Срби	517	454	528	665
Хрвати	21	28	18	37
Југословени	1	78	25
остали и непознато	10	8	9	4
Укупно	549	568	580	706

Демографија^[3]
Година	Становника
1961.	706
1971.	580
1981.	568
1991.	549
2001.	79
2011.		103

Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Брибир је имало 549 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍

Срби	517	94,17%
Хрвати	21	3,82%
Југословени	1	0,18%
Словенци	1	0,18%
неопредељени	8	1,45%
непознато	1	0,18%
укупно: 549

Презимена

Бијелић — Православци, славе Св. Николу^[4]
Гладовић — Православци, славе Ђурђевдан
Гњидић — Православци, славе Св. Николу
Лежаић — Православци, славе Св. Стефана
Милошевић — Православци, славе Св. Николу
Мутић — Православци, славе Ђурђевдан
Остојић — Православци, славе Св. Николу
Павић — Православци, славе Св. Николу
Смолић — Православци, славе Св. Николу
Стевелић — Православци, славе Св. Николу
Шарић — Православци, славе Св. Николу
Шимпрага — Православци, славе Ђурђевдан
Шубашић — Православци, славе Св. Николу
Шуша — Православци, славе Св. Стефана
Шушић — Православци, славе Св. Јована
Ћораш — Римокатолици

Знамените личности

Жељко Гњидић, крајишки пјевач, бивши члан групе Јандрино јато
Вук Мандушић, српски ускочки војвода
Борис Милошевић, хрватски политичар
Катарина, ћерка Јелисавете Немањић

Референце

^ Попис становништва 2001. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (27. јануар 2012), Приступљено 21. 4. 2013.
^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 21. 4. 2013. ^{[мртва веза]}
^ ^а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
^ Бенковац: Презимена Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (9. мај 2019), Приступљено 28. 2. 2021.

Литература

Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.

Спољашње везе

Тромеђа: Брибир Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (18. мај 2015) (језик: српски)

[1] Попис становништва 2001. Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (27. јануар 2012), Приступљено 21. 4. 2013.

[2] „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 21. 4. 2013. ^{[мртва веза]}

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-3] а ^б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[4] Бенковац: Презимена Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (9. мај 2019), Приступљено 28. 2. 2021.

[1]

[2]

[3]

[4]