Ивањдан (Ивандан,[1] Свитњак, Јован Игритељ[2]) хришћански је празник којим се обележава рођење Светог Јована Крститеља, 7. јула по грегоријанском, односно 24. јуна по јулијанском календару.

Ивањдан

Шест месеца пре свог јављања у Назарету Богородици, првосвештенику Захарији у Јерусалимски храм се јавио анђео Гаврило.[3] Пре него што је објавио чудесно зачеће Богородице, анђео је зачео бездетну старицу Јелисавету, жену Захарије, који није одмах поверовао речи анђела Гаврила и остао је нем све до осмога дана по рођењу детета, тада је при обрезивању и давању имена Захарије на дашчицу написао име Јован и проговорио.

Јован је у реци Јордан крстио Христа, па је у народу познат као Јован Крститељ.

Код Срба на овај дан се стави венац од ивањског цвећа (који се зове Ивањски Венац) на врата куће. Манастир Светог Александра у Орошу је био посвећен овом празнику, док није прешао у руке католика и преименован у Светог Алекснадра.

НазивУреди

Никола Беговић је записао да су у манастиру Гомирје монаси храм своје цркве звали Рождинство св. Јоана и да нису користили назив Ивањдан, као другде, неки православни Срби. [4] Код Срба постоје лични називи и Иван и Јован. Тако имамо Ивана Црнојевића, отац Скендербегов је био Иван I Кастриот... Та двојност се временом прелила и на празнике па су празници Јовањдан и Ивањдан посвећени истом свецу, али у једном случају до изражаја долази она традција која има почетно Ј, Јован (Ιωάννης) где се грчко ио, чуло као Ј, а у другом случају је доминантно И, како је код западнијих католика на Балкану и код Руса (нпр. Иван Јастребов). Јован превладава у Македонији и Србији, и код православних је доминантнији назив, а они крајеви где је било и заданијих утицаја, као северна Албанија, Зета... имамо и називе Иван.

Ивањдан и Јовањдан у српским црквеним календаримаУреди

Црквени календар Ђурђа Црнојевића за 1494. годину под 24. јуном (тада још сви хришћани користе јулијански календар) овај празник наводи као црвено слово и под називом: Рожедство пророка предтече и крститеља Iωанна, а Јовањдан, 7. јануара се наводи само са почетним словом С као црвеним словом, као: Сабор свјатаго крститеља Iωанна. [5]

Сербска летопис за 1825. годину под 7. јануаром по јулијанском календау, има црним словима уписано Iоанна крестителя, а за Ивањдан, под 24. јуном (јул. кал.) је црвеним словима исписано: Рождест. Iоанна Кр. [6]

Црногорски годишњак Орлић од 1865. до 1870. године, оба празника наводи као црвено слово. Јовањдан, 7. јануара, се наводи као: Сабор Св. Јована, а за 24. јун се наводи: Ивањ-дан. Срби католици Дубровчани су у свом календару Дубровник за 1897. имали црквене календаре и за католике и православце. За православне под 7. јануаром, када је Јовањдан, наведено је: Сабор Јована Крст., [7] а под 24. јуном, када се слави Ивањдан је наведено: Рођење Јов. Крст. [8] У црквеном календару СПЦ за 2020. годину, оба празника су црвено слово. Под 7./20. јануаром је наведено: Сабор Светог Јована Крститеља - Јовањдан, а под 24. јуном/7. јулом је наведено: Рођење Св. Јована Претече - Ивањдан.

ИзвориУреди

  1. ^ Рођење Светог Јована Крститеља Ивандан[мртва веза]
  2. ^ Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић. Српски митолошки речник — Предузеће Нолит: 1970, Београд.
  3. ^ „Рођење Светог Јована Претече - Ивањдан”. Епархија. Приступљено 5. 2. 2020. 
  4. ^ Беговић, Никола (2009). Живот и обичаји Срба граничара, Рођење св. Јована. Загреб: СКД Просвјета. стр. 159. 
  5. ^ Crkveni kalendar Đurđa Crnojevića za 1494. godinu. 
  6. ^ Сербска летопис. Будим. 1824. 
  7. ^ Дубровник (календар). Дубровник. 1897. стр. 8. 
  8. ^ Дубровник (календар). Дубровник. 1897. стр. 20. 

Спољашње везеУреди