Отворите главни мени

Црквени календар Ђурђа Црнојевића за 1494. годину

Црквени календар Ђурђа Црнојевића за 1494. годину је штампан на Цетињу у вријеме када је владао Ђурађ Црнојевић.

Из цетињске штампарије изашло је 5 књига: Октоих првогласник (1493/94), дјелимично сачуван Октоих петогласник (1493/4), Псалтир с последованијем (1495), Требник, сачуван у одломцима, и изгубљено Четворојеванђеље (1495/6). Падом Зете 1499. гаси се и зетска штампарија. У склопу Псалтира с последованијем је и овај црквени калнедар за 1494. годину. Тада је у цијелој Европи био један календар, данас називан јулијански (стари). У календару су године писане (по тадашњем обичају) на начин да су слова имала бројчану вриједност. Тако су наведене и године од Христовог рођења, 1494., као и од от битиа (тј. од стварања свијета) 7002. година. Од српских светаца ту су: Свети Сава (14. јануара, Сави прваго архиепископа србскаго са црвеним почетним словом С), Симеон србски (Стефан Немања) (13. фебруара, Симеона србскаго, новаго мироточца, пуно црвено слово - велики празник), Арсеније I Сремац (28. октобра, Арсенија архиепископа, само црно слово) и Стефан Урош III Дечански (11. новембра, Стефана иже в Дечах, почетно црвено слово). Поред имена Стефана Дечанског се не наводи Мратиндан, као у данашњем календару СПЦ, нити се под 12. октобром наводи Михољдан. Међу свецима није наведен ни Јован Владимир (данас се слави 22. маја по јулијанском) као што у тадашњи калнедар као свеци још нису ушли ни остали Немањићи (Стефан Провјенчани, краљ Милутин и други) ни кнез Лазар (15. јун, по јулинанском). Не спомиње се ни свети Вид 15. јуна, тј. Видовдан. Само пророци Амос и Исаија. [1] Из црквеног календара тзв. Црногорске православне цркве за 2015. годину, избачен је св. Стефан Дечански, а на исти дан (11. новембра по јулијанском тј. 24. новембра по грегоријанском) је убачен свети Мартин. Избачени су и Свети Сава, Арсеније Сремац, кнез Лазар, краљ Милутин и други, док није избачен Стефан Немања, под монашким именом преподобног Симеона. [2] Ревизионистима историје у Црној Гори Немања и Немањићи су окупатори Дукље (иако су свој народ тога краја ослободили од грчке окупације). Балшићи се на њих позивају да су им преци, а Црнојевићи их славе као свеце. Једнако су их славили и Петровић-Његоши. Из става да им је и злочинац и светац се јасно види да је остао у калнедару само као ствар пропуста или незнања, пошто не може бити уједно и светац којег поштују и злочинац-окупатор.

РеференцеУреди