Отворите главни мени

Епархија осјечкопољска и барањска

Епархија осјечкопољска и барањска је владићанство Српске православне цркве.

Епархија осјечкопољска и барањска
Српска православна црква
Pravoslavna crkva,Dalj.jpg
Основни подаци
СједиштеДаљ
ДржаваХрватска Хрватска
Основана18. вијек.
Број намјесништава4
Број манастира1
Архијереј
АрхијерејХерувим (Ђермановић)
Чин архијерејаВладика
Титула архијерејаепископ осјечкопољски и барањски
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg

Надлежни првосвештеник је владика Херувим (Ђермановић), а сједиште владићанства се налази у Даљу гдје је и Саборна црква.

ПрошлостУреди

Осјечко поље је назив с почетка 18. вијека за подручје које је обухватало сав крај око града Осијека, тачније међурјечја доњег тока Драве, Дунава и такорећи цијелога тока ријеке Вуке. Прво помињање забиљежено је на сабору у манастиру Крушедолу (1710) на коме је владика Софроније изабран за врховног митрополита Срба под хабзбуршком влашћу, а подручје „осјечког поља“ дато је на старање новоизабраном владици Никанору (Мелентијевићу), као владици „мохачком, сигетском и осјечкопољском“. Осјечкопољско владичанство постоји као самостална све до 1758. када је припојена Архидијецези карловачкој (сремској).

Све до 1991. Осјечкопољско владичанство је била дио Сремско владичанства. Затим, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је 22. маја 1991. успоставио и обновио Осјечкопољско владичанство и истој придружио цијелу Барању, тако да добија данашњи назив — Осјечкопољско и барањско владичанство. Сутрадан, 23. маја, Сабор је за владику осјечкопољског и барањског изабрао архимандрита Лукијана (Владулова), настојатеља манастира Бођани.[1][2]

Сједиште владике Лукијана данас је у граду Даљу, гдје се налази некадашња љетно средиште српских патријараха (некадашњи „Патријаршијски спахилук у Даљу“).

НамјесништваУреди

Владичанство осјечкопољско и барањско има четири првосвештено намјесништва. У њима стварно служи 39 свештеника, 5 ђакона и 3 инока. Владичанство има један манастир, посвећен Успењу Пресвете Богородице, а налази се у Даљској Планини.

Првосвештена намјесништва су:

  • Осјечко,
  • Вуковарско
  • Барањско и
  • Боровско

ВладикеУреди

Као самостално владичанство остала је до 1733. године када је укинута. Њен угарски дио придружен је Будимском владичанство, а славонски дио Сремској области. Међутим, већ Патријарх Арсеније Четврти (Јовановић) предао је владичанство осјечкопољско на духовно старање, 1746. године, своме владици Јовану (Георгијевићу).

Убрзо, послије избора новог владике 1748. године, Архијерејски синод придружио је Осјечкопољско владичанство поново Славонско-пакрачкој. Од 1758. године Владичанство осјечкопољско стално је дошла у састав Сремске области, у чијем саставу остала до 1991. године.

МанастириУреди

Види јошУреди

ИзвориУреди

КњижевностУреди

Спољашње везеУреди