Максим Васиљевић

Максим (световно Милан Васиљевић; Фоча, 27. јун 1968) епископ је западноамерички. Бивши је викарни епископ хумски (20042006).

Максим (Васиљевић)
Bishop Maxim Vasiljević.jpg
Владика Максим испред цркве Светог Саве у Џексону, 2013. године
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија западноамеричка
Чинепископ
Титулаепископ западноамерички
СједиштеАлхамбра
Године службеод 2006.
ПретходникЈован (Младеновић)
Лични подаци
Световно имеМилан Васиљевић
Датум рођења(1968-06-27)27. јун 1968.(53 год.)
Мјесто рођењаФоча
 СФР Југославија

БиографијаУреди

 
Фреска са ликом владике Максима (Васиљевића) у Цркви Светог Саве, Џексон, Калифорнија

Максим (Васиљевић) је рођен 27. јуна 1968. у Фочи. Основну школу завршио у Сарајеву (1983). Богословију Светог Саве у Београду завршио је 1988. Одслужио је војску 1988/89. Студирао је класичну филологију на Филозофском факултету Универзитета у Београду (1990-1992). Дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду 1993. са просечном оценом 9,52.

Као стипендиста Републике Грчке (1995-1997) магистрирао је на Каподистријском универзитету у Атини 1996, а три године касније (1999), на истом универзитету одбранио је докторски рад из области систематског богословља и патристике. Годину дана је провео на постдокторским студијама из области византијске историје и хагиографије у Паризу и на Сор­бони (2003/4). Истовремено студирао је теорију и праксу сликања на Француској академији лепих уметности у Паризу (Beaux-Arts). На Православном богословском фа­култету предаје од 2000. године, најпре у звању доцента (2000- -2011), ванредног професора (2011-2016) и редовног професора (2016). Био је асистент (1998-2000), а потом и доцент (2000-2006) за Хришћанску антропологију са социологијом, на Богословском факултету у Фочи (Универзитет у Источном Сарајеву) као и за Византијску философију (2001-2002) на Философском факултету истог Универзитета. Предавао је Патрологију, Канонско право и Догматику на Теолошком факултету у Либертивилу (САД). Током боравка у Грчкој завршио је иконографске студије под руководством Стаматиса Склириса (Атина 1997-1999) и проучавао византијско појање под руководством Ликурга Ангелопулоса.

Замонашио га је тадашњи Епископ захумско-херцеговчки и приморски Атанасије у манастиру Тврдошу и рукоположио у чин ђакона 18. августа 1996. Био је привремени клирик Јеладске Цркве (Атинска Архиепископија) и ђакон у храму Свете Ирине у Атини 1996-1999. Рукоположен је у чин јеромонаха 19. августа 2001. године у Требињу, а за епископа Хумског хиротонисан у Сарајеву 2004. године. Устоличен за епископа Западноамеричког 2006. у Лос Анђелесу.

Од 2005. до 2010. године уредник је часописа Богословље, званичног гласила Православног богословског факултета у Београду. Оснивач је и уредник издавачке куће Севастијан прес, која је до сада објавила преко 130 теолошких књига (између осталих, Јустина Поповића, Николаја Велимировића, Атанасија Јевтића, Јована Зизиуласа, Даника Крстића, Стаматиса Слириса, и др.). Оснивач је и уредник фондације Serbica Americana и уређује вебсајтове Holy Icon (holy­icon.org) и Poetics of Icon (https://poetics.holyicon.org), посвећенe савременој иконографији. Званични је представник Српске православне Цркве у Скупштини дијаспоре и Одбора за Веру и поредак Светског Савета Цркава (Faith and Order WCC). Секретар је Епископског савета Српске Православне Цркве у Америци. Поред архипастирског и професорског рада, бави се сликањем. Управник је и наставник епархијске иконографске школе надахнуте византијским сликарством и иконама Стаматиса Склириса. Пoчасни је председник фондације „Српско благо”. Уредник је Годишњака епархије западноамеричке. Један је од оснивача студентског часописа „Логос” (1991), и дугогодишњи члан уредништва часописа „Видослов” Захумско-херцеговачке епархије (1994-2003). Председник је Одбора за образовање (Committee for Theological Education) Сабрања канонских православних епископа САД.

Говори грчки, руски, енглески и француски језик.

ЕпископУреди

За викарног епископа хумског изабран је у мају 2004. од стране Светог архијерејског сабора. Био је помоћни епископ митрополита дабробосанског Николаја (Мрђе).[1]

Хиротонисао га је патријарх српски Павле у Саборној цркви у Сарајеву дана 18. јула 2004. Присутни су били и митрополити дабробосански Николај (Мрђа) и велешки и повардарски Јован (Вранишковски), епископи бачки Иринеј (Буловић), западноевропски Лука (Ковачевић), врањски Пахомије (Гачић), милешевски Филарет (Мићевић), далматински Фотије (Сладојевић), захумско-херцеговачки Григорије (Дурић), будимљанско-никшићки Јоаникије (Мићовић), викарни јегарски Порфирије (Перић), липљански Теодосије (Шибалић), диоклијски Јован (Пурић) и умировљени захумско-херцеговачки и приморски Атанасије (Јевтић).

Године 2006, на мајском прољећном засједању Светог архијерејског сабора, изабран је за епископа западноамеричког и устоличен јула исте године.[2]

Објављене књигеУреди

[1]     Светост — божанска и људска: Богословско-историјско истра­живање Светог, светости и светитеља у Цркви. Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Београд 2010.

[2]     History, Truth, Holiness: Studies in Theological Ontology and Epistemology, Sebastian Press, Los Angeles 2011.

[3]     Вера и живот: Између трансцендентности и контекстуалности, Православни Богословски факултет, Београд 2013.

[4]     Човек заједнице у Христу: „Учествовање у Богу“ у теолошкој ан­тропологији Св. Григорија Богослова и Св. Максима Исповедника — превод ауторовог доктората са грчког на српски, ПБФ 2015.

[5]     Житија Епископа Мардарија Либертивил­ског и Архимандрита Севастијана Џексонског и њихови изабрани списи, коаутор са Ружицом Марић и о. Дамаскином Кристенсоном, Лос Анђелес: Севастијан прес 2014, стр. 11-63.

[6]     To the Glory of God the Father: Lives of Saints Mardarije of Chicago and Liber­tyville and Sebastian of San Francisco and Jackson, коаутор са Ружицом Марић и о. Дамаскином Кристенсоном, Los Angeles: Sebastian Press, 2015, стр. 11-77.

[7]     Saint Mardarije and Sebastian Canonization, Los Angeles 2015.

[8]     Theology as Surprise — Patristic and Pastoral Insights, New York, St. Vladimir’s Seminary Press 2018.

[9]     Дневник са Сабора: Свети и Велики Сабор Православне Цркве у Православној академији на Криту, од 17. до 26. јуна 2016. године, Врњци-Алхамбра 2016.

[10]   Diary of the Council: Reflections from the Holy and Great Council at the Orthodox Academy in Crete, June 17-26, 2016, ed. St. Herman of Alaska Monastery, Los Angeles-Crete 2016.

[11]   „Блиско огледало лика другога: Патристичко-историјска сту­дија о иконичности — од Св. Кападокијаца до Св. Теодора Сту­дита, Врњци-Лос Анђелес 2016.

[12]   Виђење невидљивог и суочавање са стварношћу, Лагуна, Бгд 2020.

[13]   Симеон Метафраст — биографија, редакција, теологија, Лос Анђелес-Париз-Врњци 2020.

[14]     Accomplishing the Future in Advance: Discernment and Interpretation  in the Thought of St. Maximus the Confessor (у припреми: Fordham University 2021).

[15]   Закон природе и начин постојања — студије о односу теологије и науке, Београд 2021.

[16]   И на Истоку и на Западуживотопис Светог Николаја Жичког и Охридског 1946-1956, Врњци-Лос Анђелес 2021.

Уредник монографија:

The Christian Heritage of Kosovo and Metohija: Historical and Spiritual Heartland of Serbian People, Sebastian Press 2015.

The Serbian Christian Heritage of America The Historical, Spiritual, and Cultural Presence of the Serbian Diaspora in North America 1814-2019, LA-Chicago-NY-Montreal-Belgrade 2019.


Види јошУреди

Спољашње везеУреди

  1. ^ Информативна служба Српске парвосавне цркве (2004): Хиротонисан за епископа хумског Максим (Васиљевић)
  2. ^ Саопштење за јавност са редовног заседања Светог архијерејског сабора — мај 2006. године („СПЦ“, 27. мај 2006), Приступљено 2. 9. 2014.