Отворите главни мени

Максим Васиљевић

Максим (световно Милан Васиљевић; Фоча, СФРЈ, 27. јун 1968) епископ је западноамерички. Био је викарни епископ хумски од 2004. до 2006.

Максим (Васиљевић)
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија западноамеричка
Архијерејски чинепископ
Титулаепископ западноамерички
СједиштеАлхамбра
Године службеод 2006.
ПретходникЈован (Младеновић)
Претходна епархијавикар Митрополије дабробосанске
Године службе20042006.
ПретходникГригорије (Дурић)
Лични подаци
Световно имеМилан Васиљевић
Датум рођења27. јун 1968.
Мјесто рођењаФоча
СФРЈ

ЖивотописУреди

 
Фреска са ликом владике Максима (Васиљевића) у Цркви Светог Саве, Џексон, Калифорнија

Епископ Максим (Милан Васиљевић) рођен је 27. јуна 1968. године у Фочи. Син је свештеника Лазара и Радмиле. Замонашио се 18. августа 1996. у манастиру Тврдош код Требиња, а потом је три године био привремени клирик Грчке православне цркве.

Завршио је Богословију и Богословски факултет у Београду. Као стипендиста државе Грчке (од 1995. до 1997) и Фондације „Александар Оназис“ (1998) стекао је степен магистра теологије на Универзитету у Атини, гдје је одбранио и докторску дисертацију. Завршио је потом школу визанзијског сликарства и учио византијску музику у Атини. Једногодишње постдокторске студије радио је на Сорбони у Паризу (2003/2004). Истовремено се на француској Академији лијепих умјетности у Паризу, као професор на стажу, бавио теоријом и праксом сликарства.[1]

Говори грчки, руски, енглески и француски језик. Објавио је више студија, чланака и превода.

ЕпископУреди

За викарног епископа хумског изабран је у мају 2004. од стране Светог архијерејског сабора. Био је помоћни епископ митрополита дабробосанског Николаја (Мрђе).[2]

Хиротонисао га је патријарх српски Павле у Саборној цркви у Сарајеву дана 18. јула 2004. Присутни су били и митрополити дабробосански Николај (Мрђа) и велешки и повардарски Јован (Вранишковски), епископи бачки Иринеј (Буловић), западноевропски Лука (Ковачевић), врањски Пахомије (Гачић), милешевски Филарет (Мићевић), далматински Фотије (Сладојевић), захумско-херцеговачки Григорије (Дурић), будимљанско-никшићки Јоаникије (Мићовић), викарни јегарски Порфирије (Перић), липљански Теодосије (Шибалић), диоклијски Јован (Пурић) и умировљени захумско-херцеговачки и приморски Атанасије (Јевтић).

Године 2006, на мајском прољећном засједању Светог архијерејског сабора, изабран је за епископа западноамеричког и устоличен јула исте године.[3]

Види јошУреди

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди