Атанасије Јевтић
Атанасије (световно Зоран М. Јевтић; Брдарица код Шапца, 8. јануар 1938) умировљени је епископ захумско-херцеговачки и приморски од 1999. године. Био је епископ банатски од 1991. до 1992. Носилац је звања професор емеритус на Универзитету у Београду. Сматра се за једног од значајнијих православних теолога данашњице.
| Атанасије (Јевтић) | |
|---|---|
 Владика Атанасије у Требињу, 2011. године | |
| Основни подаци | |
| Помјесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија захумско-херцеговачка и приморска |
| Архијерејски чин | епископ |
| Титула | умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски |
| Сједиште | Требиње (Република Српска) |
| Године службе | 1992—1999. |
| Претходник | Владислав Митровић |
| Насљедник | Григорије (Дурић) |
| Претходна епархија | Епархија банатска |
| Године службе | 1991—1992. |
| Претходник | Амфилохије (Радовић) |
| Насљедник | Хризостом Столић |
| Лични подаци | |
| Световно име | Зоран М. Јевтић |
| Датум рођења | 8. јануар 1938. |
| Мјесто рођења | Брдарица код Шапца Краљевина Југославија |
Садржај
БиографијаУреди
Рођен је 8. јануара 1938. године у селу Брдарица код Шапца. Завршио је богословију у Београду (у генерацији са садашњим епископима Амфилохијем и Лаврентијем). Уписао је Богословски факултет 1958, а замонашен је 3. децембра 1960. године. Дипломирао је на Богословском факултету јуна месеца 1963, а следеће 1964. године одлази на Теолошку академију на Халки (Турска), а потом на Теолошки факултет у Атину. Ту је одбранио докторску тезу из догматике на тему „Еклсиологија апостола Павла по Светом Јовану Златоустом“. У јесен 1968. године одлази у Париз, где најпре наставља богословске студије на Институту Светог Сергија и даље усавршава знање француског језика. После проведене једне године изабран је за професора на Институту. Наредне три године је предавао Увод у богословље и Патрологију са Аскетиком, а последњу годину предавао је и Историју цркве византијског периода. Вратио се из Париза 1972. године и од тада је на Богословском факултету СПЦ у Београду низ година предавао Историју хришћанске цркве, неко време Историју српске цркве, а 1987. изабран је за редовног професора Патрологије. Биран је за декана Богословског факултета у периоду 1980—1981. и 1990—1991. године.
Током рада на факултету, објавио је око стотину научних радова. Отворено иступа, захваљујући одличном познавању филозофске и теолошке мисли и својом свестраношћу, остварујући дијалог за тадашњим заступницима марксизма и материјализма. Од 1991. био је епископ банатски, а већ следеће године је одређен за епископа захумско-херцеговачког. Изабран је за првог ректора новоотворене Духовне академије Светог Василија Острошког у Србињу, 1994. године. Услед тешке повреде, повукао се са архипастирских дужности уз сагласност Светог архијерејског сабора (1999). Привремено је вршио дужност администратора Епархије рашко-призренске, након разрешења епископа рашко-призренског Артемија. Члан је Удружења књижевника Србије.[1]
БиблиографијаУреди
Тешко је пружити чак и најскромнији увид у библиографију радова владике Атанасија, али било би вредно споменути његову Патрологију, затим зборнике студија и чланака: Бог се јави у телу, Духовност Православља, Живо предање у Цркви, Загрљај светова, На путевима отаца I и II, Трагање за Христом, Философија и теологија. Ту су и веома запажени преводи: Књиге макавејске, Псалтир итд. Посебно ваља споменути паралелни превод Књиге постања са старохебрејског и старогрчког језика са коментарима. Епиксоп Атансије је такође познат и као преводилац дела Светих Отаца. Споменућемо његове преводе: Дела апостолских ученика, Празничне беседе Св. Григорија Богослова и Беседе Св. Јован Дамаскина.
ПредавањаУреди
Учествовао је на многобројним домаћим и међународним скуповима из области црквене историје, филозофије, теологије и хришћанске културе. Аутор је бројних књига, студија, чланака, огледа и беседа. Објавио је многе преводе са старогрчког, старословенског, хебрејског, француског, руског и других језика.
ПризнањаУреди
- Орден Републике Српске (2012)[2]
- Орден Његоша првог реда[1]
- Печат херцега Шћепана (2018)[3]
Изабрани радовиУреди
- Јевтић, Атанасије (1973). „Увод у теологију кападокидијских отаца о Светоме Духу” (PDF). Теолошки погледи. 6 (1): 22—36.
- Јевтић, Атанасије (1981). „Други Васељенски сабор” (PDF). Теолошки погледи. 14 (1-3): 81—96.
- Јевтић, Атанасије, ур. (1986). Саборност-католичност Цркве: Зборник чланака православних теолога. 1. Београд: Богословски факултет СПЦ.
- Јевтић, Атанасије (1989). „Хроника страдања Срба на Косову и у Метохији (1941-1989)” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 33 (1-2): 55—79.
- Јевтић, Атанасије (1990). Страдања Срба на Косову и Метохији од 1941. до 1990. Приштина: Јединство.
- Јевтић, Атанасије (1991). „О унијаћењу на територији Српске православне цркве” (PDF). Теолошки погледи. 24 (1-4): 131—146.
- Јевтић, Атанасије (2011). „Христологија Севира Антиохијског није православна” (PDF). Теолошки погледи. 44 (2): 47—54.
- Јевтић, Атанасије (2012). „Свети Васељенски Сабори: Осми (879–880. г.) и Девети (1351. г.)” (PDF). Теолошки погледи. 45 (1): 69—90.
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ↑ 1,0 1,1 „20 година од стварања Републике Српске: Атанасије Јевтић, интервју (од почетка до 41, 35 мин)”. Радио-телевизија Републике Српске. 8. 4. 2012. Архивирано из оригинала на датум 27. 01. 2013. Приступљено 9. 4. 2012.
- ^ „Српска обиљежила 20 година постојања, Дан и крсну славу Светог Стефана”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 1. 2012. Приступљено 10. 1. 2012.
- ^ „Печат херцега Шћепана“ владици Атанасију (СПЦ, 23. август 2018)
ЛитератураУреди
- Raguž, Jakša (2017). „Izvješće vladike banatskog Atanasija Jevtića o zbivanjima u Slavonskoj eparhiji Srpske pravoslavne crkve u prosincu 1991. godine”. Zbornik Janković. 2: 289—304.
| Претходник: Амфилохије Радовић |
епископ банатски 1991—1992. |
Наследник: Хризостом Столић |
| Претходник: Владислав Митровић |
епископ захумско-херцеговачки 1992—1999. |
Наследник: Григорије Дурић |