Википедија

Епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије

епископ захумско-херцеговачки и приморски и епископ банатски
(преусмерено са Атанасије Јевтић)

Атанасије (световно Зоран Јевтић; Брдарица, 8. јануар 1938 — Требиње, 4. март 2021) био је умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски и бивши епископ банатски (1991—1992). Био је један од четири ученика Светог Јустина Ћелијског, који га је замонашио у манастиру Пустиња, познат православни теолог данашњице и професор емеритус на Универзитету у Београду.[тражи се извор]

Атанасије Јевтић
Епископ Атанасије, 2011. године
Основни подаци
Помесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија захумско-херцеговачка и приморска
Чинепископ
Титулаумировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски
СедиштеТребиње
(Република Српска)
Посљедња епархијаЕпархија захумско-херцеговачка и приморска
Године службе1992—1999.
ПретходникВладислав (Митровић)
НаследникГригорије (Дурић)
Претходна епархијаЕпархија банатска
Године службе1991—1992.
ПретходникАмфилохије (Радовић)
НаследникХризостом (Столић)
Лични подаци
Световно имеЗоран М. Јевтић
Датум рођења(1938-01-08)8. јануар 1938.
Место рођењаБрдарица, Краљевина Југославија
Датум смрти4. март 2021.(2021-03-04) (83 год.)
Место смртиТребиње, Република Српска, Босна и Херцеговина

Биографија Уреди

Рођен је 8. јануара 1938. године у селу Брдарица код Коцељеве. Основну школу завршио је у Драгињу. Завршио је богословију у Београду (у генерацији са митрополитом Амфилохијем и епископом Лаврентијем). Уписао је Богословски факултет 1958, а замонашен је 3. децембра 1960. године. Дипломирао је на Богословском факултету јуна месеца 1963, а следеће 1964. године одлази на Теолошку академију на Халки (Турска), а потом на Теолошки факултет у Атину. Ту је одбранио докторску тезу из догматике на тему „Еклисиологија апостола Павла по Светом Јовану Златоустом“. У јесен 1968. године одлази у Париз, где најпре наставља богословске студије на Институту Светог Сергија и даље усавршава знање француског језика. После проведене једне године изабран је за професора на Институту. Наредне три године је предавао Увод у богословље и Патрологију са Аскетиком, а последњу годину предавао је и Историју цркве византијског периода. Вратио се из Париза 1972. године и од тада је на Богословском факултету СПЦ у Београду низ година предавао Историју хришћанске цркве, неко време Историју српске цркве, а 1987. изабран је за редовног професора Патрологије. Биран је за декана Богословског факултета у периоду 1980—1981. и 1990—1991. године.

Током рада на факултету, објавио је око стотину научних радова. Отворено иступа, захваљујући одличном познавању филозофске и теолошке мисли и својом свестраношћу, остварујући дијалог са тадашњим заступницима марксизма и материјализма. Од 1991. био је епископ банатски, а већ следеће године је одређен за епископа захумско-херцеговачког. Изабран је за првог ректора новоотворене Духовне академије Светог Василија Острошког у Србињу, 1994. године. Услед тешке повреде, повукао се са архипастирских дужности уз сагласност Светог архијерејског сабора (1999). Привремено је вршио дужност администратора Епархије рашко-призренске, након разрешења епископа рашко-призренског Артемија.

Учествовао је на многобројним домаћим и међународним скуповима из области црквене историје, филозофије, теологије и хришћанске културе.

Био је члан Удружења књижевника Србије.[1]

Смрт Уреди

Епископ Атанасије Јевтић примљен је у Јавној здравственој установи Болница Требиње, 17. фебруара 2021. године због обостране упале плућа изазване вирусом SARS-CoV-2. Због упале плућа био је прикључен на неинвазивну респираторну подршку. Епископово здравствено стање се погоршало 2. марта исте године. Истога дана посетили су га епископ Јоаникије и епископ Димитрије. Његово преосвештенство преминуо је у вечерњим часовима, у четвртак, 4. марта 2021. године, у Јавној здравственој установи Болница Требиње.

Због смрти епископа Атанасија, "у Херцеговини је проглашена дводневна жалост поводом смрти Атанасија."[2]

Патријарх српски Порфирије сам је служио помен преминуломе епископу у капели Патријаршијске резиденције у Београду јер се тада налазио у самоизолацији због блиског контакта с особом зараженом вирусом корона.[2] Принц Филип Карађорђевић је у суботу 6. марта отпутовао у Требиње да би одао последњи поздрав епископу Атанасију истакавши: "Захвалан сам Богу што сам имао тај благослов да последњих годину дана проведем много лепих тренутака са њим. Много тога сам чуо и научио од Владике Атанасија. Он је био најбољи пример како се воли и бори за своју земљу и свој народ. Историја ће га памтити као једну од највећих и најзначајнијих личности наше Цркве и нашег народа. Вечан му помен и Царство небеско."

Патријарх српски господин Порфирије сматра да је епископ Атанасије, уз Светог Николаја Охридског и Жичког и Светог оца Јустина Ћелијског, најзначајни српски теолог у свету.[3]

 
Гроб владике Атанасија у манастиру Тврдош

Признања Уреди

Дела Уреди

Посебно важна дела из обимне библиографије епископа Атанасија су: Патрологија, зборници студија и чланака: Бог се јави у телу, Духовност Православља, Живо предање у Цркви, Загрљај светова, На путевима отаца I и II, Трагање за Христом, Философија и теологија.

Објавио је многе преводе са старогрчког, старословенског, хебрејског, француског, руског и других језика.

Изабрани радови Уреди

Преводи Уреди

  • Књиге макавејске
  • Псалтир
  • Књига постања, са коментарима
  • Дела Светих Отаца
  • Дела апостолских ученика
  • Празничне беседе Св. Григорија Богослова
  • Беседе Св. Јован Дамаскина

Види још Уреди

Извори Уреди

  1. ^ а б „20 година од стварања Републике Српске: Атанасије Јевтић, интервју (од почетка до 41, 35 мин)”. Радио-телевизија Републике Српске. 8. 4. 2012. Архивирано из оригинала 27. 01. 2013. г. Приступљено 9. 4. 2012. 
  2. ^ а б Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „У Тврдошу сутра сахрана владике Атанасија, у Херцеговини дводневна жалост”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2021-03-06. 
  3. ^ Beta, Agencija (2021-03-06). „Patrijarh Porfirije o episkopu Atanasiju: "I kada smo sa njim igrali fudbal i kada nas je vodio na Svetu Goru bio je tamo gde i sveti oci"”. Nedeljnik (на језику: енглески). Приступљено 2023-05-20. 
  4. ^ „Српска обиљежила 20 година постојања, Дан и крсну славу Светог Стефана”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 1. 2012. Приступљено 10. 1. 2012. 
  5. ^ „„Печат херцега Шћепана“ владици Атанасију (СПЦ, 23. август 2018)”. Архивирано из оригинала 31. 01. 2020. г. Приступљено 24. 08. 2018. 

Литература Уреди

Спољашње везе Уреди


епископ банатски
1991—1992.
епископ захумско-херцеговачки
1992—1999.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Епископ_захумско-херцеговачки_и_приморски_Атанасије&oldid=26047892”