Атанасије Јевтић

Атанасије (световно Зоран Јевтић; Брдарица, код Шапца, 8. јануар 1938Требиње 4. март 2021) био је умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски и бивши епископ банатски (19911992). Био је један од четири ученика Светог аве Јустина, један од значајнијих православних теолога данашњице и професор емеритус на Универзитету у Београду.

Атанасије Јевтић
Bishop Atanasije (Jevtić) crop.jpg
Епископ Атанасије, 2011. године
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаЕпархија захумско-херцеговачка и приморска
Чинепископ
Титулаумировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски
СједиштеТребиње
(Република Српска)
Посљедња епархијаЕпархија захумско-херцеговачка и приморска
Године службе19921999.
ПретходникВладислав (Митровић)
НасљедникГригорије (Дурић)
Претходна епархијаЕпархија банатска
Године службе19911992.
ПретходникАмфилохије (Радовић)
НасљедникХризостом (Столић)
Лични подаци
Световно имеЗоран М. Јевтић
Датум рођења(1938-01-08)8. јануар 1938.
Мјесто рођењаБрдарица, код Шапца
 Краљевина Југославија
Датум смрти4. март 2021.(2021-03-04) (83 год.)
Мјесто смртиТребиње ( Република Српска)
 Босна и Херцеговина

БиографијаУреди

Рођен је 8. јануара 1938. године у селу Брдарица код Шапца. Основну школу завршио је у Драгињу. Завршио је богословију у Београду (у генерацији са митрополитом Амфилохијем и епископом Лаврентијем). Уписао је Богословски факултет 1958, а замонашен је 3. децембра 1960. године. Дипломирао је на Богословском факултету јуна месеца 1963, а следеће 1964. године одлази на Теолошку академију на Халки (Турска), а потом на Теолошки факултет у Атину. Ту је одбранио докторску тезу из догматике на тему „Еклисиологија апостола Павла по Светом Јовану Златоустом“. У јесен 1968. године одлази у Париз, где најпре наставља богословске студије на Институту Светог Сергија и даље усавршава знање француског језика. После проведене једне године изабран је за професора на Институту. Наредне три године је предавао Увод у богословље и Патрологију са Аскетиком, а последњу годину предавао је и Историју цркве византијског периода. Вратио се из Париза 1972. године и од тада је на Богословском факултету СПЦ у Београду низ година предавао Историју хришћанске цркве, неко време Историју српске цркве, а 1987. изабран је за редовног професора Патрологије. Биран је за декана Богословског факултета у периоду 19801981. и 19901991. године.

Током рада на факултету, објавио је око стотину научних радова. Отворено иступа, захваљујући одличном познавању филозофске и теолошке мисли и својом свестраношћу, остварујући дијалог са тадашњим заступницима марксизма и материјализма. Од 1991. био је епископ банатски, а већ следеће године је одређен за епископа захумско-херцеговачког. Изабран је за првог ректора новоотворене Духовне академије Светог Василија Острошког у Србињу, 1994. године. Услед тешке повреде, повукао се са архипастирских дужности уз сагласност Светог архијерејског сабора (1999). Привремено је вршио дужност администратора Епархије рашко-призренске, након разрешења епископа рашко-призренског Артемија. Био је члан Удружења књижевника Србије.[1]

СмртУреди

Епископ Атанасије Јевтић примљен је у Јавној здравственој установи Болница Требиње, 17. фебруара 2021. године због обостране упале плућа изазване вирусом SARS-CoV-2. Због упале плућа био је прикључен на неинвазивну респираторну подршку. Епископово здравствено стање се погоршало 2. марта исте године. Истога дана посетили су га епископ Јоаникије Мићовић и епископ Димитрије Рађеновић. Његово преосвештенство преминуо је у вечерњим часовима, у четвртак, 4. марта 2021. године, у Јавној здравственој установи Болница Требиње.

Због смрти епископа Атанасија, „у Херцеговини је проглашена дводневна жалост поводом смрти Атанасија.”[2]

Патријарх српски Порфирије сам је служио помен преминуломе епископу у капели Патријаршијске резиденције у Београду јер се тада налазио у самоизолацији због блиског контакта с особом зараженом вирусом корона.[2] Принц Филип Карађорђевић је у суботу 6. марта отпутовао у Требиње да би одао последњи поздрав епископу Атанасију истакавши: „Захвалан сам Богу што сам имао тај благослов да последњих годину дана проведем много лепих тренутака са њим. Много тога сам чуо и научио од Владике Атанасија. Он је био најбољи пример како се воли и бори за своју земљу и свој народ. Историја ће га памтити као једну од највећих и најзначајнијих личности наше Цркве и нашег народа. Вечан му помен и Царство небеско.”

БиблиографијаУреди

Тешко је пружити чак и најскромнији увид у библиографију радова епископа Атанасија, али било би вредно споменути његову Патрологију, затим зборнике студија и чланака: Бог се јави у телу, Духовност Православља, Живо предање у Цркви, Загрљај светова, На путевима отаца I и II, Трагање за Христом, Философија и теологија. Ту су и веома запажени преводи: Књиге макавејске, Псалтир итд. Посебно ваља споменути паралелни превод Књиге постања са старохебрејског и старогрчког језика са коментарима. Епиксоп Атансије је такође познат и као преводилац дела Светих Отаца. Споменућемо његове преводе: Дела апостолских ученика, Празничне беседе Св. Григорија Богослова и Беседе Св. Јован Дамаскина.

ПредавањаУреди

Учествовао је на многобројним домаћим и међународним скуповима из области црквене историје, филозофије, теологије и хришћанске културе. Аутор је бројних књига, студија, чланака, огледа и беседа. Објавио је многе преводе са старогрчког, старословенског, хебрејског, француског, руског и других језика.

ПризнањаУреди

Изабрани радовиУреди

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ а б „20 година од стварања Републике Српске: Атанасије Јевтић, интервју (од почетка до 41, 35 мин)”. Радио-телевизија Републике Српске. 8. 4. 2012. Архивирано из оригинала на датум 27. 01. 2013. Приступљено 9. 4. 2012. 
  2. ^ а б Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „У Тврдошу сутра сахрана владике Атанасија, у Херцеговини дводневна жалост”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2021-03-06. 
  3. ^ „Српска обиљежила 20 година постојања, Дан и крсну славу Светог Стефана”. Радио-телевизија Републике Српске. 10. 1. 2012. Приступљено 10. 1. 2012. 
  4. ^ „Печат херцега Шћепана“ владици Атанасију (СПЦ, 23. август 2018)

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди


Претходник:
Амфилохије Радовић
епископ банатски
19911992.

Наследник:
Хризостом Столић
Претходник:
Владислав Митровић
епископ захумско-херцеговачки
19921999.
Наследник:
Григорије Дурић