Отворите главни мени

Марко Радосављевић (монашко име му је било Артемије; село Лелић у близини Ваљева, 15. јануар 1935) рашчињени је епископ рашко-призренски и косовско-метохијски.

Марко Радосављевић
Артемије Радосављевић.jpg
Датум рођења(1935-01-15)15. јануар 1935.(84 год.)
Место рођењаЛелић
 Краљевина Југославија

Епископски чин му је одузет 19. новембра 2010. и враћен је у чин монаха. Дана 28. маја 2015. изопштен је из Цркве.

Биографија

Артемије (Радосављевић) је рођен у селу Лелић, које је и родно село Светог владике Николаја. У младости се упознао са Светим Јустином Поповићем који је у то време живео у манастиру Ћелије. Свети Јустин Поповић га је замонашио након завршетка богословије 20. новембра 1960. године у манастиру Ћелије.

По завршетку Теолошког факултета у Београду уписао је последипломске студије у Атини где је са успехом одбранио докторску дисертацију са темом: „Τὸ Μυστήριον τῆς Σωτηρίας κατὰ τὸν Ἅγιον Μάξιμον τὸν Ὁμολογητήν (Тајна спасења по Светом Максиму Исповеднику)“.[1] Потом се повлачи у манастир Црна Река где проводи тринаест година.

Изабран је за епископа рашко-призренског у мају 1991. године.

Приликом посете потпредседника Сједињених Држава, Џоа Бајдена, епископ Артемије није дао благослов за Бајденову посету манастиру Високи Дечани, издајући оштро срочено саопштење насловљено „Дечани и Бондстил — најпре Тадић сада Бајден“, али је Свети архијерејски сабор СПЦ ту одлуку поништио и изразио жаљење због ње. [2]

Рашчињење и раскол

Свети архијерејски синод Српске православне цркве је 13. фебруара 2010. привремено разрешио епископа Артемија од управљања Рашко-призренском епархијом. Разлог је био испитивање финансијско-материјалног вођења послова те епархије. Администратор епархије је постао умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије.[3] На терет су му се стављали низ поступака којима је нарушавао поредак унутар СПЦ, организовањем делатности унутар епархије али и ширење утицаја у другим епархијама. Такође, због отвореног писма упућеног цариградском патријарху, забрањен му је улазак на Свету гору.[4] Поред тога на терет му се ставља да је незаконито отуђио имовину Српске православне цркве тако што је албанцу Кољ Каманију продао пословни простор за 150.000 евра и при том је новац добио на руке.[4]

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је на редовном пролећном заседању 2010. године разрешио и умировио епископа Артемија. Епископ Артемије је задржао владичански и архијерејски чин, али без права управљања епархијом.[5] Од суботе 26. јуна 2010. живио је у манастиру Шишатовац на Фрушкој гори.[6] Одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве од 19. новембра 2010, одузет му је епископски чин, и враћен је у чин обичног монаха, с образложењем да је заједно са својим следбеницима „крајње неразумним поступком ступио је на пут отвореног раскола и устао на саборно јединство Српске православне цркве“.[7][8]

Упркос томе што му је одузет епископски чин, монах Артемије се представља као „епископ рашко-призренски у егзилу“, облачи владичанске одежде и „служи“ архијерејску литургију заједно са својим присталицама у тзв. Цркви Светог Јована у шумадијском селу Љуљаци.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве га је 25. маја 2015. позвао на јединство,[9] након негативног одговора[10] Сабор га је изопштио 28. маја 2015.[11][12]

Против њега се током 2017. године водио судски поступак поводом проневере црквеног новца.[13]

Извори

  1. ^ Τὸ Μυστήριον τῆς Σωτηρίας κατὰ τὸν Ἅγιον Μάξιμον τὸν Ὁμολογητήν. Αθήνα, 1975 — Делови из ове докторске дисертације објављени су на српском у часопису Свети Кнез Лазар бр. 12 до броја 17 (Тајна спасења по Светом Максиму Исповеднику) — English version: Why Did God Become Man? The Unconditionality of the Divine Incarnation. Deification as the End and Fulfillment of Salvation According to St. Maximos the Confessor — Source: Τὸ Μυστήριον... [The mystery of salvation according to St. Maximos the Confessor] (Athens: 1975), pp. 180-196
  2. ^ СПЦ поништио Артемијеву одлуку. Б92, 20. 5. 2009., Приступљено 20. 5. 2009.
  3. ^ „Саопштење за јавност Светог архијерејског синода поводом покретања поступка утврђивања канонске одговорности епископа Артемија”. 
  4. 4,0 4,1 Đ. Vukmirović. „Објављена документа против Артемија”. Novosti.rs. Приступљено 27. 7. 2014. 
  5. ^ „Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора СПЦ”. www.spc.rs. 
  6. ^ Đ. Vukmirović. „Артемије у Шишатовцу („Вечерње новости“, 26. јун 2010)”. Novosti.rs. Приступљено 27. 4. 2012. 
  7. ^ „Ванредно саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве - 19. новембра 2010. године”. spc.rs. 
  8. ^ „Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора СПЦ”. spc.rs. 
  9. ^ Свети Архијерејски Сабор позива на јединство (СПЦ, 27. мај 2015)
  10. ^ Артемије одбио да се врати под окриље СПЦ („Вечерње новости“, 28. мај 2015)
  11. ^ СПЦ изопштила Артемија и игумана Николаја („Вечерње новости“, 29. мај 2015)
  12. ^ Саопштење за јавност - 29. мај 2015. године (СПЦ, 29. мај 2015)
  13. ^ Радосављевић: Ово суђење је фарса („Политика”, 9. март 2017)

Библиографија

Спољашње везе