Отворите главни мени

Епархија бачка је епархија Српске православне цркве.

Епархија бачка
Српска православна црква
Грб Епархије бачке.png
Грб Епархије бачке
Serbia-0290 - Orthodox Cathedral of Saint George.jpg
Основни подаци
Седиште Нови Сад
ДржаваСрбија Република Србија
( АП Војводина)
Основана16. век
Број манастира5
Званични веб-сајт
Архијереј
АрхијерејИринеј (Буловић)
Чин архијерејаепископ
Титула архијерејаепископ новосадски и бачки, сомборски и сегедински
ВикарИсихије (Рогић)
Титула викараепископ мохачки
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg

Надлежни архијереј је епископ Иринеј (Буловић), а седиште епархије се налази у Новом Саду где је и Саборна црква.

Садржај

ПростирањеУреди

Обухвата све српске парохије у Бачкој, а води духовни надзор и над оним православним српским парохијама, које су након Првог светског рата ушле у састав независне Мађарске; у Бач-кишкунској (Баја, Сантово), Чонградској (Сегедин) и Хевешкој жупанији (Егер).

ИсторијатУреди

Османско раздобљеУреди

Основана је још у 16. веку. Седиште епископа било је испрва у Сегедину,[1] касније по бачким манастирима и најзад, почетком 16. века, устаљено је у Петроварадинском Шанцу, данашњем Новом Саду.

Своје прве кораке Епархија бачка чини у бури новог века, у времену великих географских открића, верских ратова и наглог ширења турске моћи у Европи. Нажалост, не постоји довољно података за стварање јасније визије прошлости бачке Епархије у овом периоду.

Име првог познатог бачког епископа Филипа записано је у рукописном Јеванђељу Цетињског манастира које потиче из 16. века. Архипастирствовање епископа Филипа везује се за раздобље пре битке на Мохачком пољу 1526. године. Као његови наследници спомињу се: Епископ Сава (после 1526.), Епископ Мардарије (или Макарије) и Епископ Симеон (пре 1579. године).

Раздобље ЈугославијеУреди

За бачког архијереја је 1922. године изабран знаменити Иринеј Ћирић. 1922. године дошао је у Бачку епархију са места епископа тимочког. Овај свестрани јерарх се бавио песништвом, иконографијом и преводилачким радом. Преводио је са јеврејског, латинског, грчког, немачког, мађарског, руског и француског језика. Преводио је богослужбене текстове са грчког на српски језик: Службу месопусне недеље, Осмогласник, Недељу свете Педесетнице и др.

Између два светска рата је представљао Српску Православну цркву на разним црквеним скуповима. Када је 17. априла 1941. фактички престала да постоји Краљевина Југославија, територија Епархије бачке се нашла под мађарском окупацијом. Већ при самом уласку мађарске војске, почела су стрељања и хапшења што је прерасло у стравични прогон Срба. Зима 1942. године је донела Рацију уместо Божићњег празника. Страдало је неколико хиљада људи. Жртава је било и међу православним свештеницима. Заслугом епископа Иринеја, из мађарског логора Шарвара је по Бачкој епархији размештено 2800 деце и 180 мајки са одојчадима. Одраслим особама је тражен смештај по кућама верника, а за децу, поготово за ону која су оболела од туберколозе, у логору је основана Епархијска дечја болница. Поред тога, епископ Иринеј водио је сталну борбу током рата против стварања Мађарске православне цркве.

,, Награда“ од комунистичких власти стигла је одмах по ослобођењу. Епископ Иринеј је стављен у кућни притвор у трајању од седамнаест месеци, а малтретирање је настављено и после тога. Исцрпљен, после дуже болести, епископ Иринеј Ћирић је преминуо 5. априла 1955. године и сахрањен је у крипти Саборне цркве у Новом Саду.

Архијерејска намесништваУреди

Епархија бачка подељена је на осам архијерејских намесништава:

  • Архијерејско намесништво новосадско,
  • Архијерејско намесништво новосадко друго,
  • Архијерејско намесништво бачкопаланачко,
  • Архијерејско намесништво жабаљско,
  • Архијерејско намесништво оџачко,
  • Архијерејско намесништво сомборско,
  • Архијерејско намесништво суботичко,
  • Архијерејско намесништво бечејско,
  • Архијерејско намесништво врбашко.

МанастириУреди

ЕпископиУреди

После сеобе под патријархом Арсенијем III, ређали су се један за другим ови епископи:

  Висарион Павловић (1731—1756),
  Мојсије Путник (1757—1774),
  Јосиф Јовановић Шакабента (1783—1786),
  Јован Јовановић (1786—1805),
  Арсеније Стојковић (1843—1851), администратор епархије
  Платон Атанацковић (1851—1867),
  Герман Анђелић (1870—1881), 1881. постао митрополит карловачки и патријарх српски
  Василијан Петровић (1882—1891),
  Герман Опачић (1893—1899),
  Митрофан Шевић (1900—1918),
  Др Иринеј Ћирић (1922-1955),
  Никанор Иличић (1955-1986),
  Василије Вадић (1986-1988), администратор епархије
  Др Сава Вуковић (1988-1990), администратор епархије
  Др Иринеј Буловић (од 1990)

Викарни епископиУреди

Од 1998. године епископ бачки има свог викара са седиштем у манастиру Ковиљ. За првог викарног епископа изабран је др Порфирије Перић. Ову дужност обављао је све до његовог избора на редовном пролећном заседању Светог архијерејског сабора за митрополита загребачко-љубљанског 2014. године. За његовог наследника изабран је дотадашњи сабрат манастира Ковиљ, архимандрит Јероним Мочевић.

РеференцеУреди

  1. ^ "Mi i drugi: srpsko-mađarske kulturne veze": katalog izložbe

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди