Отворите главни мени

Богородичина црква Ружица је црква која се налази у северноисточном подграђу Београдске тврђаве, испод Зиндан-капије. У доба деспота Стефана Лазаревића постојала је стара црква истог имена, коју су Турци при освајању Београда 1521. године порушили. Садашња црква била је у 18. веку барутни магацин, који је 1867-1869. године претворен у војну цркву. [1]

Црква Ружица
Ružica church, Belgrade, Serbia.jpg
Основни подаци
Оснивање1869
Реоснован1925
Место Београд
 Србија

ИсторијаУреди

Тачно време кад је ова црква направљена и ко је учествовао у градњи ни дан данас није познато. Једино што је утврђено је да је ово најстарија београдска црква.

Крајем седамнаестог века, црква Ружица је срушена, али је већ пет дана после ослобађања од Турака био организован одбор за обнављање цркве. Радови су брзо завршени, тако да је црква освештана после већ десет месеци. Након тога су у њој почела да се врше богослужења.

Народно предање о Цркви РужициУреди

По народном предању, Ружица се налазила на истом месту као и сада, јер је народ поштовао извор Свете Петке, који је протицао испод темеља цркве Пресвете Богородице. По веровању су сестре Ружица, Марица и Цвета на простору београдске тврђаве подигле по једну цркву које би служиле као њихове задужбине, и назвале су их својим именом.

Период од 1914 до 1945Уреди

Црква је порушена током Првог светског рата, а обнова и освећивање је завршено 11. октобра 1925. године. После обнове је постављена плоча која служи за успомену на ово време, и на њој је написано:

Приликом ове обнове направљене су и две статуе. Једна представља копљаника цара Душана, а друга пешадинца из Балканских ратова. У цркву је донесено шест икона из логора Надор у Африци. То се постигло уз учествовање војног свештеника и духовника цркве Ружице. До данашњих дана су само две очуване. Радови су настављени и после рата, када је поправљен водовод и подигнута капија код олтара. Највећи радови су вршени 1937. када је изграђена капела Свете Петке, трем и црквени дом, који је уништен током бомбардовања 1944.

Иконостас и живописУреди

Иконе иконостаса сликао је Рафаило Момчиловић техником уља на шперплочи, по скицама епископа Иринеја Ђурића. Коста Тодоровић је радио плитки дуборез у позлати на прегради иконостаса. Циљ је био да се опонаша моравски национални стил. Цркву је живописао руски академски сликар Андреј Биценко. Нажалост, усред велике влаге, живопис је у великој мери оштећен. Живопис је карактеристичан по томе што се на њему налази известан број српских савременика. Западни део живописа представља Христову беседу на гори, где се међу слушаоцима налазе војни свештеник Петар Трбојевић и краљ Александар I Карађорђевић, док се на северној страни налазе краљ Петар I Карађорђевић и руски цар Николај II Романов.

ГалеријаУреди

ИзвориУреди

  1. ^ „Православље - Цркве Ружица и Света Петка”. Архивирано из оригинала на датум 01. 11. 2012. Приступљено 13. 04. 2012. 

Спољашње везеУреди