Википедија

Црква Ружица

За другу употребу, погледајте чланак Ружица.

Богородичина црква Ружица је црква која се налази у североисточном подграђу Београдске тврђаве, испод Зиндан-капије. У доба деспота Стефана Лазаревића постојала је стара црква истог имена, коју су Турци при освајању Београда 1521. године порушили. Садашња црква била је у 18. веку барутни магацин, који је 1867-1869. године претворен у војну цркву.[1][2][3][4]

Црква Ружица
Основни подаци
Оснивање1869
Реоснован1925
Место Београд
 Србија

Историја Уреди

Тачно време кад је ова црква направљена и ко је учествовао у градњи ни дан данас није познато. Једино што је утврђено је да је ово најстарија београдска црква. У периоду од 1397. до 1521. године у старој срушеној цркви чувају се мошти Свете Петке.

Крајем седамнаестог века, црква Ружица је срушена, али је већ пет дана после ослобађања од Турака био организован одбор за обнављање цркве.[5] Радови су брзо завршени, тако да је црква освештана после већ десет месеци. Након тога су у њој почела да се врше богослужења. Црква је у 18. веку била барутни магазин који је у 19. веку претворен у војну цркву.[6] У Београдским општинским новинама из 1892. године се водила полемика да ли је црква Ружица војна црква или само црква. У то време је великим делом црква служила за богослужење за војску, али је увек имала и пуно грађанства које је ту долазило. Грађани су такође давали и приход цркви Ружици. Зато се сматрало да туторе, тј. црквени одбор треба да поставља општина а не војна власт.[7]

Народно предање о Цркви Ружици Уреди

Народно предање сведочи да се Ружица налазила на истом месту где је и данас, јер је народ поштовао извор Свете Петке, између осталог, зато што је његова вода пролазила испод темеља храма цркве посвећене Пресветој Богородици. Верује се да су сестре Ружица, Марица и Цвета на простору београдске тврђаве подигле по једну цркву као своју задужбину које су биле прозване по њиховим именима. У једној старој народној песми се помиње црква под овим именом на Београдској тврђави.[8]

Период од 1914 до 1945 Уреди

Црква је порушена током Првог светског рата. Приликом радова 1935, "испред цркве" је пронађено 20 скелета - претпостављало се бранитеља града из 1914-15, сахрањени су у војничку костурницу.[9] Обнова и освећивање цркве је завршено 11. октобра 1925. године. После обнове је постављена плоча која служи за успомену на ово време, и на њој је написано:

Приликом ове обнове направљене су и две статуе. Једна представља копљаника цара Душана, а друга пешадинца из Балканских ратова. У цркву је донесено шест икона из логора Надор у Африци. То се постигло уз учествовање војног свештеника и духовника цркве Ружице. До данашњих дана су само две очуване. Радови су настављени и после рата, када је поправљен водовод и подигнута капија код олтара. Највећи радови су вршени 1937. када је изграђена капела Свете Петке, трем и црквени дом, који је уништен током бомбардовања 1944.[10][11][12]

Црква Ружица је од 31. маја 1965. стављена под заштиту државе.

Иконостас и живопис Уреди

Богат иконостаса осликао је свештеномученик Рафаило Момчиловић, који је урадио иконостасе манастира Раковице и цркве у Горњем Ковиљу. Ликовно образовање је стицао у Београду, Москви и Италији и током 40 година професионалног бављења сликарством насликао је, поред поменутих иконостаса, и велики број појединачних икона. Иконе иконостаса Ружице је сликао уљем на шперплочи, по скицама епископа Иринеја Ђурића.[13]

Преграду иконостаса са плитким дуборезом у позлати радио је столар Коста Тодоровић. Пројектована је са намером да следи национални стил опонашајући иконостасе моравског стила. Преграде су у рељефима преплета и розета у којима се осећа тенденција да олтарска преграда подсети на зидане мермерне преграде у појединим нашим црквама. Отвор олтарске преграде испуњава пет делова иконостаса, а по вертикали лево и десно су избачена слободна крила иконостаса, тако да има укупно седам делова.

Цркву је живописао познати руски академски сликар Андреј Биценко. Нажалост, услед влаге, живопис је у великој мери оштећен. Основна одлика стваралаштва овог руског емигранта који се школовао у Кијеву, а између два рата живео и радио у Београду, је спајање традиционалне шеме црквеног сликарства и елемената савремене реалистичне уметности. Карактеристично за живопис ове цркве је то да на њему налазимо известан број наших савременика. Наиме, целу западну страну црквене лађе покрива композиција на којој је представљена Христова Беседа на гори,где се међу слушаоцима налазе војни свештеник Петар Трбојевић и краљ Александар I Карађорђевић, док се на северној страни налазе краљ Петар I Карађорђевић и руски цар Николај II Романов.[14]

Галерија Уреди

  •  

    Икона на апсиди цркве

  •  

    Спомен плоча на зиду цркве

  •  

    Улаз у цркву

  •  

    Унутрашњост цркве

  •  

    Поглед на цркву

  •  

    Црква Ружица. Калемегдан

Извори Уреди

  1. ^ Деоба Јакшића. - У: Школски лист, 28. август 1859.
  2. ^ „Православље - Цркве Ружица и Света Петка”. Архивирано из оригинала 01. 11. 2012. г. Приступљено 13. 04. 2012. 
  3. ^ „Црква Ружица – Beogradska Tvrdjava” (на језику: српски). Приступљено 2023-02-04. 
  4. ^ 011info.com <office@011info.com>. „Ružica: Crkva sa pogledom na rat”. 011info - najbolji vodič kroz Beograd (на језику: српски). Приступљено 2023-02-04. 
  5. ^ Београд под владом деспота Стевана Лазаревића. - У: Дело, 1. јануар 1913, стр:47
  6. ^ Вујовић, Бранко (2003). Београд у прошлости и садашњости. Београд: Издавачка кућа Драганић. стр. 110. 
  7. ^ Образовање црквеног одбора цркве Ружице. - У: Београдске општинске новине, 1. март 1892, број 10.
  8. ^ Три виђења Свете Петке. - У: Београдске општинске новине, 1. август 1939.
  9. ^ "Политика", 13. јун 1935
  10. ^ Божовић, Александар (2010). „Црква Ружица у источном подграђу Београдске тврђаве” (PDF). Наслеђе. 11: 11—28. 
  11. ^ Капела Свете Петке и црква Ружица. Београд: Издавачки фонд Српске православне цркве Архиепископије београдско-карловачке. 2010. 
  12. ^ На Калемегдану ванредно рестаурирана једна стара црквица-кровињара, "Време", 18. мај 1937
  13. ^ Цркве Ружица и Света Петка у Београду[мртва веза]
  14. ^ Михајлов, Саша (2018). „Приказ књиге Црква Ружица и капела Свете Петке – сакрални комплекс у источном подграђу Београдске тврђаве аутора Александра Божовића” (PDF). Наслеђе. 19: 169—171. 

Спољашње везе Уреди

 
Црква Ружица на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Црква_Ружица&oldid=25568503”