Максимилијан Хајдин

Максимилијан (световно Милан Хајдин, Нови Сад, 21. август 1879Београд, 25. фебруар 1936) био је епископ Српске православне цркве.

Максимилијан (Хајдин)
Maksimilijan Hajdin.jpg
Датум рођења(1879-08-21)21. август 1879.
Место рођењаНови Сад
Аустроугарска
Датум смрти25. фебруар 1936.(1936-02-25) (56 год.)
Место смртиБеоград
Краљевина Југославија

ЖивотУреди

Епископ Максимилијан рођен је у Новом Саду 21. августа 1879. Отац му је био родом из Гомирја код Карловца, село Хајдини, и као млад је отишао у Нови Сад, а потом у Београд. У Београду владика Максимилијан завршава и основну школу. Велику гимназију завршио је у Сремским Карловцима, а Правни факултет у Загребу, гдје је промовисан за доктора права. Године 1906. примио је монаштво и завршио богословију у Сремским Карловцима. По завршетку богословије прешао је у црквену службу и добио мјесто подбиљежника у Митрополији.

Дана 6. децембра 1920. године Свети архијерејски сабор га је изабрао за титуларног (насловног) епископа Сремске Митровице.

Дана 2. јануара 1921. постављен је за титуларног епископа Сремске Митровице.

Године 1928. изабран је за епископа далматинског, гдје је остао три године.

Дана 3. октобра 1931. премјештен је за епископа горњокарловачког.

Као добар правник владика Максимилијан добро је разумијевао проблеме црквеног устројства. Иако је кратко вријеме провео као епископ горњокарловачки, успио је да обиђе цијелу епархију. Под његовим надзором чувена Плашчанска архива сређена је по свим архивским прописима. Учествовао је у доношењу нових црквених закона.

Умро је у Београду, гдје је боравио као члан Светог архијеријског синода, 25. фебруара 1936. године. Био је сахрањен у новој крипти плашчанске саборне цркве, али за вријеме Другог светског рата његов гроб је отворен и оскрнављен. Посмртни остаци пренесени су у плашчанско гробље, где му је гроб загубљен.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди


Претходник:
Данило Пантелић
епископ далматински
19281931.

Наследник:
Иринеј Ђорђевић
Претходник:
Иларион Зеремски
епископ горњокарловачки
19311936.
Наследник:
Сава Трлајић