Надбискуп
Надбискуп (грч. αρχεπίσκοπος, од грч. arché — први + грч. episkopos — надзорник) бискупски је чин у Римокатоличкој цркви.
У Православној цркви постоји чин архиепископа.
ЈурисдикцијаУреди
Надбискуп се налази на челу надбискупије. Бискупија се назива надбискупијом кад је ријеч о средишту једне црквене покрајине — метрополије — или кад је ријеч о историјској бискупији. Надбискуп на челу метрополије је уједно и метрополит. Из историјских разлога постоји и изузетак од правила да је метрополит увијек надбискуп, наиме римски бискуп — папа — није надбискуп, иако је метрополит. Надбискуп се од бискупа разликује чашћу, али не и светим редом: разлика између њих није сакраментална, него функционална. Зато бискуп, када постаје надбискуп, не мора примити нови сакрамент.
ВрстеУреди
У Римокатоличкој цркви постоје и надбискупи који нису метрополити. Три су врсте таквих надбискупа:
- титуларни надбискупи — надбискупи угашених надбискупија чији наслов носе. Такви надбискупи често дјелују у Римској курији или као нунцији;
- надбискупи у бискупијама које носе назив надбискупије, премда нису сједиште метрополије. Нпр. надбискуп Стразбура је је непосредно подређен папи, а надбискуп Авињона је суфраган марсејског надбискупа. У Хрватској је у таквом положају Задарска надбискупија која је непосредно подређена папи;
- бискупи који добију титулу надбискупа ad personam, а да њихова бискупија не постане надбискупијом. У том случају, титула надбискупа остаје везана за особу, као почасна титула.
НадбискупиУреди
Неки од данашњих надбискупа на простору бивше СФРЈ:
- Надбискуп београдски Станислав Хочевар;
- Надбискуп сарајевски Винко Пуљић;
- Надбискуп загребачки Јосип Бозанић;
- Надбискуп сплитско-макарски Марин Барашић;
- Надбискуп ријечки Иван Девчић;
- Надбискуп ђаковачко-осјечки Марин Сракић.
- Надбискуп задарски Желимир Пуљић.