Надбискуп

Надбискуп (грч. αρχεπίσκοπος, од грч. arché — први + грч. episkopos — надзорник) бискупски је чин у Римокатоличкој цркви.

У Православној цркви постоји чин архиепископа.

Садржај

1 Јурисдикција
2 Врсте
3 Надбискупи
4 Види још

ЈурисдикцијаУреди

Надбискуп се налази на челу надбискупије. Бискупија се назива надбискупијом кад је ријеч о средишту једне црквене покрајине — метрополије — или кад је ријеч о историјској бискупији. Надбискуп на челу метрополије је уједно и метрополит. Из историјских разлога постоји и изузетак од правила да је метрополит увијек надбискуп, наиме римски бискуп — папа — није надбискуп, иако је метрополит. Надбискуп се од бискупа разликује чашћу, али не и светим редом: разлика између њих није сакраментална, него функционална. Зато бискуп, када постаје надбискуп, не мора примити нови сакрамент.

ВрстеУреди

У Римокатоличкој цркви постоје и надбискупи који нису метрополити. Три су врсте таквих надбискупа:

титуларни надбискупи — надбискупи угашених надбискупија чији наслов носе. Такви надбискупи често дјелују у Римској курији или као нунцији;
надбискупи у бискупијама које носе назив надбискупије, премда нису сједиште метрополије. Нпр. надбискуп Стразбура је је непосредно подређен папи, а надбискуп Авињона је суфраган марсејског надбискупа. У Хрватској је у таквом положају Задарска надбискупија која је непосредно подређена папи;
бискупи који добију титулу надбискупа ad personam, а да њихова бискупија не постане надбискупијом. У том случају, титула надбискупа остаје везана за особу, као почасна титула.