Тома Фила (Битољ, 29. јул 1941) је српски адвокат, цинцарског порекла, народни посланик у Народној скупштини Републике Србије, члан Председништва Социјалистичке партије Србије и члан Епархијског савета Архиепископије београдско-карловачке.

Тома Фила
doctor honoris causa
Toma Fila.jpg
Тома Фила
Датум рођења(1941-07-29)29. јул 1941.(79 год.)
Место рођењаБитољ
 Краљевина Југославија Краљевина Југославија
КрштенЦрква Светог Марка у Београду
ДржављанствоСрбија Република Србија
ОбразовањеПравни факултет Универзитета у Београду
УниверзитетУниверзитет у Београду
Занимањеадвокат
Политичка странкаСоцијалистичка партија Србије
СупругаВесна
РодитељиФилота Фила
Ели Сапунџић
РодбинаИван Мркић (шурак)
Љиљана Мркић Поповић

ПореклоУреди

Тома Фила је рођен 29. јула 1941. године у Битољу, као син адвоката Филоте Филе и Ели, кћерке београдског трговца Николе Сапунџића. Пошто су их бугарске окупационе власти протерале из Битоља, родног града Филоте Филе, морали су да се преселе у Србију под управом Владе генерала Милана Недића. Тома је ратне године провео са мајком у Неготину, док је отац Филота радио у Београду и 1943. године ухапшен као партизански илегалац, због чега је био заточен у Бањичком логору и потом одведен у концентрациони логор Маутхаузен-Гусен.[1]

ОбразовањеУреди

Завршио је Основну школу бр. 2 на Дорћолу, у последњој генерацији где је основно школовање трајало четири године. Потом је похађао Прву мушку гимназију. У то време, исту школу су похађали Стевица Марковић и Миша Словенац...

Између гимназије и факултета је кратко боравио у Паризу код рођака, са идејом да тамо отпочне студије, али је одустао. Уписао је Правни факултет Универзитета у Београду 1959. године и дипломирао у јуну 1963. године са просеком 8,80. У време студија је тренирао мачевање у МК Црвена звезда и био јуниорски првак Србије 1960. године. Као мачевалац се појављивао у својству статисте у филму Жана Мареа "Куле, чувај се!" (фр. La Tour, prends garde!, 1959), затим филмовима "Ханибал" (1959), "Монголи" (1961)...

Током првог Самита несврстаних у Београду 1961. године, његов отац је морао да отпутује у иностранство и повео га са собом у Париз. Тамо га је упознао са др Живком Топаловићем, председником предратне Социјалистичке партије Југославије и чланом Централног националног комитета за време Другог светског рата.

Универзитет „Св. Климент Охридски" у Битољу му је 22. априла 2016. године доделио звање почасног доктора наука (doctor honoris causa).

Адвокатска каријераУреди

Адвокатски приправник је постао 1. јула 1963. године у адвокатског канцеларији свог оца. Адвокатски испит је положио 3. јула 1965. године и постао најмлађи адвокат у Југославији. Као млади адвокат, дружио се са глумцем Зораном Радмиловићем.

Од 1988. до 1992. године је био председник Адвокатске коморе Југославије, односно Адвокатске коморе Србије.

Међу његовим клијентима су били Јованка Броз (удовица Јосипа Броза Тита, доживотног председника СФРЈ), Слободан Милошевић (председник Републике Србије и председник СР Југославије, глумац Жарко Лаушевић, Здравко Чолић, Радомир Марковић, Борка Вучић...

Борба против смртне казнеУреди

У јавности је постао познат као адвокат људи оптужених за најтежа кривична дела, међу којима је велики број људи био оптужен за дела за која је била запрећена смртна казна.[2] Укупно 16 његових клијената је било осуђено на смртну казну, а само једна је била извршена. Поводом смртне казне је изјавио: „Противник сам смртне казне, и увек сам спреман да изразим свој став“.[2] Бранио је многе политичаре међу којима су: Јованка Броз, Слободан Милошевић, и једно време је заступао Горана Хаџића.[3][2][4]

Хашки трибуналУреди

Први је адвокат из Србије кога је ангажовао Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу, непосредно по свом оснивању, но то га није спречило да каже да је Хашки трибунал, неозбиљан и пристрасан суд, и да га упореди са Нирнбершким процесом.[5][6]

У Хашком трибуналу је бранио Николу Шаиновића (председника Владе Републике Србије), генерал-пуковника Ђорђа Ђукића, Горана Лајића, Славка Докмановића (градоначелника Вуковара), Млађу Радића и Горана Хаџића (предсједника Републике Српске Крајине).

Поводом одласка генерала Ратка Младића у Хаг, Фила је изјавио: "Ужасан је укус у устима, јер људи који су били величине, који су створили Републику Српску, сада имају тамо третман као последњи човек. То је оно што је страшно и зато ја у томе не видим ништа добро".[7]

У пензији је од 2010. године.[8]

Политичка делатностУреди

Тома Фила није био члан Савеза комуниста Југославије, као ни његов отац, али је близак левичарским идејама и за себе тврди да је социјалдемократа[9]:

Мој отац је био левичар и то социјал демократа. И ја сам по опредељнењу социјал демократа јер сматрам да је то најправедније опредељење не само у Србији, већ и у свету.

— Тома Фила

Именован је за саветника Ивице Дачића, првог потпредседника Владе и министра унутрашњих послова, 2009. године. Његовим залагањем и посредовањем, октобра 2011. године је потписан споразум о преласку границе између Србије и Македоније само са личном картом.[10]

Члан Социјалистичке партије Србије је постао у децембру 2017. године. На изборима за одборнике Скупштине града Београда 2018. године, изабран је за градског одборника, али је поднео оставку на конститутивној седници 7. јуна.[11]

На парламентарним изборима 2020. године, изабран је за народног посланика у Народној скупштини Републике Србије, као кандидат на изборној листи "Ивица Дачић - Социјалистичка партија Србије - Јединствена Србија - Драган Марковић Палма".[12]

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди