2. фебруар

2. фебруар је тридесет трећи дан у години у Грегоријанском календару. 332 дана (333 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Догађаји

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29

• 962 — Немачки краљ Отон I у Риму крунисан за римског цара од стране папе Јована XII чиме је основано Свето римско царство немачке народности које ће формално постојати до 1806. године.
• 1509 — Португалци под командом Франсиска де Алмејде уништили муслиманску флоту у бици код града Диу у Индијском океану и успоставили контролу у индијским водама.
• 1536 — Шпански истраживач Педро де Мендоза на ушћу естуара Рио де ла Плата основао град Буенос Ајрес, главни град Аргентине од 1880.
• 1709 — Шкотски морнар Александер Селкрик избављен са пустог пацифичког острва на које је 1704. стигао после бродолома. Његова прича инспирисала Данијела Дефоа да напише роман „Робинсон Крусо“.
• 1804 — Почео Први српски устанак.
• 1808 — Наполеонове трупе окупирале Рим пошто је папа Пије VII одбио да призна Напуљско краљевство под француском влашћу и да се придружи алијанси против Велике Британије. Наполеон потом 1809. одвео папу у заточеништво у Фонтенбло. Папска држава рестаурирана после Наполеоновог пада 1814.
• 1834 — Српски кнез Милош Обреновић објавио трећи хатишериф турског султана Махмуда II, којим су уобличени политички статус и правни карактер Кнежевине Србије. Тим документом Србији припојено шест нахија, а посебним бератом кнез Милош добио достојанство српског и наследног кнеза.
• 1848 — Миром у граду Гваделупе Идалго окончан двогодишњи рат Мексика и САД. Поражени Мексико уступио САД Тексас, Нови Мексико, Аризону и Калифорнију.
• 1878 — Грчка објавила рат Турској.
• 1920 — Мировним уговором у Дорпату совјетска Русија признала независност Естоније, која је од 1721. била под руским суверенитетом. Совјетске трупе запоселе ту земљу у јуну 1940, после чега је Естонија постала део СССР.
• 1943 — Совјетска Црвена армија после шестомесечних борби код Стаљинграда присилила немачку Шесту армију на капитулацију. Тиме завршена једна од кључних битака у Другом светском рату.
• 1978 — Два совјетска космонаута са свемирског брода Саљут 6 у отвореном свемиру, први пут у историји космичких летова, обавила операцију допуне горива.
• 1986 — У кнежевини Лихтенштајн жене први пут гласале на парламентарним изборима.
• 1990 — Јужноафрички председник Фредерик де Клерк укинуо забрану Афричког националног конгреса Нелсона Манделе.
• 1997 — У Београду полиција грубом силом, користећи водене топове, растерала мирне демонстрације грађана који су од новембра 1996. свакодневно протестовали због одбијања власти да призна победу опозиције на локалним изборима у Србији.
• 2002 — Холандски принц Виљем Александер оженио се Максимом Зорегијетом, Аргентинком чији је отац био припадник хунте, и тиме оживео традицију контроверзних бракова холандске краљевске породице.
• 2003 — У снажној експлозији у Лагосу уништена „Нигеријска банка“, а најмање 33 особе погинуле. Потом избили велики нереди јер се више стотина људи потукло како би узело новац из срушене банке.
• 2006 —
  • На седници врховног већа одбране СЦГ одржаној у среду, начелник Војносигурносне агенције Војске СЦГ Светко Ковач, поднео је извештај у којем се наводи да је Војска СЦГ пружала заштиту одбеглом хашком оптуженику Ратку Младићу.
  • Председавајући Већа министара БиХ Аднан Терзић, председник Владе РС-а Перо Букејловић и председник Мајкрософта Бил Гејтс су у Португалу потписали писмо о намерама, које предвиђа припрему уговора о стратешком партнерству између БиХ и Мајкрософта.

Рођења

• 450 — Јустин I, источноримски цар. (прем. 527)
• 1208 — Ђауме I од Арагона, краљ Арагона, валенсије и Мајорке. (прем. 1276)
• 1426 — Елеонора од Наваре, краљица Наваре. (прем. 1479)
• 1455 — Ханс Дански, краљ Данске, Норвешке и Шведске. (прем. 1513)
• 1649 — Папа Бенедикт XIII. (прем. 1730)
• 1717 — Ернст Гидеон фон Лаудон, аустријски фелдмаршал. (прем. 1790)
• 1754 — Шарл Морис де Талеран, француски дипломата. (прем. 1838)
• 1803 — Алберт Џонстон, официр армије САД. (прем. 1862)
• 1827 — Освалд Ахенбах, немачки сликар. (прем. 1905)
• 1829 — Алфред Брем, немачки зоолог и писац. (прем. 1884)
• 1849 — Павол Орсаг Хвијездослав, словачки песник, драматург и преводилац. (прем. 1921)
• 1861 — Соломон Р. Гугенхајм, амерички индустријалац, филантроп и мецена. (прем. 1949)
• 1873 — Константин фон Нојрат, нацистички политичар. (прем. 1956)
• 1882 — Џејмс Џојс, ирски књижевник. (прем. 1941)
• 1893 — Дамдин Сухбатор, монголски војсковођа и револуционар. (прем. 1923)
• 1895 — Недељко Чабриновић, типографски радник, револуционар, учесник Сарајевског атентата. (прем. 1916)
• 1905 — Ајн Ранд, руско-америчка филозофкиња и ауторка. (прем. 1982)
• 1923 — Светозар Глигорић, шаховски велемајстор, новинар и публициста. (прем. 2012)
• 1923 — Бонита Гранвил, америчка глумица. (прем. 1988)
• 1924 — Мира Алечковић, српска књижевница. (прем. 2008)
• 1926 — Валери Жискар д’Естен, француски политичар. (прем. 2020)
• 1927 — Стен Гец, амерички музичар. (прем. 1991)
• 1932 — Босиљка Боци, српска глумица. (прем. 1997)
• 1933 — Тан Шве, мјанмарски генерал и војни диктатор.
• 1940 — Дејвид Џејсон, енглески глумац, комичар, сценариста и продуцент.
• 1947 — Фара Фосет, америчка глумица и модел. (прем. 2009)
• 1949 — Војо Стојановски, македонски певач. (прем. 2014)
• 1960 — Оливера Јежина, српска глумица.
• 1962 — Нено Белан, хрватски музичар.
• 1963 — Ева Касиди, америчка музичарка. (прем. 1996)
• 1963 — Андреј Киска, словачки политичар, предузетник и филантроп, 4. председник Словачке.
• 1966 — Андреј Чесноков, руски тенисер.
• 1968 — Ивана Жигон, српска глумица.
• 1968 — Бојан Зулфикарпашић, француско-српски џез пијаниста.
• 1969 — Валериј Карпин, руски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1970 — Дејан Радоњић, црногорски кошаркаш и кошаркашки тренер.
• 1972 — Дана Интернашонал, израелска певачица.
• 1977 — Шакира, колумбијска музичарка и плесачица.
• 1978 — Ден Гаџурич, холандски кошаркаш.
• 1978 — Барбара Мори, мексичка глумица и модел.
• 1983 — Каролина Клифт, шведска атлетичарка.
• 1985 — Морис Алмонд, амерички кошаркаш.
• 1986 — Џема Артертон, енглеска глумица.
• 1987 — Жерард Пике, шпански фудбалер.
• 1987 — Ентони Фејинга, аустралијски рагбиста.
• 1989 — Иван Перишић, хрватски фудбалер.
• 1995 — Марко Јовичић, српски фудбалски голман.
• 1995 — Никола Стојковић, српски фудбалер.
• 1996 — Хари Винкс, енглески фудбалер.
• 1997 — Умар Садик, нигеријски фудбалер.

Смрти

• 1124 — Боривој II, војвода Чешке. (*око 1064)
• 1218 — Константин Ростовски, кнез Ростова и велики кнез Владимира. (рођ. 1185)
• 1250 — Ерик XI Муцави и Хроми, краљ Шведске. (рођ. 1216)
• 1294 — Лудвиг II, војвода Баварске. (рођ. 1229)
• 1435 — Јована II Напуљска, краљица Напуља. (рођ. 1373)
• 1446 — Виторино да Фелтре, италијански педагог. (рођ. 1378)
• 1461 — Овен Тјудор, велшки војник. (*око 1400)
• 1529 — Балдасаре Кастиљоне, италијански писац, дворанин и дипломата. (рођ. 1478)
• 1594 — Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина, италијански композитор. (рођ. 1525. или 1526)
• 1660 — Говерт Флинк, холандски сликар. (рођ. 1615)
• 1769 — Папа Климент XIII. (рођ. 1693)
• 1704 — Гијом де Лопитал, француски математичар (рођ. 1661)
• 1895 — Љубомир Ненадовић, српски књижевник. (рођ. 1826)
• 1901 — Марко Миљанов, књижевник, војсковођа и војвода. (рођ. 1833)
• 1907 — Дмитриј Иванович Мендељејев, руски хемичар. (рођ. 1834)
• 1908 — Милован Глишић, српски књижевник. (рођ. 1847)
• 1924 — Алекса Шантић, српски песник. (рођ. 1868)
• 1942 — Данил Хармс, совјетски сатиричар. (рођ. 1905)
• 1956 — Тракстун Хер, амерички спортиста. (рођ. 1878)
• 1968 — Иван Рибар, др права, председник Скупштине Краљевине СХС и Президијума ФНРЈ. (рођ. 1881)
• 1969 — Борис Карлоф, амерички глумац британског порекла. (рођ. 1887)
• 1970 — Бертранд Расел, британски филозоф и математичар. (рођ. 1872)
• 1972 — Натали Клифорд Барни, америчко-француска књижевница. (рођ. 1876)
• 1979 — Сид Вишос, британски музичар. (рођ. 1957)
• 1985 — Херман Прис, немачки генерал. (рођ. 1901)
• 1989 — Ондреј Непела, чехословачки клизач. (рођ. 1951)
• 1995 — Доналд Плезенс, енглески глумац. (рођ. 1919)
• 1995 — Фред Пери, енглески тенисер и стонотенисер. (рођ. 1909)
• 1996 — Џин Кели, амерички филмски глумац и играч. (рођ. 1912)
• 2000 — Драган Зарић, позоришни, филмски и ТВ глумац. (рођ. 1942)
• 2003 — Дејан Ђурковић, филмски и позоришни редитељ. (рођ. 1939)
• 2005 — Макс Шмелинг, немачки боксер, светски шампион у тешкој категорији. (рођ. 1905)
• 2014 — Филип Симор Хофман, амерички глумац. (рођ. 1967)
• 2017 — Предраг Матвејевић, хрватски књижевник. (рођ. 1932)
• 2019 — Слободан Пеладић, српски сликар, вајар и мултимедијални уметник. (рођ. 1962)

Празници и дани сећања

• Међународни празници
  • Међународни дан заштите мочвара
• Православна црква слави:
  • Преподобног Јевтимија Великог
  • Свете мученике Енена, Нирена и Пена
  • Јевтимија Трновског, бугарског патријарха

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума