2. фебруар
датум
(преусмерено са 2. фебруара)
2. фебруар је тридесет трећи дан у години у Грегоријанском календару. 332 дана (333 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.
ДогађајиУреди
фебруар | ||||||
П | У | С | Ч | П | С | Н |
1 | 2 | 3 | ||||
4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
- 962 — Немачки краљ Отон I у Риму крунисан за римског цара од стране папе Јована XII чиме је основано Свето римско царство немачке народности које ће формално постојати до 1806. године.
- 1509 — Португалци под командом Франсиска де Алмејде уништили муслиманску флоту у бици код града Диу у Индијском океану и успоставили контролу у индијским водама.
- 1536 — Шпански истраживач Педро де Мендоза на ушћу естуара Рио де ла Плата основао град Буенос Ајрес, главни град Аргентине од 1880.
- 1709 — Шкотски морнар Александер Селкрик избављен са пустог пацифичког острва на које је 1704. стигао после бродолома. Његова прича инспирисала Данијела Дефоа да напише роман „Робинсон Крусо“.
- 1804 — Почео Први српски устанак.
- 1808 — Наполеонове трупе окупирале Рим пошто је папа Пије VII одбио да призна Напуљско краљевство под француском влашћу и да се придружи алијанси против Велике Британије. Наполеон потом 1809. одвео папу у заточеништво у Фонтенбло. Папска држава рестаурирана после Наполеоновог пада 1814.
- 1834 — Српски кнез Милош Обреновић објавио трећи хатишериф турског султана Махмуда II, којим су уобличени политички статус и правни карактер Кнежевине Србије. Тим документом Србији припојено шест нахија, а посебним бератом кнез Милош добио достојанство српског и наследног кнеза.
- 1848 — Миром у граду Гваделупе Идалго окончан двогодишњи рат Мексика и САД. Поражени Мексико уступио САД Тексас, Нови Мексико, Аризону и Калифорнију.
- 1878 — Грчка објавила рат Турској.
- 1920 — Мировним уговором у Дорпату совјетска Русија признала независност Естоније, која је од 1721. била под руским суверенитетом. Совјетске трупе запоселе ту земљу у јуну 1940, после чега је Естонија постала део СССР.
- 1943 — Совјетска Црвена армија после шестомесечних борби код Стаљинграда присилила немачку Шесту армију на капитулацију. Тиме завршена једна од кључних битака у Другом светском рату.
- 1978 — Два совјетска космонаута са свемирског брода Саљут 6 у отвореном свемиру, први пут у историји космичких летова, обавила операцију допуне горива.
- 1986 — У кнежевини Лихтенштајн жене први пут гласале на парламентарним изборима.
- 1990 — Јужноафрички председник Фредерик де Клерк укинуо забрану Афричког националног конгреса Нелсона Манделе.
- 1997 — У Београду полиција грубом силом, користећи водене топове, растерала мирне демонстрације грађана који су од новембра 1996. свакодневно протестовали због одбијања власти да призна победу опозиције на локалним изборима у Србији.
- 2002 — Холандски принц Виљем Александер оженио се Максимом Зорегијетом, Аргентинком чији је отац био припадник хунте, и тиме оживео традицију контроверзних бракова холандске краљевске породице.
- 2003 — У снажној експлозији у Лагосу уништена „Нигеријска банка“, а најмање 33 особе погинуле. Потом избили велики нереди јер се више стотина људи потукло како би узело новац из срушене банке.
- 2006 —
- На седници врховног већа одбране СЦГ одржаној у среду, начелник Војносигурносне агенције Војске СЦГ Светко Ковач, поднео је извештај у којем се наводи да је Војска СЦГ пружала заштиту одбеглом хашком оптуженику Ратку Младићу.
- Председавајући Већа министара БиХ Аднан Терзић, председник Владе РС-а Перо Букејловић и председник Мајкрософта Бил Гејтс су у Португалу потписали писмо о намерама, које предвиђа припрему уговора о стратешком партнерству између БиХ и Мајкрософта.
РођењаУреди
- 450 — Јустин I, источноримски цар. (прем. 527)
- 1208 — Ђауме I од Арагона, краљ Арагона, валенсије и Мајорке. (прем. 1276)[1]
- 1426 — Елеонора од Наваре, краљица Наваре. (прем. 1479)
- 1455 — Ханс Дански, краљ Данске, Норвешке и Шведске. (прем. 1513)
- 1649 — Папа Бенедикт XIII. (прем. 1730)
- 1717 — Ернст Гидеон фон Лаудон, аустријски фелдмаршал. (прем. 1790)
- 1754 — Шарл Морис де Талеран, француски дипломата. (прем. 1838)
- 1803 — Алберт Џонстон, официр армије САД. (прем. 1862)
- 1827 — Освалд Ахенбах, немачки сликар. (прем. 1905)
- 1829 — Алфред Брем, немачки зоолог и писац. (прем. 1884)
- 1849 — Павол Орсаг Хвијездослав, словачки песник, драматург и преводилац. (прем. 1921)
- 1861 — Соломон Р. Гугенхајм, амерички индустријалац, филантроп и мецена. (прем. 1949)
- 1873 — Константин фон Нојрат, нацистички политичар. (прем. 1956)
- 1882 — Џејмс Џојс, ирски књижевник. (прем. 1941)
- 1893 — Дамдин Сухбатор, монголски војсковођа и револуционар. (прем. 1923)
- 1895 — Недељко Чабриновић, типографски радник, револуционар, учесник Сарајевског атентата. (прем. 1916)
- 1905 — Ајн Ранд, руско-америчка филозофкиња и ауторка. (прем. 1982)
- 1923 — Светозар Глигорић, шаховски велемајстор, новинар и публициста. (прем. 2012)
- 1923 — Бонита Гранвил, америчка глумица. (прем. 1988)
- 1924 — Мира Алечковић, српска књижевница. (прем. 2008)
- 1926 — Валери Жискар д’Естен, француски политичар. (прем. 2020)
- 1927 — Стен Гец, амерички музичар. (прем. 1991)
- 1932 — Босиљка Боци, српска глумица. (прем. 1997)
- 1933 — Тан Шве, мјанмарски генерал и војни диктатор.
- 1940 — Дејвид Џејсон, енглески глумац, комичар, сценариста и продуцент.
- 1947 — Фара Фосет, америчка глумица и модел. (прем. 2009)
- 1949 — Војо Стојановски, македонски певач. (прем. 2014)
- 1960 — Оливера Јежина, српска глумица.
- 1962 — Нено Белан, хрватски музичар.
- 1963 — Ева Касиди, америчка музичарка. (прем. 1996)
- 1963 — Андреј Киска, словачки политичар, предузетник и филантроп, 4. председник Словачке.
- 1966 — Андреј Чесноков, руски тенисер.
- 1968 — Ивана Жигон, српска глумица.
- 1968 — Бојан Зулфикарпашић, француско-српски џез пијаниста.
- 1969 — Валериј Карпин, руски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1970 — Дејан Радоњић, црногорски кошаркаш и кошаркашки тренер.
- 1972 — Дана Интернашонал, израелска певачица.
- 1977 — Шакира, колумбијска музичарка и плесачица.
- 1978 — Ден Гаџурич, холандски кошаркаш.
- 1978 — Барбара Мори, мексичка глумица и модел.
- 1983 — Каролина Клифт, шведска атлетичарка.
- 1985 — Морис Алмонд, амерички кошаркаш.
- 1986 — Џема Артертон, енглеска глумица.
- 1987 — Жерард Пике, шпански фудбалер.
- 1987 — Ентони Фејинга, аустралијски рагбиста.
- 1989 — Иван Перишић, хрватски фудбалер.
- 1995 — Марко Јовичић, српски фудбалски голман.
- 1995 — Никола Стојковић, српски фудбалер.
- 1996 — Хари Винкс, енглески фудбалер.
- 1997 — Умар Садик, нигеријски фудбалер.
СмртиУреди
- 1124 — Боривој II, војвода Чешке. (*око 1064)
- 1218 — Константин Ростовски, кнез Ростова и велики кнез Владимира. (рођ. 1185)
- 1250 — Ерик XI Муцави и Хроми, краљ Шведске. (рођ. 1216)
- 1294 — Лудвиг II, војвода Баварске. (рођ. 1229)
- 1435 — Јована II Напуљска, краљица Напуља. (рођ. 1373)
- 1446 — Виторино да Фелтре, италијански педагог. (рођ. 1378)
- 1461 — Овен Тјудор, велшки војник. (*око 1400)
- 1529 — Балдасаре Кастиљоне, италијански писац, дворанин и дипломата. (рођ. 1478)
- 1594 — Ђовани Пјерлуиђи да Палестрина, италијански композитор. (рођ. 1525. или 1526)
- 1660 — Говерт Флинк, холандски сликар. (рођ. 1615)
- 1769 — Папа Климент XIII. (рођ. 1693)
- 1704 — Гијом де Лопитал, француски математичар (рођ. 1661)
- 1895 — Љубомир Ненадовић, српски књижевник. (рођ. 1826)
- 1901 — Марко Миљанов, књижевник, војсковођа и војвода. (рођ. 1833)
- 1907 — Дмитриј Иванович Мендељејев, руски хемичар. (рођ. 1834)
- 1908 — Милован Глишић, српски књижевник. (рођ. 1847)
- 1924 — Алекса Шантић, српски песник. (рођ. 1868)
- 1942 — Данил Хармс, совјетски сатиричар. (рођ. 1905)
- 1956 — Тракстун Хер, амерички спортиста. (рођ. 1878)
- 1968 — Иван Рибар, др права, председник Скупштине Краљевине СХС и Президијума ФНРЈ. (рођ. 1881)
- 1969 — Борис Карлоф, амерички глумац британског порекла. (рођ. 1887)
- 1970 — Бертранд Расел, британски филозоф и математичар. (рођ. 1872)
- 1972 — Натали Клифорд Барни, америчко-француска књижевница. (рођ. 1876)
- 1979 — Сид Вишос, британски музичар. (рођ. 1957)
- 1985 — Херман Прис, немачки генерал. (рођ. 1901)
- 1989 — Ондреј Непела, чехословачки клизач. (рођ. 1951)
- 1995 — Доналд Плезенс, енглески глумац. (рођ. 1919)
- 1995 — Фред Пери, енглески тенисер и стонотенисер. (рођ. 1909)
- 1996 — Џин Кели, амерички филмски глумац и играч. (рођ. 1912)
- 2000 — Драган Зарић, позоришни, филмски и ТВ глумац. (рођ. 1942)
- 2003 — Дејан Ђурковић, филмски и позоришни редитељ. (рођ. 1939)
- 2005 — Макс Шмелинг, немачки боксер, светски шампион у тешкој категорији. (рођ. 1905)
- 2014 — Филип Симор Хофман, амерички глумац. (рођ. 1967)
- 2017 — Предраг Матвејевић, хрватски књижевник. (рођ. 1932)
- 2019 — Слободан Пеладић, српски сликар, вајар и мултимедијални уметник. (рођ. 1962)
Празници и дани сећањаУреди
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ „James I | king of Aragon”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-16.
2. фебруар на Викимедијиној остави. |