Јевтимије Велики

Свети Јевтимије (377—473), често називан Велики, је хришћански светитељ. Живео је у Палестини.

Јевтимије Велики
Свети Јевтимије Велики
Лични подаци
Датум рођења377.
Место рођењаМелитина,
Датум смрти20. јануар 473.
Место смртиЈерусалим,
Световни подаци
Поштује се уПравославна црква, Римокатоличка црква
Празник20. јануар

Јевтимије је рођен је у јерменском граду Мелитини (данашња Малатија) близу реке Еуфрата око 377. године.[1] Био је јединац син, рођен, према црквеном предању, по молитви своје мајке Дионисије, која је имала „небеско виђење“ о Јефтимијевом рођењу. Од младости се подвизавао, најпре у близини свога града, а потом, пошто је посетио Јерусалим у двадесет деветој години живота, у пустињи између Јерусалима и Јерихона, назватој Фаре. Проводио је дане и ноћи у молитви, унутрашњим богомислима, созерцању и телесном раду. Око њега су се сабрали многи ученици, од којих су неки славни светитељи, као: Киријак Отшелник, Сава Освећени, Теоктист и други. Према хришћанској традицији био је велики чудотворац: изгонио је демоне, лечио тешке болести, извео воду у пустињу, умножио хлеб, прорицао. Монахе је учио трудољубљу говорећи: „Ако ви без свога труда једете хлеб, значи ви једете туђи труд“. Кад су неки млађи монаси хтели да посте више од других, он им је то забранио и наредио да долазе за општу трпезу, да се не би погордили од сувишног поста. Још је говорио да није добро за монаха да прелази с места на место, јер: „Дрво које се често пресађује, не доноси плода“. Ко год жели да чини добро, може га чинити на оном месту где је. О љубави је говорио: „Што је со хлебу, то је љубав осталим врлинама“. Прве недеље Часног Поста он се удаљавао у пустињу и тамо остајао проводећи време у молитвама до пред Васкрс. За време његовог живота се у близини његове пећине створила велика лавра која је после вековима била пуна монаха. Последња му је заповест била, да се у манастиру држи гостољубље, и да капија манастира никад не буде затворена. Преминуо је 473. године у деведесет седмој години живота.[2] На погребу му је био и патријарх јерусалимски Анастасије.[2] Цео дан патријарх је чекао, док је огромна маса народа целивала светитеља, и тек увече је успео да доврше опело. Према хришћанском веровањо седмога дана после смрти јавио се Јевтимије своме ученику Доментијану, сав светао и радостан.

Српска православна црква слави га 20. јануара по јулијанском (2. фебруара по грегоријанском) календару.[3]

Референце уреди

  1. ^ „Преподобни Јевтимије Велики”. СПЦ. Архивирано из оригинала 03. 02. 2021. г. Приступљено 29. 1. 2021. 
  2. ^ а б „Преподобни Јевтимије Велики”. ИКрагујевац. Приступљено 29. 1. 2021. 
  3. ^ „ПРЕПОДОБНИ ЈЕВТИМИЈЕ ВЕЛИКИ”. Црква Уб. Приступљено 29. 1. 2021. 


Литература уреди

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.