Отворите главни мени

Хамдија Јусуфспахић (Занесовићи код Бугојна, 16. јун 1937Београд, 31. март 2016) био је почасни реис-ул-улема Исламске заједнице Србије и дугогодишњи београдски муфтија.[1]

Хамдија Јусуфспахић
Hamdija-jusufspahic-stari.jpg
Хамдија Јусуфспахић
Датум рођења(1937-06-16)16. јун 1937.
Место рођењаЗанесовићи код Бугојна
 Краљевина Југославија
Датум смрти31. март 2016.(2016-03-31) (78 год.)
Место смртиБеоград
 Србија
Реис-ул-улема Исламске заједнице Србије
Године20062007.
НаследникАдем Зилкић
Почасни реис-ул-улема Исламске заједнице Србије
Године20082016.
Београдски муфтија
Године19672008.
НаследникМухамед Јусуфспахић

Садржај

БиографијаУреди

Хамдија је рођен 16. јуна 1937. године у селу Занесовићи које се налази између Бугојна и Горњег Вакуфа, а данас припада општини Бугојно. Био је седмо дијете оца Османа и мајке Латифе.[2]

Преминуо је 31. марта 2016. године у Београду.[1]

ШколовањеУреди

Хамдија је 1948. године уписао медресу у Сарајеву, а завршио је 1958. године. Посљедња четири разреда радио је као имам. Као добар ученик стекао је право на стипендију у Египту, али је чекајући четири године на одлазак студирао право, завршио војни рок и био имам у Алаџа џамији у Фочи, у Карађозбеговој џамији у Мостару и у џамији у Вишеграду. Исламски теолошки факултет на Универзитету Ал Азар у Каиру уписао је 1963. године и био је први југословенски држављанин који је тај факултет завршио, као и постдипломске студије на Одсјеку за филозофију, такође у Каиру.[2]

Приватни живот и политички ангажманУреди

Оженио је 1967. године Египћанку Набилу, која је дипломирала у првој генерацији Исламског факултета и била је први исламски теолог у Југославији. Са њом је добио два сина Мухамеда и Мустафу и ћерку Муну.[2]

Хамдија Јусуфспахић се изјашњавао као Југословен, Босанац и муслиман, изричући да се никада није изјаснио као Србин или Хрват. Био је потпредсједник Савезне странке Југословена и један од идејних покретача, али не и члан, Југословенске љевице.[2]

ПријатељстваУреди

Имао је пријатељске односе са представницима политичке љевице и деснице, Слободаном Милошевићем и Вуком Драшковићем. Са Војиславом Шешељом у почетку није био у добрим односима због његових изјава, али се након његовог доласка на чело општине Земун њихов однос поправио, јер су припадници муслиманске заједнице у тој општини истицали како је њихов живот постао лакши од како је он дошао на ту позицију.[2]

Међувјерски односиУреди

Чврсто је вјеровао у вјерску толеранцију, говорећи како је ислам као и остале монотеистичке религије. Истицао је како је положај муслимана у Србији веома тежак, јер се на њих увијек гледало као остатак турског, окупаторског времена, као ненародни елемент и издајнике.[2]

ОдликовањаУреди

Предсједник Републике Србије Томислав Николић је 2012. године потписао указ којим је Хамдија Јусуфспахић одликован Сретењским орденом I степена.[3] У указу се наводи да Хамдија добија одликовање због заслуга и личног доприноса у развоју међувјерске сарадње, вјерске толеранције и представљања Србије у иностранству, посебно у земљама са већинским муслиманским становништвом.[4]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 „Preminuo Hamdija Jusufspahić”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). 31. 3. 2016. Приступљено 5. 12. 2018. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Grujić, Dragoslav (8. 3. 2007). „Musliman, Jugosloven i levičar”. Nedeljnik Vreme (на језику: српски). Приступљено 5. 12. 2018. 
  3. ^ „УКАЗИ О ОДЛИКОВАЊИМА”. predsednik.rs/ (на језику: српски). Приступљено 1. 4. 2016. »3. Хамдија Јусуфспахић, Сретењски орден 1. степена;« 
  4. ^ „Хамдија Јусуфспахић одликован Сретењским орденом”. glassrbije.org/ (на језику: српски). Приступљено 1. 4. 2016. »У указу се наводи се да је Јусфуспахић одликован за заслуге и лични допринос у развоју међуконфесионалне сарадње, верске толеранције и представљање Србије у иностранству, нарочито у муслиманским земљама.« [мртва веза]