Википедија

Камион

теретно моторно возило

Камион (тј. теретно моторно возило) је моторно возило намењено за превоз терета, обично у друмском саобраћају. Реч „камион" доспела је у српски језик од француске речи за теретно моторно возило „camion", највероватније током Првог светског рата. Основни елементи структуре камиона су: погонски агрегат (мотор), шасија (платформа), каросерија (кабина и товарни сандук), специјални системи (самоистовар, систем за повезивање вучног и прикључног возила и сл). Шасија може бити интегрисана са каросеријом, односно товарним сандуком и отворена носећа за надоградњу и вучу (тегљач) прикључних возила. Камиони као теретна возила а на основу амбијента за који су намењени могу бити путна (друмска) и беспутна (теренска).

Камион тегљач Волво ВНЛ за северноамеричко тржиште.
Daimler-Lastwagen, 1896
Дампер БелАЗ 75600 носивости 320 тона.
Првомајска парада у Љубљани 1961. године. Камион 6Г који са моделом 4Г спада у прве моделе камиона која је фабрика у Прибоју производила по лиценци Сауер. То су били први тешки камиони произведени у СФРЈ. Уз одређене модификације од модела 6Г настао је ФАП 13, по многима најчувенији југословенски камион, који је почео да се производи 1962. године и у који је уграђиван мотор ФАМОС Ф, Р4, 8000 кубика, 130 КС, 2000 о/мин, израђен у Храсници.
Урал НЕКСТ - војна варијанта.

ТиповиУреди

Према положају мотора разликују се следеће композиционе шеме теретних возила - камиона:

  • мотор изнад предње осовине, кабина иза мотора
  • мотор изнад предње осовине, кабина делимично изнад мотора
  • мотор изнад предње осовине, кабина изнад мотора
  • мотор иза предње осовине, кабина испред предње осовине

Са аспекта основне намене, камиони се могу сврстати у три основне групе:

  • транспортни
  1. мали терет (камионет)
  2. теретни
  3. фургон
  4. самоистоварач
  5. дампер
  • радни (дизалица, ел. агрегат, чишћење и прање улица, радионица и др.)
  • специјални
  1. цистерна
  2. хладњача
  3. превоз стоке
  4. превоз дрвета
  5. бет. мешалица
  6. санитет

Категоризација камиона се може извршити и на основу носивости.

Камион може вући једну или више приколица. У зависности од конструкције и намене, разликују се разне врсте камиона, нпр:

  • кипер је камион код којег се иза возачке кабине налази сандук за сипки терет, који се по потреби може нагнути, тако да се истовар терета врши под утицајем Земљине теже;
  • цистерна је камион намењен за превоз течности;
  • тегљач је камион код којег не постоји товарни простор, већ само специјални зглоб (седло), на који се ослања предњи део полуприколице, у којој се превози терет. Овакав скуп возила се стручно назива вучни воз, или колоквијално шлепер.

ИсторијаУреди

У Југославији је 1938. године било регистровано само 12.500 моторних возила. Међутим, те исте године отпочиње прва монтажа моторних возила - камиона у Југославији и на Балкану у фабрици авионских мотора - ИМАД у селу Раковица близу Београда. Већ следеће 1939. године у кругу ИМАД-а почиње изградња прве наменске фабрике аутомобилских мотора и камиона која је свечано отворена октобра 1940. године. Купљена је лиценца за камион прага РН-8 с редним четворотактним 6-то цилиндриничним бензинским мотором, воденим хлађењем, јачине 70 коњских снага, са бочним стојећим вентилима. До Немачко-италијанског напада на Југославију априла 1941. монтирао је свега 250 камиона. Након завршетка рата, нове власти покренуле су произодне линије за камионе у ИМР-у (бивши ИМАД) у Раковици и у ТАМ-у у Марибору. Набављена је додатна документација за камион Прага РН-13 носивости 3,5 тоне који је понео ново име пионир. Обе фабрике су упоредо производиле пионире до 1950. године. У ТАМ-у производили су пионире до 1959. године. Укупно је произведено 17.416 возила. Камион ТАМ пионир је прво моторно возило које се масовно производило у Југославији.

ПродајаУреди

Светско тржиште камионаУреди

Највећи неамерички произвођачи камиона на свету 2015. године.
Поз. Модел Јединица
1 Дајмлер (Мерцедес-Бенц, Фрејтлајер, Јунимог, Вестерн стар, Фјусо, Братбенц) 506.663[1]
2 Навистар интернашонал 359.000[2]
3 Донгфенг 336.869[3]
4 Тата 317.780[4]
5 Волво група (Волво, Мак, Рено, УД Нисан) 207.475[5]
6 Фолксваген група (MAN, Сканија, Каминхос е Онибус) 179.035[6]
7 Хино 162.870[7]
8 Пакар (DAF, Кенворт, Петербилт, Лејланд) 154.700[8]
9 Ивеко 140.200[9]

РеференцеУреди

  1. ^ „Annual Report 2015”. Daimler. 2016. Архивирано из оригинала на датум 2. 10. 2016. Приступљено 25. 9. 2016. 
  2. ^ „Form 10K Navistar International Corp.”. US Securities and Exchange Commission. 2016. стр. 48. Приступљено 24. 9. 2016. 
  3. ^ „2015 Annual Report” (PDF). Dongfeng. 2016. стр. 10. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 09. 2016. Приступљено 25. 9. 2016. 
  4. ^ „70th Annual Report 2015-2015” (PDF). Tata. 2016. стр. 53. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 9. 10. 2016. Приступљено 24. 9. 2016. 
  5. ^ „Annual and Sustainability Report 2015” (PDF). Volvo. 2016. стр. 91. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 10. 10. 2016. Приступљено 25. 9. 2016. 
  6. ^ „Annual Report 2015” (PDF). Volkswagen. 2016. стр. 98. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 9. 10. 2016. Приступљено 25. 9. 2016. 
  7. ^ „Financial Reports for the Fiscal Year Ending” (PDF). Hino Motors. 2016. стр. 25. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 9. 10. 2016. Приступљено 25. 9. 2016. 
  8. ^ „2015 Annual Report” (PDF). PACCAR. 2016. стр. 28. Приступљено 25. 9. 2016. 
  9. ^ „2015 Annual Report” (PDF). CNH. 2016. стр. 60. Приступљено 23. 10. 2016. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Камион&oldid=24290408”