Отворите главни мени

Храсница је насељено мјесто у јужном дјелу општине Илиџе, које је подјељено на двије мјесне заједнице Храсницу 1 и Храсницу 2.

Храсница
Панорама Храснице.jpg
Панорама Храснице
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација Босне и Херцеговине
ГрадСарајево
Становништво
 — 2013.12.437
Географске карактеристике
Координате43°47′53″ СГШ; 18°18′46″ ИГД / 43.79814° СГШ; 18.31281° ИГД / 43.79814; 18.31281Координате: 43°47′53″ СГШ; 18°18′46″ ИГД / 43.79814° СГШ; 18.31281° ИГД / 43.79814; 18.31281
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Храсница на мапи Босне и Херцеговине
Храсница
Храсница
Храсница на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број+387 033

ГеографијаУреди

Налази се у подножју планине Игман. Припада општини Илиџа. Врело Босне је удаљено око 2.250 метара. Јужни дио Храснице је близу ентитетске линије разграничења са Републиком Српском. Повезана је са Илиџом Храсничком цестом. Између Илиџе и Храснице се налази насеље Соколовић Колонија, а размак између та два насеља (града) путем је око 2,85 км. Кроз Храсницу тече рјечица Вечерица и улива се у Жељезницу у Соколовић Колонији.

ИсторијаУреди

Храсница је постојала и у средњем вијеку, гдје је било изграђено утврђење. Име је добила за вријеме Турака, када је српска породица Остојићи примила ислам и промјенила презиме у Храсница. Крајеви гдје су били Остојићи (Храсница) добили су назив Храсница.[1] 1485. је већина становништва већ прешла на Ислам. Храсница је процват доживјела тек послије Другог свјетског рата, када је у њој изграђен ФАМОС (Фабрика мотора Сарајево).[1] У Храсници сада постоје четири џамије. У њој се налази и фудбалски клуб Фамос.

Археолошки локалитетУреди

На подручју катастарске општине Храсница налази се археолошки локалитет проглашен 2004. године од стране Комисије за очување националних споменика БиХ као Историјско подручје — остаци предроманичке цркве и средњовековно гробље Црквина код села Врутци.[2] Архолошка истраживања на локалитету Врутци су извршена 1975. године.[3]

СтановништвоУреди

1961. године Храсница је била подјељена на више насеља, а у главном насељу су били већина Срби. 1971. та несеља су спојена и већина су били Муслимани до 1991.

Националност Храсница 1[4] 1991.
Муслимани 2.025 (57,20%)
Срби 1.046 (29,54%)
Хрвати 127 (03,58%)
Југословени 284 (08,02%)
остали и непознато 58 (01,06%)
Укупно 3.540
Националност Храсница 2[4] 1991.
Муслимани 7.061 (79,36%)
Срби 1.124 (12,63%)
Хрвати 188 (02,11%)
Југословени 395 (04,43%)
остали и непознато 129 (01,44%)
Укупно 8.897

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 „Храсница је била насеље још у средњем вијеку — Насеље названо по племићкој породици”. Архивирано из оригинала на датум 02. 11. 2013. Приступљено 31. 10. 2013. 
  2. ^ Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika
  3. ^ Природно наслијеђе Кантона Сарајево, Географско друштво у Федерацији Босне и Херцеговине, Сарајево. 2015. ISBN 978-9958-9270-9-6. стр. 129.
  4. 4,0 4,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.