Град Јагодина
Град Јагодина је град у Поморавском округу у средишту Србије, у Шумадији. Средиште града као и округа је градско насеље Јагодина. Према попису из 2011. било је 71.852 становника, од чега 37.282 у самом граду.[2] Према прелиминарним подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 65.180 становника.[1]
| Град Јагодина | |
|---|---|
 Зграда скупштине града Јагодина
| |
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија
|
| Управни округ | Поморавски |
| Седиште | Јагодина |
| Становништво | |
| Становништво |  65.180 (2022)[1] |
| Географске карактеристике | |
| Површина | 470 km2 |
|
| |
| Остали подаци | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Пре Другог светског рата подручје града Јагодине носило је назив белички срез. Поглавар среза беличког 1928. године био је Божидар Марковић.[3][4]Сам белички срез је имао у свом саставу општине: Багрдан варош, Багрдан село, Беличка, Беочићска, Буковачка, Бунарска, Винорачка, Врановачка, Главиначка, Глоговачка, Горњоштипљанска, Деоничка, Драгоцветска, Драгошевачка, Дубочка, Јагодинска, Јовачка, Ланишка, Левачка, Лоћичка, Мајурска, Мијатовачка, Милошевска, Остриковачка, Пањевачка, Праћинска, Рибарска, Стрижилска, Трешњевичка, Шантаровачка.[5] На попису 1931. године белички срез је имао 48.866 становника.[6]
Порекло имена уреди
За 6 векова град је имао три имена: Јагодна, Јагодина и Светозарево. Први писани споменик датира од 15. јула 1399. године. То је извештај кнегиње Милице и њених синова Стевана и Вука дубровачкој општини о неком Дубровчанину.[7] Године 1946. Јагодина добија име Светозарево по социјалисти Светозару Марковићу.
Романтичари, маштари, помињу крчмарицу Јагоду, са дворима и ханом на Црвеном брегу изнад гробља, у чијем је подножју расло село, названо по њој Јагодина. Крчмарица Јагода је, казују њени поштоваоци, по сунцу служила госте а под сјајем месеца, са 40 разбојника, нападала и пљачкала богате караване крај Цариградског друма. Трајало би то до у бескрај, да и легенда нема крај, па се вели да је у једној пљачки срела младића, пред чијом је лепотом задрхтала њена разбојничка рука. Изневерени пријатељи су је пустили да га поведе у своје дворе, али јој издају никада нису опростили. Једне ноћи нестао је у пламену Јагодин хан, над чијим се згариштем, у мрклим ноћима, годинама чуло њено језиво кикотање. Старији памте да је крај гробља постојао комад необрађеног земљишта, који се до скоро називао општинска утрина, а некад давно Јагодина ливада. У време Турака, од сеоцета у подножју Црвеног брега, израшће њихово насеље, које ће назвати Јагодина паланка, па отуда доцније и име Јагодина.
Галерија уреди
-
Арачлијски поток - Ђурђево брдо, Јагодина
-
Јагодина - водопад Поток
-
Чесма Свете Тројице, Јагодина
Референце уреди
- ^ а б „Први резултати Пописa становништва, домаћинстава и станова 2022.”. Републички завод за статистику. Архивирано из оригинала 22. 12. 2022. г. Приступљено 27. 12. 2022.
- ^ Национална припадност(Подаци по општинама и градовима). Београд: Републички завод за статистику. 2012. стр. 60. ISBN 9788661610233.
- ^ Манакин, Виктор (1928). Алманах Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца III. Загреб. стр. 426.
- ^ http://www.jagodina.org.rs/o-gradu/stanovnistvo/. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ Манакин, Виктор (1928). Алманах Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца III. Загреб. стр. 426.
- ^ Дефинитивни резултати пописа од 31. марта 1931. године. Књ. I. Београд: Државна штампарија Краљевине Југославије. 1937. стр. 8.
- ^ „Град Јагодина - Град будућности - О граду - Историја града Јагодина - Добродошли”. jagodina.org.rs. Приступљено 2021-02-03.
