Отворите главни мени

Милисав Савић је српски прозни писац, књижевни историчар и преводилац, доктор наука.

Милисав Савић
Milisav Savic.jpg
Пуно имеМилисав Савић
Датум рођења(1945-04-15)15. април 1945.(74 год.)
Место рођењаВласово
 Србија

БиографијаУреди

Рођен је 15. априла 1945. у Власову крај Рашке. Гимназију је завршио у Новом Пазару, а студије југословенске и светске књижевности на Филолошком факултету у Београду. На истом факултету магистрирао је с темом „Мемоарска проза о првом српском устанку“, а потом и докторирао с темом „Мемоарско-дневничка проза о српско-турским ратовима 1876-1878“. У браку је са нашом прослављеном глумицом Александром Николић, са којом има сина Страхињу, такође има и ћерку Мирјану Савић Удовичић из претходног брака.

Био је уредник „Студента“ (1968—70) и „Младости“ (1970—72), главни и одговорни уредник „Књижевни речи“ (1972—1977) и „Књижевних новина“ (1980—82). У издавачком предузећу „Просвета“ радио је од 1983. до 2004. године, најпре као главни и одговорни уредник а потом као директор. Био је председник Српске књижевне задруге 2000-2001. Обављао је дужност министра-саветника у Амбасади Србије и Црне Горе, односно Србије, у Риму од 2005. до 2008. године. Био је и предавач српскохрватског језика и југословенске књижевности на Лондонском универзитету (1987/88), Њујоршком државном универзитету у Олбанију (Албани, 1985/87), Универзитету у Фиренци (1990/92) и Универзитету у Лођу (1999/2000). Од 2010. године до 2014. године био је редовни професор Државног универзитета у Новом Пазару.

Романи су му преведени на грчки, енглески, словеначки, македонски, бугарски, румунски. Аутор је лексикона „Ко је ко – писци из Југославије“ (1994). Објавио је више књига превода са енглеског и италијанског. Приредио је антологије савремене америчке приповетке „Психополис“ (1988), савремене аустралијске приповетке „Комуна те не жели“ (1990), „Савремена италијанска приповетка“ (1992), те „Модерну светску мини причу“ (са Снежаном Брајовић, 1993). Састављач је и антологије „Најлепше српске приче“ (избор, предговор, коментари, 1996).

За животно дело добио је следеће награде: Стефан Првовенчани (2008), Рамонда Сербика, Милован Видаковић (2014), Витез српске књижевности (2015), Прстен деспота Стефана Лазаревића (2019). За целокупно приповедачко дело: Вељкова голубица (2012).

Књиге приповедакаУреди

  • „Бугарска барака“ (1969, награда листа „Младост“);Јубиларно издање са коментарима и прилозима за историју и поетику црне прозе (2019)[1]
  • „Младићи из Рашке“ (1977)
  • „Ујак наше вароши“ (1977, Андрићева награда).

РоманиУреди

Друга делаУреди

  • Књижевно-историјска студија „Устаничка проза“ (1985, награда Павле Бихаљи)
  • „Сећање и рат“ (2009)
  • „Долина српских краљева“, двојезично издање (2014, награде Љубомир П. Ненадовић, Григорије Божовић)
  • "Epic Serbia", translated by John White (2017)
  • "Епска Србија" (2017, награда Дејан Медаковић).

Мултижанровске књигеУреди

  • „Фуснота“ (1994)
  • „30 плус 18“ (2005)
  • „Римски дневник, приче и један роман“ (2008, Награда Душан Васиљев)
  • „Љубавна писма и друге лекције“ (2013)
  • „Мали глосар креативног писања“ (2015)
  • „Од Чампар бара до касине Валадије“ (2018)

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Снежана Адамовић "Поетика Милисава Савића" (2009)
  • Vasa D. Mihailovich "Milisav Savić", Dictionary of literary biography, no 353 (2009)
  • Марија Караџић "Постмодерно писмо у дјелима Милисава Савића" (2014)
  • Ана Стишовић Миловановић "Књиге за Људмилу: постмодерни романи Милисава Савића" (2018)

Спољашње везеУреди