Отворите главни мени

Гроздана Олујић

српска списатељица, есејисткиња, преводитељка и антологичарка

Гроздана Олујић (Ердевик, 30. август 1934 — Београд, 16. март 2019) била је српска списатељица, есејисткиња, преводитељка и антологичарка.

Гроздана Олујић
Grozdana Olujic 3.jpg
Портрет Гроздане Олујић (2009), аутор фотографије: Бранко Белић
Датум рођења(1934-08-30)30. август 1934.
Место рођењаЕрдевик
 Краљевина Југославија
Датум смрти16. март 2019.(2019-03-16) (84 год.)
Место смртиБеоград
 Србија
ШколаФилозофски факултет Универзитета у Београду
Занимањесписатељица
есејисткиња
преводитељка
антологичарка.
НаградеНинова награда (2009),
награда Политикиног забавника (1980),
награде Младог покољења (1980. и 1984),
награда Змајевих дечјих игара (1990),
награда Народне просвете,
награда Телеграма
и награда Борислав Станковић (2018)

Као романсијер, објавила је шест романа: Излет у небо (1957), Гласам за љубав (1962), Не буди заспале псе (1964), Дивље семе (1967), Гласови у ветру (2009) и Преживети до сутра (2017).[1] Сабрани романи у шест књига објављени су 2018. године у издању Српске књижевне задруге и Партенона. Такође, као бајкописац, објавила је велики број бајки и збирки бајки. Међу њима посебно се истичу 10 збирки: Седефна ружа и друге бајке (1979), Небеска река и друге бајке (1984), Дечак и принцеза (1990), Принц облака (1990), Златни тањир и друге бајке (1998), Месечев цвет (1998), Светлосна врата (2002), Камен који је летео и друге бајке (2002), Снежни свет и друге бајке (2004) и Јастук који је памтио снове и друге бајке (2007).

Њена дела доживела су бројна издања у земљи, а преведена су на чак 36 светских језика.

Добитница је многобројних књижевних награда и признања, како домаћих, тако и страних — Повеља за животно дело Удружења књижевника Србије (2004), НИН-ова награда за најбољи роман (2009), награда Политикиног забавника (1980), награда Младо поколење (1980. и 1984), три награде Змајевих дечјих игара, повеља Змајевих дечјих игара (2001), награда Народне просвјете, награда Телеграма, награда Златни лептир и Стара маслина (2002), награда Бора Станковић (2018), награда за најбољу светску причу и награда за најбољу модерну бајку света (1994).

Садржај

БиографијаУреди

Рођена је 30. августа 1934. године у Ердевику. Основну школу завршила је у родном месту, а гимназију у Бечеју. Дипломирала је и магистрирала на Групи за енглески језик и књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Београду.[2]

Књижевним радом почела је да се бави веома рано, још у средњој школи. Своја дела објављивала је у листовима Стражилово и Млада култура. Добила је награду за најбољу причу на конкурсу који је организовала Борба 1953. године.[3] Тада јој је штапана прва приповетка, те је тако, са само 19 година, закорачила у свет књижевности.

Важан део своје заоставштине (део своје библиотеке, збирку књига са посветама и својих личних предмета) поклонила је Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, чија је била чланица.[4]

Преминула је 16. марта 2019. године, у 85. години, у Београду, након дуже болести.[5][6] Ту вест саопштио је Адлигат, дан после њене смрти.[7] Сахрањена је 21. марта 2019. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду у 12 часова.[8][9][10] Два сата раније у Удружењу књижевника Србије био је приређен комеморативни скуп на ком су говорили књижевници и критичари: Александар Јовановић, Драган Лакићевић, Радивоје Микић, Зорана Опачић и Петар Пијановић.[11]

КаријераУреди

 
Гроздана Олујић, аутор фотографије: Бранко Белић

РомансијерУреди

Први роман o младима и за младе Излет у небо објавила је у 22. години. Штампан 1957. године, доживео је и успех и оспоравање, односно и позитивне и негативне реакције. Био је и цензурисан због аморалности.[12] Превођен је на неколико језика и прилагођен за извођење у позоришту. По њему је снимљен и филм Чудна девојка у режији Јована Живановића.[13][14] Сценарио је, осим књижевнице, писао и Југ Гризељ, југословенски новинар. Главне улоге додељене су Шпели Рогозин, Воји Мирићу и Зорану Радмиловићу.[15] Филм је рађен у продукцији „Авала филма”,[16] а премијерно је приказан 1962. године.[17]

У међувремену, 1959. године, издавачка кућа „Младо поколење” објављује књигу Писци о себи, збирку књижевних разговора са савременим југословенским писцима, у којој се нашла и млада Гроздана.[18]

Три године касније, 1962, београдско издавачко предузеће „Просвета” објавило је њен роман Гласам за љубав. Загребачки часопис за политику и културу Телеграф доделио јој је 1963. године награду за најбољи кратки роман. И ово дело доживело је своју позоришну и филмску адаптацију. Филм је био у режији Томе Јанића, који је заједно са књижевницом написао сценарио. Продуцент филма је Хидајет Чалкић, а објављен је 1965. године у продукцији „Босна филма”. Главне улоге поверене су Вукосави Крунић, Слободанки Марковић, Браниславу Миладиновићу, Драги Митровићу и Хермини Пипинић.

У наредним годинама, Просвета јој је објавила омладинске романе Не буди заспале псе, 1964, и Дивље семе, 1967. године. Овај други је ушао у ужи избор за НИН-ову награду. Енглеска верзија те књиге под насловом Wild Seed постала је и обавезна лектира појединих универзитета у Америци. У његовом фокусу је урбани живот младих људи, њихови проблеми, љубави и недоумице, што представља прекретницу у савременој књижевности за омладину. Од тада се окреће писању бајки и збирки бајки.

Године 2009, Српска књижевна задруга јој је објавила породични, емигрантски роман[19] Гласови у ветру. Он говори о једној српској грађанској породици, породици Арацки.[20] Већинском одлуком жирија за доделу НИН-ове награде, роман је проглашен за најбољи роман исте године.[21]

Породнични роман Преживети до сутра, завршен 1962. године, објављен је тек 2017. године у издању Српске књижевне задруге.[22] Разлог због ког је роман касно објављен јесте цензура и жестоко оспоравање њеног првог романа (Излет у небо), као и то да он није приказан из идеолошки обојеног дискурса социјалистичке епохе.[23] Због те чињенице списатељица је сматрала да није време за његово објављивање и завршени рукопис није ником показивала.[24] Уопштено, он говори о Другом светском рату у војвођанској равници.[25]

Сабрани романи у шест књига објављени су 2018. године у издању Српске књижевне задруге и Партенона.[26]

БајкописацУреди

Године 1979, загребачка издавачка кућа „Младост” објављује јој збирку бајки Седефна ружа и друге бајке, која је доживела велики успех и за коју је Гроздана добила награду Политикиног забавника.[27] Прича Варалица и смрт из ове збирке освојила је награду на конкурсу за најбољу модерну бајку света у организацији Светског конгреса за уметност и културу (World Congress for Art and Culture) 1994. године у Сједињеним Америчким Државама.[28][29] По бајкама Гроздане Олујић снимљене су плоча и касета Седефна ружа у интерпретацији Мије Алексића,[30] уз музичку пратњу Лазе Ристовског и телевизијска серија (девет наставака од по тридесет минута). Сценарио за серију написала је Татјана Павишић, а режирала Вера Белогрлић. Главне улоге тумачили су глумци Радмила Савићевић и Жика Миленковић, те деца из дечје радио групе Радио-телевизије Србије.

Пет година касније, 1984. године, објављена је збирка Небеска река и друге бајке, такође у издању издавачког предузећа Младост. Исте године, издавачка кућа „Народна књига” објављује јој збирку Афричка љубичица, чије су приче укључене у низ светских антологија у Немачкој, САД, Русији, Израелу, Индији, Енглеској и Француској.[31] Прича Игра из ове књиге награђена је на конкурсу за најбољу светску причу у Арнсбергу, у Немачкој. Роман-бајка Звездане луталице, објављен 1987. године у издању Просвете, имао је добар пријем публике, а критичари су га врло добро оценили. Шест година касније, 1990. године, излази збирка Дечак и принцеза, као и збирка Принц облака. Потом су уследиле збирке: Златни тањир и друге бајке (1998), Месечев цвет (1998), Светлосна врата (2002), Камен који је летео и друге бајке (2002), Снежни цвет и друге бајке (2004) и Јастук који је памтио снове и друге бајке (2007).

Есејисткиња, преводитељка и антологичаркаУреди

Поред бајки и романа, Гроздана Олујић је објавила и бројне есеје о књижевницима Францу Кафки, Томасу Вулфу и Марселу Прусту, као и делу Поетика Бајке.[32] Објавила је и студију Проблем идентитета личности у делу Вирџиније Вулф.[33]

Бавила се и преводилачким радом. Превела је драме енглеског писца Арнолда Вескера, јапанског књижевника Јукија Мишиме и америчког нобеловца Сола Белоуа, романе савремене индијске књижевнице Амрите Притам (Тај човек и Костур),[29] дело добитника Пулицерове награде — Вилијема Кенедија (Коров) и приредила и превела песме за антологију савремене индијске поезије Призивање светлости коју је 1980. године објавило издавачко предузеће „Рад”.[34]

У издању Српске књижевне задруге 2001. године објављено је дело Антологија љубавних бајки света, прво ове врсте у свету, у ком су се на око петсто страна, нашле најлепше кинеске, руске, српске, хавајске, шкотске, индијске, бразилске, естонске, јапанске, аљаске народне бајке, као и низ ауторских уметничких бајки Ханса Кристијана Андерсена, браће Грим, Шарла Пероа итд.

НаградеУреди

 
Награђени роман Гласови у ветру, аутор фотографије: Бранко Белић

Добитница је Повеље за животно дело Удружења књижевника Србије (2004). Поред тога, добитница је НИН-ове награде за најбољи роман (Гласови у ветру) у 2009. години,[35] прве награде Политикиног забавника (1980), награда Младо поколење (1980. и 1984), три награде Змајевих дечјих игара,[36][37][38] награде Народне просвјете за роман Излет у небо, награде Телеграма за роман Гласам за љубав,[39] награда Златни лептир и Стара маслина (2002), те награде Бора Станковић (2018) за целокупно дело са посебним освртом на роман Преживети до сутра.[40]

Освојила је награду за најбољу модерну бајку света коју додељује Светски конгрес за уметност и културу (1994) за причу Варалица, објављена у збирци Седефна ружа.[41]

Одликована је данским витешким орденом Данеборг за заслуге на пољу књижевности, а почасни је грађанин града Осла, главног града Норвешке.[42]

КритикаУреди

О значају Гроздане Олујић за српску, југословенску, али и светску књижевност писали су бројни књижевни критичари попут Александра Јовановића, Ивана В. Лалића, Драгана Лакићевића и Слободана Ж. Марковића, Зоране Опачић, Марка Недића, Петра Пијановића итд.

„Многе њене бајке врло дискретно критикују дешавња у свету у којем је живела и многе њене бајке подстичу младог човека да буде пркосан да буде свој.”

— Зорана Опачић, српски историчар књижевности, књижевни критичар, антологичар и професор Универзитета у Београду.[43][44]

„Гроздана Олујић је била слободна као личност, неконвенционална. Све је то онда преносила у своје ликове, а њени ликови су млади људи, девојке, младићи, савременог ондашњег града и она је творац урбане прозе у послератној српској књижевности”

— Марко Недић, српски књижевник и књижевни критичар[45]

„Сазнање да је бајка лековита, а бајковитост неопходна помаже Гроздани Олујић да гради своју поетску визију на темама и мотивима уроњеним у савременост, модерним изразом и новим стиловима, ослањајући се на стваралачко искуство својих претходника, а нарочито на богатство и разуђеност наше народне бајке.”

— Слободан Ж. Марковић, српски професор књижености и књижевни критичар[46]

„Гроздана Олујић остаје међу млађим читаоцима позната и вољена као бајкописац, али су њени ауторски почеци, средином протеклог вијека, у знаку романа који су освајали дотад неосвојене слободе младих у идеолошки оклопљеном друштву. Роману се у завршном периоду и вратила, да би код зналаца и читалаца изнова потврдила своју књижевну вишестраност и вриједност.”

— Владан Вукосављевић, српски политичар и Министар културе и информисања Републике Србије[47]

БиблиографијаУреди

  • Олујић, Гроздана (1957). Излет у небо. Београд: Народна књига. 
  • Олујић, Гроздана (1962). Гласам за љубав. Београд: Просвета. 
  • Олујић, Гроздана (1964). Не буди заспале псе. Београд: Просвета. 
  • Олујић, Гроздана (1967). Дивље семе. Београд: Просвета. 
  • Олујић, Гроздана (1979). Седефна ружа и друге бајке. Загреб: Младост. 
  • Олујић, Гроздана (1984). Небеска река и друге бајке. Загреб: Младост. 
  • Олујић, Гроздана (1984). Афричка љубичица. Београд: Народна књига. 
  • Олујић, Гроздана (1987). Звездане луталице. Београд: Просвете. 
  • Олујић, Гроздана (1990). Дечак и принцеза. 
  • Олујић, Гроздана (1990). Принц облака. 
  • Олујић, Гроздана (1998). Златни тањир и друге бајке. 
  • Олујић, Гроздана (1998). Месечев цвет. 
  • Олујић, Гроздана (2002). Светлосна врата. 
  • Олујић, Гроздана (2002). Камен који је летео и друге бајке. 
  • Олујић, Гроздана (2004). Снежни цвет и друге бајке. 
  • Олујић, Гроздана (2007). Јастук који је памтио снове и друге бајке. 
  • Олујић, Гроздана (2009). Гласови у ветру. Београд: Српска књижевна задруга. 
  • Олујић, Гроздана (2017). Преживети до сутра. Београд: Српска књижевна задруга. 
  • Олујић, Гроздана (2017). Били су деца као и ти. Београд: Букланд. 

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Р., К. (18. 3. 2019). „Преминула Гроздана Олујић”. Политика. Приступљено 19. 7. 2019. 
  2. ^ „Гроздана Олујић”. Биографија. 2. 4. 2018. Приступљено 15. 3. 2019. 
  3. ^ „Гроздана Олујић”. Гоцини радозналци. 29. 7. 2012. Приступљено 15. 3. 2019. 
  4. ^ „Гроздана Олујић поклонила важан део своје заоставштине”. Б92. 5. 2. 2019. Приступљено 27. 3. 2019. 
  5. ^ Р., К. (18. 3. 2019). „Преминула Гроздана Олујић”. Политика. Приступљено 10. 3. 2019. 
  6. ^ „Преминула Гроздана Олујић”. Н1 инфо. 18. 3. 2019. Приступљено 18. 3. 2019. 
  7. ^ „Преминула књижевница Гроздана Олујић”. РТС. 17. 3. 2019. Приступљено 18. 3. 2019. 
  8. ^ Опачић, Зорана (19. 3. 2019). „Њени ликови су први хипици у српској књижевности”. Политика. Приступљено 19. 3. 2019. 
  9. ^ „Сахрана Гроздане Олујић 21. марта у Алеји заслужних грађана”. Танјуг. 19. 3. 2019. Приступљено 19. 3. 2019. 
  10. ^ „Она је следила морални императив и била интелектуалац европског формата”. Б92. 21. 3. 2019. Приступљено 27. 3. 2019. 
  11. ^ Бт., Д. (18. 3. 2019). „Сахрана у Алеји заслужних грађана”. Новости. Приступљено 19. 7. 2019. 
  12. ^ Радисављевић, Зоран (19. 5. 2010). „Цензура романа Гроздане Олујић”. Политика. Приступљено 19. 7. 2019. 
  13. ^ „Чудна девојка”. Filmovi.com. 17. 2. 1962. Приступљено 24. 4. 2012. 
  14. ^ „Излет у небо — Гроздана Олујић”. Делфи књижаре. Приступљено 15. 3. 2019. 
  15. ^ „Чудна девојка гласа за љубав”. Време. 25. 4. 2019. Приступљено 19. 7. 2019. 
  16. ^ „Čudna djevojka / Čudna devojka”. Pula Film Festival. Приступљено 19. 7. 2019. 
  17. ^ „Чудна девојка”. Мој ТВ. Приступљено 19. 7. 2019. 
  18. ^ Опачић, Зорана (19. 3. 2019). „Њени ликови су први хипици у српској књижевности”. Политика. Приступљено 19. 7. 2019. 
  19. ^ „Гроздана Олујић: Гласови у ветру”. Библиотека Инђија. 1. 3. 2017. Приступљено 19. 7. 2019. 
  20. ^ „Гласови у ветру, Гроздана Олујић”. Врањске. 26. 5. 2017. Приступљено 19. 7. 2019. 
  21. ^ Бојовић, Желимир (15. 1. 2010). „Роман године ’Гласови у ветру. Радио Слободна Европа. Приступљено 19. 7. 2019. 
  22. ^ Вулићевић, Марина (18. 11. 2017). „Објављен заборављени роман Гроздане Олујић”. Политика. Приступљено 19. 7. 2019. 
  23. ^ Радисављевић, Зоран (1. 5. 2017). „Роман о партизанима и Немцима који смо чекали 55 година”. Политика. Приступљено 19. 7. 2019. 
  24. ^ „Књига: Преживети до сутра”. Макарт. Приступљено 19. 7. 2019. 
  25. ^ „Преживети до сутра — Гроздана Олујић”. Делфи. Приступљено 19. 7. 2019. 
  26. ^ Време сањара и бунтовника („Вечерње новости”, 17. новембар 2018)
  27. ^ „Седефна ружа, препричано”. Лектире. Приступљено 19. 7. 2019. 
  28. ^ Радисављевић, Зоран (25. 8. 2007). „Љубав надилази сва зла”. Политика. Приступљено 19. 7. 2019. 
  29. 29,0 29,1 „НИН-ова награда Гроздани Олујић”. Време. Приступљено 19. 7. 2019. 
  30. ^ Седефна ружа
  31. ^ Радисављевић, Зоран (23. 1. 2010). „Књижевна принцеза”. Политика. Приступљено 19. 7. 2019. 
  32. ^ http://www.pefja.kg.ac.rs/preuzimanje/Materijali_za_nastavu/Grozdana_Olujic_Poetika_bajke.pdf
  33. ^ „Зло се често маскира у добро”. Вести онлајн. 22. 3. 2010. Приступљено 19. 7. 2019. 
  34. ^ Живковић, Сања. „Критика”. Суштина поетике. Приступљено 19. 7. 2019. 
  35. ^ „Роман године”. НИН. Архивирано из оригинала на датум 15. 01. 2015. Приступљено 26. 1. 2015. 
  36. ^ Markovic, Mirko. „Награда Змајевих дечјих игара 1990”. Zmajevedecjeigre.org.rs. Архивирано из оригинала на датум 11. 5. 2012. Приступљено 24. 4. 2012. 
  37. ^ „Змајеве дечје игре”. Архивирано из оригинала на датум 9. 11. 2009. Приступљено 15. 3. 2019. 
  38. ^ „Преминула књижевница Гроздана Олујић”. Н1. 18. 3. 2019. Приступљено 19. 7. 2019. 
  39. ^ Ко је ко у Србији 1991, Београд (1991). стр. 334, текст „Олујић И. Гроздана”
  40. ^ „Гроздани Олујић Борина награда”. ВРАЊСКА ПЛУС ТЕЛЕВИЗИЈА. Приступљено 17. 3. 2018. 
  41. ^ Радисављевић, Зоран (1. 5. 2017). „Роман о партизанима и Немцима који смо чекали 55 година”. Политика. Приступљено 19. 7. 2019. 
  42. ^ Радисављевић, Зоран (25. 8. 2007). „Љубав надилази сва зла”. Политика. Приступљено 19. 7. 2019. 
  43. ^ „Приче Гроздане Олујић настављају да живе”. PTC. 18. 3. 2019. Приступљено 19. 7. 2019. 
  44. ^ Marković, Slobodan: Bajkoviti svet, Prikaz knjige: Grozdana Olujić: Sedefna ruža i druge bajke, Zagreb, (1979). стр. 52-54
  45. ^ „Приче Гроздане Олујић настављају да живе”. РТС. 18. 3. 2019. Приступљено 19. 7. 2019. 
  46. ^ Њежић, Т. (16. 1. 2010). „Књига је у мени настајала годинама”. Блиц. Приступљено 19. 7. 2019. 
  47. ^ „Саучешће Вукосављевића поводом смрти Гроздане Олујић”. 18. 3. 2019. Приступљено 19. 7. 2019. 

ЛитератураУреди

  • Арбанас, Јасна: Гроздана Олујић писац и преводилац. Есеј о књижевном и преводилачком раду Гроздане Олујић. У: Сунчани сат. — ISSN 0354-2645. — Год. 12, бр. 12 (2004). стр. 85-89.COBISS.SR 227677703
  • Бунтовници и сањари : књижевно дело Гроздане Олујић : зборник радова / [уредници зборника Александар Јовановић, Петар Пијановић, Зорана Опачић], 1. Изд., Београд : Учитељски факултет, 2010 — (Поетика српске књижевности за децу и младе; књ. 2) COBISS.SR 176859660
  • Вукадиновић, Алек: Обнова бајке : (Гроздана Олујић: „Седефна ружа и друге бајке”, Загреб, 1979). У: Браничево. — ISSN 0006-9140. — Год. 50, бр. 2 (април/јун 2004). стр. 172—173. COBISS.SR 512797025
  • Јовановић, Александар: Свет љубави Гроздане Олујић — О роману за децу „Гласам за љубав”. У: Детињство. — ISSN 0350-5286. — Год. 32, бр. 2 (2006). стр. 24-26. COBISS.SR 231490055
  • Марјановић, Воја: Гроздана Олујић. У: Браничево. — ISSN 0006-9140. — Год. 50, бр. 2 (април/јун 2004). стр. 183—186. COBISS.SR 512797793
  • Мићић, Вишња: Фигуре конструкције у бајкама Гроздане Олујић : (дидактичко-методички аспекти). У: Савремена књижевност за децу у науци и настави / [уредници Виолета Јовановић, Росић Тиодор]. — Јагодина : Педагошки факултет, — (Посебна издања. Научни скупови; књ. 10). —. 2010. ISBN 978-86-7604-093-3. — pp. 125—137. COBISS.SR 513982382
  • Недић, Марко: Бајке Гроздане Олујић. У: Браничево. — ISSN 0006-9140. — Год. 50, бр. 2 (април/јун 2004). стр. 177—182.COBISS.SR 512797537
  • Опачић, Зорана: Наслеђе бајке Ханса Кристијана Андерсена у делу Гроздане Олујић, Нови Сад : [Матица српска], 2007. — pp. 89-105. П. о.: Зборник Матице српске за књижевност и језик; књ. 55, св. 1, 2007. COBISS.SR 224629767
  • Опачић, Зорана З.: Поетика бајке Гроздане Олујић,1. изд., Београд : Српска књижевна задруга : Учитељски факултет, 2011 (Посебна издања / [Српска књижевна задруга]) COBISS.SR 185134092
  • Пешикан-Љуштановић, Љиљана: Усмено предање у ауторским бајкама Гроздане Олујић. У: Жива реч / уредници Мирјана Детелић, Снежана Самарџија. Београд : Балканолошки институт САНУ : Филолошки факултет, — (Посебна издања ; 115). —. 2011. ISBN 978-86-7179-071-0. — pp. 479—497.COBISS.SR 40505615
  • Потић, Душица: Врхунци модерне бајке. Приказ књиге: Гроздана Олујић: Вилењакова тајна и друге бајке, Београд, 2003. У: Борба. — ISSN 1451-6608. — Год. 81, бр. 240 (28. август 2003). стр. 13.COBISS.SR 109121292
  • Ређеп, Драшко: Гроздана Олујић: Излет у небо. У: Летопис Матице српске. — ISSN 0025-5939—135, 383, 1 (јануар 1959). стр. 94-96.COBISS.SR 147065607
  • Смиљковић, Стана: Жанрови у бајкама Гроздане Олујић. У: Detinjstvo. — ISSN 0350-5286. — Год. 34, бр. 4 (2008). стр. 51-55.COBISS.SR 242934535
  • Srećković, Milutin: Poetski svet bajke. Prikaz knjige: Grozdana Olujić: Sedefna ruža i druge bajke, Zagreb, 1979. U: Savremenik. — ISSN 0036-519X. — God. 26, knj. 52, sv. 12 (1980). стр. 424—427.COBISS.SR 519166613
  • Столић, Драгана: Поетика наде : Гласови у ветру Гроздане Олујић. У: Београдски књижевни часопис. — ISSN 1452-2950. — Год 6, бр 18 (2010). стр. 207—211.COBISS.SR 1024145311
  • Шијачки, Оливера: Чудесни простори бајке. У: Браничево. — ISSN 0006-9140. — Год. 50, бр. 2 (април/јун 2004). стр. 174—176. COBISS.SR 512797281

Спољашње везеУреди