Отворите главни мени

Сол Белоу (енгл. Saul Bellow; Монтреал, 10. јун 1915Бруклин, 5. април 2005) био је амерички књижевник, четврто дете имиграната јеврејског порекла, рођен близу Монтреала у Квебеку и одрастао у Чикагу. Његови родитељи су се 1913. доселили из Петрограда Русија у Канаду. До своје девете године живео је у сиромашном делу Монтреала настањеном Русима, Пољацима, Украјинцима, Грцима и Италијанима. Још од детињства био је под утицајем јидиша и хебрејског језика, касније је био и познавалац француског. Његова породица преселила се у Чикаго 1924. када је имао девет година; тамо је одрастао и завршио колеџ а затим је неколико година провео у Њујорку да би се поново вратио у Чикаго као професор. Студирао је антропологију и социологију на универзитетима америчког средњег Запада, а касније је и предавао на Принстону, Универзитету Чикаго и Универзитету Њујорк.

Сол Белоу
Датум рођења(1915-06-10)10. јун 1915.
Место рођењаМонтреал
 Канада
Датум смрти5. април 2005.(2005-04-05) (89 год.)
Место смртиБруклин
 САД
ШколаУниверзитет Висконсина у Медисону, Универзитет у Чикагу, Универзитет Северозападни
НаградеНобелова награда за књижевност

Поред романа, писао је и драме, критичке чланке и краћа прозна дела. На почетку каријере био је под утицајем Лава Троцког. Касније се бавио и проучавањем културе и традиције руско-јеврејског наслеђа. Његова дела су га представила као јеврејско-америчког писца, постала су веома значајна у америчкој књижевности после Другог светског рата. Белоу се бави тематиком модерног урбаног човека, кога је друштво оштетило, али чија је душа остала недирнута; његова оригиналност је делом у културној софистицираности, а делом у уличној мудрости. У књижевном смислу, поштовао је Драјзера, Фокнера и Хемингвеја али и Сервантеса, Балзака и Толстоја. Критичари су га сврставали међу велике реалистичке писце, следбенике Драјзера и америчке урбане натуралистичке традиције.

Пажњу критике скрену је већ првим романима „Човек у очекивању“ и „Жртва“ а трећи роман „Авантуре Огија Марча“ га је већ уврстио међу значајне писце његовог времена. Шездесете године су биле ера великих политичких и друштвених промена у Америци које су знатно утицале и на уметност. То је деценија у којој се амерички роман окреће фантастичким чињеницама.

Најзначајнији романи су му:

  • „Човек у очекивању“ (Dangling Man) (1944),
  • „Жртва“ (Victim) (1947),
  • „Авантуре Огија Марча“ (The Adventures Augie March)(1953), за који је добио Националну награду за најбољи роман.
  • „Не пропусти дан“ (Seize the Day)(1956),
  • „Хендерсон, краљ кише“ (Henderson the Rain King)(1959),
  • „Херцог“ (Herzog)(1964),
  • „Планета господина Самлера“ (Mr. Sammler's Planet)(1970), Национална награда за најбољи роман.
  • „Хумболтов дар“ (Humboldt' Gift)(1975), за који је добио Пулицерову награду.
  • „Динов децембар“ (The Dean's December)(1982),
  • „Више их умире од туге“ (More Die oh Heartbreak)(1987),
  • „Крађа“ (A Theft)(1988)
  • „Веза Белароса“ (The Bellarosa Connection) (2002)
  • „Ревелштајн“ (2002)

Године 1975. добио је Пулицерову награду за роман „Хумболтов дар“.

„За разумевање људске природе и за суптилне анализе савремене културе које прожимају његово целокупно дело“ Сол Белоу је 1976. добио Нобелову награду за књижевност.[1]

Уз Вилијема Фокнера сматра се најзначајнијим и „најтемељнијим" романсијером модерне америчке књижевности 20. века {{|чињеница}}. Тема готово сваког његовог дела је „смрт као изазов“ коју је још као млад „два пута случајно избегао“. Његови описи у делима често пролазе границе стварног, па се сукоби појединаца или група претварају тада у симболе отуђености, са тескобама у душама и подсвесним кривицама које расна мржња често изазива[тражи се извор].

У говору након добијања Нобелове награде 12. децембра 1976.[2], рекао је: „Нобелова награда није учинила срећним ни једног америчког добитника, нарочито не књижевника. Синклер Луис и Џон Стајнбек одмах су постали невероватно суморни, а што се тиче Ернеста Хемингвеја, он је тада и престао да пише“! Поред тога Белоу је тада цитирао Алена Роб-Гријеа који је рекао да роман ликова у целини припада прошлости и поставио је питање мора ли писац нужно да прекине с испитивањем ликова. Уметност се, по Белоу, нужно бави средишњим човековим енергијама а из те борбе у средишту произлази велика, болна жеља за ширим, флексибилнијим, потпунијим, смисленијим, свеобухватнијим приказом шта смо ми као људска бића, ко смо и чему служи овај живот. У том смислу, лик је фундаментална компонента која омогућава писцу да се бави оним што је у средишту општег занимања, а то је човечанство које покушава да у нереду и тами установи да ли ће да опстане или пропадне. Збор тог разлога романописац се не може да одрекне свих оних ствари које чине човека - његов карактер, човечност, историчност, потребу за културом, схватање света, његове чињеничности (материјалности) итд.

Умро је 5. априла 2005. у Бруклину (Масачусетс, САД).

Изабрана дела Сола Белоу објављена су у Сарајеву у 7 књига 1990. Издавачи су били Веселин Маслеша и Свјетлост.

РеференцеУреди

  1. ^ „The Nobel Prize in Literature 1976”. The Nobel Prize. Приступљено 28. 1. 2019. 
  2. ^ „Маестро урбаног хаоса”. Време. Приступљено 19. 1. 2019. 

ЛитератураУреди

  • Saul Bellow's Heart: A Son's Memoir, Greg Bellow. 2013. ISBN 978-1608199952.
  • Saul Bellow, Tony Tanner (1965) (see also his City of Words [1971])
  • Saul Bellow, Malcolm Bradbury (1982)
  • Saul Bellow Drumlin Woodchuck, Mark Harris. University of Georgia Press.1982.
  • Saul Bellow: Modern Critical Views, Harold Bloom (Ed.) (1986)
  • Handsome Is: Adventures with Saul Bellow, Harriet Wasserman (1997)
  • Saul Bellow and the Decline of Humanism, Michael K Glenday (1990)
  • Saul Bellow: A Biography of the Imagination, Ruth Miller, St. Martins Pr. (1991)
  • Bellow: A Biography, James Atlas (2000)
  • Saul Bellow and American Transcendentalism, M.A. Quayum (2004)
  • "Even Later" and "The American Eagle" in Martin Amis, The War Against Cliché (2001) are celebratory. The latter essay is also found in the Everyman's Library edition of Augie March.
  • 'Saul Bellow's comic style': James Wood in The Irresponsible Self: On Laughter and the Novel. 2004. ISBN 978-0-224-06450-7..
  • The Hero in Contemporary American Fiction: The Works of Saul Bellow and Don DeLillo , Stephanie Halldorson (2007)
  • "Saul Bellow" a song, written by Sufjan Stevens on The Avalanche, which is composed of outtakes and other recordings from his concept album Illinois
  • The Life of Saul Bellow: To Fame and Fortune, 1915–1964 (2015), and The Life of Saul Bellow: Love and Strife, 1965-2005 (2018), Zachary Leader

Спољашње везеУреди