Ердевик (свк. Erdevík) је насеље у Србији, у општини Шид, у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 2.736 становника.

Ердевик
Erdevik 813.jpg
Споменик у парку
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСремски
ОпштинаШид
Становништво
 — 2011.Пад 2.736
 — густина50,85/км2
Географске карактеристике
Координате45°07′01″ СГШ; 19°24′28″ ИГД / 45.116833° СГШ; 19.407750° ИГД / 45.116833; 19.407750Координате: 45°07′01″ СГШ; 19°24′28″ ИГД / 45.116833° СГШ; 19.407750° ИГД / 45.116833; 19.407750
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина121 м
Површина53,8 км2
Ердевик на мапи Србије
Ердевик
Ердевик
Ердевик на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број22230
Позивни број022
Регистарска ознакаŠI

Овде се налазе Српска православна црква Светог Николе, Римокатоличка црква Светог Михајла и Словачка евангеличка црква.

ГеографијаУреди

Налази се на надморској висини од 140 метара, на обронцима Фрушке горе. Окружују га три већа места: Илок, Сремска Митровица и Шид, чијој општини и припада. Ердевик има три прекрасна језера, од којих друго по величини има сређено купалиште, са 15 метара насутог шљунка. Ердевик је познат по сјајним винима и многобројним малим винаријама.

ЈезераУреди

Језеро Брује је хидроакумулација површине 0,17 км2, запремине 476.000 м3, на 122 м н.в. настала преграђивањем водотока Бруја. Налази се 1,5 км северозападно од Ердевика у западном делу фрушке горе. Издужена је у правцу североисток-југозапад. Лева обала је шумовита, а десна има искрчених делова под травном вегетацијом или шљунком који има функцију плажа. Језеро је вишенаменско, а основна намена је заштита од бујица и задржавање еродованог материјала са долинских страна. Друга намена је рекреативно - туристичка. Лако је приступачно, око језера постоји кружни пут. Заједно са 400 м узводнијим језерцетом Бања, површине 1.000 м2, које је било римско купатило спада у излетишта становника Ердевика. Вода има лековита својства. Језеро се користи и за риболов.[1]

Мохарач је хидроакумулација површине 0,54 км2, запремине 2,34 милиона м3, настала 1981. године преграђивањем тока водотока Мохарач. Налази се 1,2 км североисточно од Ердевика, у западном делу Фрушке горе на 120 м н.в. Језеро је издужено у правцу североисток - југозапад. На најузводнијем делу обала је шумовита, док су долинске стране углавном оранице и затрављене површине. Језеро је вишенаменско, али је основна намена заштита околних ораница од бујичних поплава. Друга намена је рекреативно - туристичка јер Мохарач спада у излетишта становника Ердевика, Визића и Бингуле.[2]

Ловиште ВоровоУреди

Ограђени део ловишта "Национални парк Фрушка гора-Ворово" налази се недалеко од Ердевика, на крајњим западним обронцима Фрушке горе. Од Београда је ловиште удаљено око 115 км, а од Новог Сада 75 км. Ловиште обухвата површину од око 1.500 ха, и подељено је у две целине. У првом ограђеном делу унутар Ворова, површине 700 ха гаји се лопатарска и муфлонска дивљач, а у другом површине 800 ха, успешно се гаје Дивља свиња. Ограђеним делом ловишта Ворово управља РЈ Ердевик захваљујући посебно организованој ловочуварској служби која се стара о спровођењу планираних активности у вези са газдовањем дивљачи.[3]

ПрошлостУреди

Ердевик је је 1885. године био седиште истоименог изборног среза за Српски црквено-народни сабор у Карловцима. Пописани су заједно Ердевик и Љуба са укупно 1228 душа.[4]

ГалеријаУреди

ДемографијаУреди

У насељу Ердевик живи 2689 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,3 година (40,0 код мушкараца и 44,6 код жена). У насељу има 1224 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,23.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[5]
Година Становника
1890. 4.029
1900. 4.613
1910. 5.018
1931. 5.255
1948. 3.863
1953. 4.076
1961. 4.499
1971. 4.177
1981. 3.758
1991. 3.427 3.360
2002. 3.316 3.425
Етнички састав према попису из 2002.[6]
Срби
  
2.007 60,52 %
Словаци
  
846 25,51 %
Хрвати
  
134 4,04 %
Мађари
  
95 2,86 %
Југословени
  
75 2,26 %
Русини
  
23 0,69 %
Црногорци
  
5 0,15 %
Македонци
  
3 0,09 %
Словенци
  
2 0,06 %
Муслимани
  
2 0,06 %
Руси
  
1 0,03 %
Румуни
  
1 0,03 %
Роми
  
1 0,03 %
Бошњаци
  
1 0,03 %
непознато
  
78 2,35 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Збирка сликаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Марко В. Милошевић, Лексикон националних паркова Србије - Фрушка гора. <Београд: 2016. стр. 47.
  2. ^ Марко В. Милошевић, Лексикон националних паркова Србије - Фрушка гора. <Београд: 2016. стр. 183.
  3. ^ Марко В. Милошевић, Лексикон националних паркова Србије - Фрушка гора. <Београд: 2016. стр. 68.
  4. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  5. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  6. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  7. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди