Љуба (Шид)

село у Војводини

Љуба (свк. Ľuba) је насеље у Србији у општини Шид у Сремском округу. Према попису из 2011. било је 446 становника.

Љуба
Ljuba 861.jpg
Дом културе
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСремски
ОпштинаШид
Становништво
 — 2011.Пад 446
 — густина37/км2
Географске карактеристике
Координате45°09′13″ СГШ; 19°23′15″ ИГД / 45.153666° СГШ; 19.3875° ИГД / 45.153666; 19.3875Координате: 45°09′13″ СГШ; 19°23′15″ ИГД / 45.153666° СГШ; 19.3875° ИГД / 45.153666; 19.3875
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина231 м
Површина15,3 км2
Љуба на мапи Србије
Љуба
Љуба
Љуба на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број22255
Позивни број022
Регистарска ознакаŠI

Овде се налази Сеоска кућа у Љуби, као непокретно културно добро.

ИсторијаУреди

Османска власт (1526-1688)Уреди

Године 1526. Османско царство је довршило освајање Срема. Од свог првог помена 1568, Љуба је била део илочке нахије санџака Срем. На пописима 1568, 1578. и 1590. сеоски кнез био је Балета Марко.[1] Број пореских домаћинстава (не нужно и укупни број домаћинстава) у Љуби током друге половине 16. века изгледао је овако:[2]

Број пореских кућа у Љуби током 16. века
1568 1578 1590
37 34 33

Љуба је спадала у ред насеља изражене етничке хетерогенисти, што се може видети на основу ономастичког материјала.[3]

Хабзбуршка власт (1688-1918)Уреди

Заједно са Ердевиком је 1885. године пописана и Љуба, у склопу Ердевичког изборног среза. Ту је живело у оба места укупно 1228 православних душа.[4]

ГеографијаУреди

Љуба је сеоско насеље у општини Шид, у Сремском округу, на јужним падинама Фрушке горе, на развођи између потока Шидина и потока Милин до, на просечно 231 м.н.в. Насеље је крстасте основе и радијалне структуре. Становништво се бави пољопривредом (сточарством, воћарством и виноградарством).[5]

ГалеријаУреди

ДемографијаУреди

У насељу Љуба живи 450 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,7 година (40,1 код мушкараца и 45,2 код жена). У насељу има 203 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,75.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а већину чине Словаци. У последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 822
1953. 884
1961. 838
1971. 757
1981. 639
1991. 585 583
2002. 559 563
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Словаци
  
301 53,84 %
Хрвати
  
127 22,71 %
Срби
  
92 16,45 %
Мађари
  
13 2,32 %
Југословени
  
4 0,71 %
Русини
  
2 0,35 %
Муслимани
  
1 0,17 %
непознато
  
1 0,17 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Шулетић, Небојша (2013). Сремски санџак у XVI веку. Докторска дисертација. Београд: Универзитет у Београду. стр. 119. 
  2. ^ Шулетић, Небојша (2013). Сремски санџак у XVI веку. Докторска дисертација. Београд: Универзитет у Београду. стр. 142. 
  3. ^ Шулетић, Небојша (2013). Сремски санџак у XVI веку. Докторска дисертација. Београд: Универзитет у Београду. стр. 186. 
  4. ^ "Застава", Нови Сад 185. године
  5. ^ Марко В. Милошевић, Лексикон националних паркова Србије - Фрушка гора. <Београд: 2016. стр. 175.
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди