Љуба (Шид)
Љуба (слч. Ľuba) је насеље у Србији у општини Шид у Сремском округу. Према попису из 2022. било је 361 становника.
Љуба | |
|---|---|
 Дом културе | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Сремски |
| Општина | Шид |
| Становништво | |
| — 2022. |  361 |
| — густина | 37/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 09′ 13″ С; 19° 23′ 15″ И / 45.153666° С; 19.3875° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 231 m |
| Површина | 15,3 km2 |
.svg)  Љуба Љуба на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22255 |
| Позивни број | 022 |
| Регистарска ознака | ŠI |
Овде се налази Сеоска кућа у Љуби, као непокретно културно добро.
Историја
уредиОсманска власт (1526-1688)
уредиГодине 1526. Османско царство је довршило освајање Срема. Од свог првог помена 1568, Љуба је била део илочке нахије санџака Срем. На пописима 1568, 1578. и 1590. сеоски кнез био је Балета Марко.[1] Број пореских домаћинстава (не нужно и укупни број домаћинстава) у Љуби током друге половине 16. века изгледао је овако:[2]
| 1568 | 1578 | 1590 |
|---|---|---|
| 37 | 34 | 33 |
Љуба је спадала у ред насеља изражене етничке хетерогенисти, што се може видети на основу ономастичког материјала.[3]
Хабзбуршка власт (1688-1918)
уредиПо хабзбуршком освајању највећег дела Срема (1688-1691), цар Леополд I је принцу Ливију I из породице Одескалки препустио читаву област због раније датих новчаних позајмица. Поседи Одескалкија званично су оформљени као Сремско војводство. Касније су из њега издвајана властелинства и територије Војне Границе, али је Љуба остала у поседу Одескалкија, који је сам постао саставним делом Краљевине Славоније.
Православно становништво села је у црквеном смислу припадало Шидском протопрезвитерату Карловачке митрополије према организационој схеми из 1756.[4] Римокатоличко становништво је у црквеном смислу припадало римокатоличкој жупи у Соту, која је била под јурисдикцијом обновљене Сремске дијецезе, са центром у Каптолу покрај Пожеге.[5] Због малих прихода ова бискупија је обједињена са Босанско-ђаковачком 1773. булом "Universi orbis Ecclesiis" папе Климента XIV, са седиштем у Ђакову.[6]
Сремска жупанија је постала делом Краљевине Хрватске и Славоније 1868.
Према попису из 1890, Љуба је имала 805 становника, од чега 44,2% римокатолика, 35,3% протестаната и 20% православаца. Према попису из 1900, Љуба је имала такође 805 становника, од чега 36% Словака, 28,3% Хрвата, 20% Срба, 12% Мађара и 2,5% Немаца.[7]
Југословенска држава (1918-2006)
уредиПростор на коме се Љуба налазила 1918. био је организован у Сремску жупанију, која је 1922. реорганизована у Сремску област. У обе административне јединице Вуковар је био административним центром. Сама Љуба налазила се у Шидском срезу. Према наредби Министарства за аграрну реформу, 1925. је спроведен поступак утврђивања објеката аграрне реформе некадашњег Сремског војводства и у Љуби.[8]
Шидски протопрезвитерат Карловачке митрополије је реформисан у Српско православно архијерејско намесништво шидско по формирању Српске православне цркве.[9]
Новом територијално-административном реформом 1929. Љуба је постала делом Дунавске бановине са центром у Новом Саду. Одлуком Краљевске банске управе из 1934, члановима породице Одескалкија одузети су делови имовине у Љуби, а експропријација је дефинитивно извршена 1938.[8]
Споразумом Цветковић-Мачек из 1939. године, део Дунавске бановине у ком се налазила и Љуба припао је Бановини Хрватској.
Географија
уредиЉуба је сеоско насеље у општини Шид, у Сремском округу, на јужним падинама Фрушке горе, на развођи између потока Шидина и потока Милин до, на просечно 231 м.н.в. Насеље је крстасте основе и радијалне структуре. Становништво се бави пољопривредом (сточарством, воћарством и виноградарством).[10]
Галерија
уреди_874.jpg)
_860.jpg)
_870.jpg)
Демографија
уредиУ насељу Љуба живи 450 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,7 година (40,1 код мушкараца и 45,2 код жена). У насељу има 203 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,75.
Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а већину чине Словаци. У последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 206 | 226 | 232 | 229 | 216 | 212 | 203 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 50 | 55 | 34 | 34 | 20 | 9 | 1 | 0 | 0 | 0 | 2,75 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 238 | 79 | 141 | 10 | 7 | 1 |
| Женски | 237 | 23 | 151 | 56 | 6 | 1 |
| УКУПНО | 475 | 102 | 292 | 66 | 13 | 2 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 116 | 90 | 0 | 0 | 7 |
| Женски | 71 | 65 | 0 | 0 | 1 |
| Укупно | 187 | 155 | 0 | 0 | 8 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 2 | 2 | 1 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 2 | 0 | 0 |
| Укупно | 0 | 2 | 4 | 1 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 5 | 0 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 1 | 1 |
| Укупно | 0 | 1 | 6 | 1 | 2 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 5 | 0 | 0 | 2 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Укупно | 5 | 0 | 0 | 2 | |
Референце
уреди- ^ Шулетић, Небојша (2013). Сремски санџак у XVI веку. Докторска дисертација. Београд: Универзитет у Београду. стр. 119.
- ^ Шулетић, Небојша (2013). Сремски санџак у XVI веку. Докторска дисертација. Београд: Универзитет у Београду. стр. 142.
- ^ Шулетић, Небојша (2013). Сремски санџак у XVI веку. Докторска дисертација. Београд: Универзитет у Београду. стр. 186.
- ^ Руварац, Димитрије (1902). Српска Митрополија Карловачка око половине XVIII века. Сремски Карловци: Изд. српског патријарха Георгија Бранковића. стр. 26—27.
- ^ Bubalo1 Mitrović2 Radić3, Đorđe1 Katarina2 Radmila3 (2010). Jurisdikcija Katoličke crkve u Sremu. Beograd: Službeni glasnik. стр. 143.
- ^ Bubalo1, Mitrović2, Radić3, Đorđe1, Katarina2, Radmila3 (2010). Jurisdikcija Katoličke crkve u Sremu. Beograd: Službeni glasnik. стр. 140.
- ^ Matanović, Tomaš (2009). „Etnička i vjerska slika Srijema 1880. - 1910.”. Povijesni zbornik: godišnjak za kulturu i povijesno nasleđe. 4: 179—192.
- ^ а б Љубљанац, Светлана (2017). „Експропријација поседа Илочког властелинства Одескалки”. Споменица Историјског архива "Срем". 17: 158—159.
- ^ Сремац, Радован (2018). „Шидско намесништво од 1934. до 1939.”. Споменица Историјског архива "Срем". 17: 136.
- ^ Марко В. Милошевић, Лексикон националних паркова Србије - Фрушка гора. . <Београд. 2016. pp. 175.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
