Сремска област
Сремска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Постојала је од 1922. до 1929. године. Административни центар области је био Вуковар.
Сремска област | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1922.—1929. | |||||||||||||
Сремска област | |||||||||||||
Главни град | Вуковар | ||||||||||||
Земља | Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | ||||||||||||
Догађаји | |||||||||||||
Статус | Бивша област | ||||||||||||
Историја | |||||||||||||
• Успостављено | 1922. | ||||||||||||
• Укинуто | 1929. | ||||||||||||
|
Историја
уредиКраљевина Срба, Хрвата и Словенаца је основана 1918, и првобитно је била подељена на покрајине, које су се делиле на округе и жупаније. Године 1922, уместо дотадашњих, започето је формирање нових административних јединица и земља је подељена на 33 области. Пре 1922, територија Сремске области је била организована као Сремска жупанија. Године 1929, 33 области су замењене са 9 бановина, а подручје Сремске области је подељено између Дунавске бановине, Дринске бановине и Управе града Београда. У почетку су Вуковар, Винковци, Жупања, Шид и Ср. Митровица припадали Дринској бановини, од 1931. тај "прекосавски" део подељен је између Савске (Вуковар, Винковци и Жупања) и Дунавске бановине.
Географија
уредиСремску област чинило је подручје Срема. Ова област се граничила са Београдском облашћу на истоку, Бачком облашћу на северу, Осјечком облашћу на западу, Врбаском облашћу на југозападу, као и са Тузланском, Подрињском и Ваљевском облашћу на југу.
Демографија
уредиПрема попису становништва из 1921. године, сви срезови и градови ове области су имали већинско становништво које је говорило српски или хрватски. У смислу, вероисповести, 7 источних и централних срезова (Илок, Ириг, Рума, Митровица, Стара Пазова, Шид, Земун) су имали већинско православно становништво, док су 3 западна среза (Вуковар, Винковци, Жупања) имали већинско католичко становништво.
Административна подела
уредиОбласт су чинили следећи срезови:
- Винковачки срез
- Вуковарски срез
- Жупањски срез
- Земунски срез
- Илочки срез
- Иришки срез
- Сремскомитровачки срез
- Румски срез
- Старопазовачки срез
- Шидски срез
Поред ових срезова, неколико градова у области је имало посебан статус:
Већи градови
уредиВећи градови у саставу области били су:
Земун, Инђија, Рума и Митровица се данас налазе у саставу Србије, док се Винковци и Вуковар налазе у саставу Хрватске.
Велики жупани
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
- Драгомир Тодоровић од 1923.[1] до 1927
- Владимир Јефтић од 1927.[2]
Референце
уредиЛитература
уреди- Историјски атлас, Геокарта, Београд, 1999.
- Историјски атлас, Интерсистем картографија, Београд, 2010.
- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Radojević, Mira (1996). „Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918-1941” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 14 (2): 39—73.
Види још
уредиСпољашње везе
уреди- Мапа области
- Мапа области Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2014)
- Мапа области