Осјечка област (Краљевина СХС)
Осјечка област је била административна јединца у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Процес оснивања ове области започео је 1922. године, након доношења законских и других прописа о управном преуређењу државе, који су између осталог предвиђали и стварање посебне области са средиштем у Осијеку. Ови прописи су спроведени у дело тек 1924. године, када је извршено укидање дотадашњих жупанијских управа и успостављање нове обласне управе. Осјечка област је постојала до 1929. године, када је укинута, а њено подручје је укључено у састав Савске бановине. Административни центар области био је град Осијек.[1]
Осјечка област | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1922. (дејуре), 1924. (дефакто)—1929 | |||||||||||
Осјечка област | |||||||||||
Главни град | Осијек | ||||||||||
Регија | Југоисточна Европа | ||||||||||
Земља | Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца | ||||||||||
Површина | 13.383.5 км2 | ||||||||||
Становништво | 775.723 (1922) | ||||||||||
Догађаји | |||||||||||
Статус | Бивша област | ||||||||||
Историја | |||||||||||
• Успостављено | 1922. (дејуре), 1924. (дефакто) | ||||||||||
• Укинуто | 1929 | ||||||||||
|
Осјечка област се у литератури и публицистици помиње и као Осијечка област (језичка варијанта) или као Славонска област, по свом простирању на подручју Славоније.
Историја
уредиНакон стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918), дотадашње жупаније на подручју Славоније наставиле су да постоје као административне јединице у саставу новостворене покрајинске управе за Хрватску и Славонију. Током политичких расправа о положају Славоније у оквиру новог државног уређења, обнвљене су старе замисли о управној посебности ове области.[2] Доношењем Видовданског устава (1921) прописано је уједначавање државне управе путем стварања нових административних јединица, које су назване областима.[3] Рад на спровођењу ове уставне норме започео је 1922. године, када су донети законски и други прописи којима је државно подручје de jure подељено на 33 области. Једна од њих била је и Осјечка област, у коју је требало укључити целокупна подручја дотадашњих жупанија Вировитичке и Пожешке, као и део Бјеловарско-крижевачке жупаније.
Ове одлуке су de facto спроведене тек 1924. године, када је оснивање Осјечке области спроведено у дело. Тада је извршено укидање дотадашњих жупанијских управа и преношњење њихових послова на новостворену обласну управу у Осијеку. Оснивањем ове области, која је обухватала простор Славоније, створени су административни предуслови за неометан регионални развој на том подручју. Током првих година (1924—1927), обласну упрву су водили указни чиновници, а самоуправна обласна тела су конституисана након обласних избора, који су одржани 1927. године. Током 1929. године, обласно уређење је укинуто у читавој држави, а подручје Осјечке области је укључено у састав новостворене Савске бановине.
Административна подела
уредиОсјечку област су чинила целокупна подручја дотадашњих жупанија Вировитичке и Пожешке, као и већи део Бјеловарско-крижевачке жупаније, осим котарева Крижевци и Чазма, који су припали Загребачкој области. Овој области су припадали срезови (дотадашњи котареви): Бјеловар, Валпово, Вировитица, Гарешница, Грубишино Поље, Дарувар, Доњи Михољац, Ђаково, Ђурђевац, Копривница, Кутина, Нашице, Нова Градишка, Новска, Осијек, Пакрац, Славонски Брод, Славонска Пожега и Слатина. Посебан положај су имали градови: Осијек, Славонски Брод, Вировитица, Копривница, Бјеловар и Славонска Пожега.
Референце
уреди- ^ Osječka oblast
- ^ Смодлака 1920.
- ^ Димић 2001, стр. 111-117.
Литература
уреди- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Смодлака, Јосип (1920). Нацрт југословенског устава (PDF). Загреб: Хрватски штампарски завод. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 01. 2019. г. Приступљено 04. 01. 2019.